Analiza fiskalne politike pokazuje da bi korisnici socijalnog osiguranja mogli dobiti niže iznose, potvrđuju stručni izvori

Milioni građana Sjedinjenih Američkih Država koji se oslanjaju na socijalno osiguranje mogli bi se suočiti sa smanjenjem mesečnih isplata u narednim godinama, prema analizi fiskalne politike objavljenoj 3. juna 2026. godine. Prema podacima Komiteta za odgovorni federalni budžet, ukoliko dođe do insolventnosti fonda za penzije do kraja 2032. godine, prosečno smanjenje bi moglo iznositi oko 500 dolara mesečno po korisniku.

Analiza navodi da bi to predstavljalo smanjenje od 24% u odnosu na sadašnji nivo prosečne isplate. Fond socijalnog osiguranja trenutno pokriva razliku između prihoda i obaveza, ali sa rastućim brojem korisnika i odlaskom velikog broja ljudi u penziju, fond se suočava sa povećanim pritiskom. U slučaju iscrpljivanja rezervi, beneficije bi bile automatski umanjene, osim ako ne dođe do intervencije Kongresa.

Prema izveštaju, procenat stanovništva pogođenog umanjenjem isplata u pojedinim američkim državama varira između 10% i 23%. Nijedna savezna država ne bi bila pošteđena potencijalnog smanjenja, navodi se u zaključku analize. Najveća moguća prosečna smanjenja isplata zabeležena su u državama kao što su Konektikat (556 dolara), Nju Hempšir (553 dolara), Nju Džerzi (554 dolara), kao i u Merilendu, Masačusetsu, Mičigenu, Minesoti, Delaveru, Juti i Vašingtonu, gde bi prosečni iznosi umanjenja premašivali 520 dolara.

U izveštaju se ističe da potencijalna insolventnost ne znači potpuni prestanak isplata korisnicima socijalnog osiguranja. Čak i u slučaju iscrpljivanja fonda, program bi nastavio da isplaćuje određeni procenat iz prikupljenih poreza na plate, što bi omogućilo nastavak isplata, ali u smanjenom obimu.

Ova analiza objavljena je neposredno pre objavljivanja godišnjeg izveštaja upravnih lica Agencije za socijalno osiguranje, koji bi trebalo da pruži ažurirane procene o stanju fonda i mogućoj godini insolventnosti. Prethodni izveštaj iz 2025. godine ukazivao je na mogućnost iscrpljivanja fonda 2033. godine, nakon čega bi program mogao da isplati 77% sadašnje visine beneficija.

Prema navodima analize, trenutna situacija ukazuje na potrebu za daljim praćenjem i eventualnim merama zakonodavaca kako bi se održala stabilnost socijalnog osiguranja za sve korisnike širom SAD. Stručnjaci napominju da se procene mogu promeniti u zavisnosti od demografskih i ekonomskih faktora, te da će najnoviji zvanični izveštaj pružiti dodatne informacije o budućim izgledima fonda.

Zvaničnici potvrdili napredak u pregovorima, odluka o budžetu Ministarstva za unutrašnju bezbednost očekuje se ove nedelje

Senat Sjedinjenih Američkih Država priprema se da tokom ove nedelje glasa o paketu za finansiranje agencija Ministarstva za unutrašnju bezbednost koje su zadužene za pitanja imigracije. Ova odluka dolazi nakon višenedeljnih konsultacija između senatora i predstavnika administracije, a glavno pitanje u pregovorima bio je tzv. “anti-weaponization” fond Ministarstva pravde, koji je izazvao neslaganja među zakonodavcima.

Prema navodima zvaničnika, republikanski senatori su tražili dodatna uveravanja u vezi sa sudbinom pomenutog fonda. Tokom saslušanja pred Odborom Predstavničkog doma, vršilac dužnosti državnog tužioca, Tod Blanš, izjavio je da Ministarstvo pravde “ne nastavlja dalje sa fondom”. Ova izjava izneta je pod zakletvom na javnom saslušanju, ali Blanš nije pristao da zvanično dostavi pisanu potvrdu.

“Njegovi komentari su bili od izuzetne koristi. Videćemo da li su dovoljni za sve članove našeg kluba”, izjavio je lider republikanske većine u Senatu, Džon Tun. “Većina naših članova smatra da su pojašnjenja zadovoljavajuća.”

Ipak, deo senatora i dalje izražava skepsu. Senatori Tom Tilis iz Severne Karoline i Džon Kornin iz Teksasa naveli su da je potrebno više garancija pre nego što podrže budžetski paket. Kornin je naveo da je za njega ključno da se razjasni budućnost spornog fonda, ali da će o konačnoj podršci odlučiti u narednim danima.

Republikanci i deo demokrata su tokom proteklih nedelja insistirali da sredstva za Ministarstvo za unutrašnju bezbednost budu jasno odvojena od sredstava za druge programe, posebno onih koji su izazvali političke nesuglasice. Ovim paketom predviđeno je finansiranje agencija koje su odgovorne za sprovođenje imigracionih politika, uključujući kontrolu granica i upravljanje migracionim procesima.

Zasedanje Senata na kome bi trebalo da se odlučuje o ovom budžetskom paketu očekuje se najranije u sredu. Prema izjavama zvaničnika, cilj je da se obezbedi kontinuiran rad agencija i izbegne prekid finansiranja u trenutku kada se imigraciona pitanja nalaze u centru pažnje američke javnosti.

Ovo glasanje deo je šireg procesa donošenja godišnjeg budžeta, u okviru kojeg se razmatraju i druga sredstva namenjena federalnim institucijama. Prethodna zasedanja bila su obeležena intenzivnim pregovorima oko pojedinih stavki, a ovaj paket je posebno važan zbog uticaja na rad imigracionih službi.

Nezavisni posmatrači navode da način rešavanja ovog pitanja može imati dugoročan uticaj na američku imigracionu politiku. Dalji razvoj situacije zavisiće od konačnog ishoda glasanja i eventualnih dodatnih pregovora između senatora i administracije.

Američki državni sekretar izrazio očekivanje da će razgovori rezultirati zajedničkom izjavom i akcionim planom

Četvrta runda pregovora između libanskih i izraelskih zvaničnika o mogućem prekidu sukoba sa Hezbolahom održava se u Stejt departmentu u Vašingtonu. Sastanci, koji su počeli juče i trebalo bi da budu završeni danas, usmereni su na izradu mirovnog plana i trajno rešenje krize, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Američki državni sekretar Marko Rubio naveo je da se nada da će tekući razgovori dovesti do zajedničke izjave i konkretnog akcionog plana dve strane. “Razgovori su važan korak ka uspostavljanju dugoročnog mira i stabilnosti u regionu”, rekao je Rubio u zvaničnom saopštenju.

Pregovori se odvijaju između zemalja koje nemaju diplomatske odnose i koje su formalno u ratu još od 1948. godine. Aktuelni sukobi intenzivirani su početkom marta, kada je Izrael pokrenuo napade na položaje Hezbolaha u Libanu, nakon što je ta militantna grupa izvela raketne i napade dronovima na izraelsku teritoriju.

U početnim fazama, izraelski napadi bili su usmereni na jug Libana i južna predgrađa Bejruta, koja se smatraju uporištima Hezbolaha, ali su se kasnije proširili i na druge oblasti. Izraelske snage su u međuvremenu izvele i ograničenu kopnenu operaciju u Libanu.

Zvaničnici su potvrdili da su pregovori nastavljeni uprkos napetostima, a međunarodni posrednici naglašavaju važnost dijaloga za smanjenje rizika od širenja konflikta. “Očekujemo da će pregovori biti nastavljeni u konstruktivnom duhu i da će doprineti mirnom rešenju”, dodao je Rubio.