Invazivna vrsta bogomoljki iz Azije potiskuje domaće vrste, ali ne predstavlja opasnost za ljude.

Veliki broj građana poslednjih godina primećuje azijske bogomoljke u Srbiji, posebno na fasadama, prozorima i terasama u urbanim sredinama. Pojava ovih zelenih predatora izazvala je mnogo pitanja, a stručnjaci ističu da pojava nije slučajna. Prema rečima stručnjaka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, azijske bogomoljke u Srbiji postale su česta pojava od 2019. godine.

Kako su se azijske bogomoljke u Srbiji proširile po gradovima

Ova invazivna vrsta, poznata kao Hierodula tenuidentata, stigla je na naše prostore migracijom iz mediteranskih regiona. Njihova prisutnost je posebno uočljiva u gradovima, gde se lakše prilagođavaju zbog specifične mikroklime i manjka prirodnih predatora. Kako ističe Dimitrije Radišić sa Prirodno-matematičkog fakulteta, gradovi funkcionišu kao poremećeni ekosistemi, što olakšava širenje invazivnih vrsta kao što su azijske bogomoljke.

Međutim, pojava ovih insekata izaziva pomešana osećanja kod stanovnika. Jedni su fascinirani, dok drugi osećaju nelagodu zbog njihovog prisustva u blizini domova. Ipak, prema Radišiću, razloga za zabrinutost nema, jer azijske bogomoljke u Srbiji nisu opasne za ljude.

Uticaj invazivne vrste na domaći ekosistem

Iako ne predstavljaju rizik za građane, stručnjaci upozoravaju na moguće posledice po lokalni ekosistem. Azijske bogomoljke su superiorne u odnosu na domaće vrste po veličini i reproduktivnom uspehu, što može ugroziti opstanak autohtonih populacija. Ova vrsta koristi kamuflažu i strpljenje kako bi ulovila druge insekte poput moljaca i zrikavaca, a poznata je i po kanibalizmu.

Radišić ističe: “Azijska bogomoljka je superiorna u odnosu na našu domaću vrstu, i njena prisutnost u velikom broju može negativno uticati na lokalne ekosisteme.” Zbog toga, povećana prisutnost ovih insekata treba da bude podsetnik na važnost očuvanja prirodne ravnoteže.

Šta građani treba da rade kada naiđu na bogomoljku

Na pitanje kako postupiti kada se azijske bogomoljke u Srbiji nađu na terasi ili prozoru, stručnjaci savetuju uzdržanost. “Nema potrebe da ih ubijate. Pojedinačne akcije građana neće značajno uticati na celokupnu populaciju, jer je ona već uspostavljena”, napominje Radišić.

Umesto toga, preporučuje se odgovorniji odnos prema prirodi i zaštita autohtonih vrsta kao najbolji način za dugoročnu stabilnost ekosistema. Klimatske promene i ljudski uticaj dodatno pojačavaju pritisak na prirodnu ravnotežu, pa je važno da građani budu svesni ovog problema.

Na kraju, iako su azijske bogomoljke u Srbiji postale svakodnevni prizor, važno je znati da ne predstavljaju opasnost za ljude. Njihova pojava ukazuje na promene u ekosistemu i potrebu za većom pažnjom prema zaštiti prirode.

Zbog jugozapadnog vetra sa fenskim efektom, Zlatibor je jutros izmeren na 20 stepeni, što je više nego u Beogradu.

Jutros je na Zlatiboru zabeleženo najtoplije vreme u Srbiji, sa čak 20 stepeni, što ga stavlja ispred Beograda gde je temperatura iznosila 19 stepeni. Ovaj fenomen deo je šireg temperaturnog raspona u zemlji, gde su vrednosti varirale od 12 do 19 stepeni, ali je Zlatibor bio posebno istaknut zahvaljujući specifičnim atmosferskim uslovima.

Zašto je Zlatibor jutros najtopliji?

Prema saopštenju, na planinama zapadne Srbije trenutno duva jugozapadni vetar sa takozvanim fenskim efektom. Zbog toga dolazi do naglog zagrevanja vazduha i isušivanja, što je omogućilo da temperatura na Zlatiboru dostigne 20 stepeni. Ovaj efekat se često javlja u planinskim oblastima kada topli i suvi vetrovi prelaze preko vrhova, što dovodi do povećanja temperature na lokalnom nivou.

Pored Zlatibora, i na Kopaoniku je danas toplo, sa izmerenih 16 stepeni. U drugim delovima Srbije, posebno u kotlinama i dolinama, jutro je bilo hladnije. U Negotinu je zabeleženo samo 12 stepeni.

Raspodela temperatura širom zemlje

Dok je Zlatibor sa 20 stepeni prednjačio, u Požegi je izmereno 13 stepeni, a najhladnije je bilo u Sjenici gde je temperatura pala na 9 stepeni. Takođe, temperature su jutros bile povoljne u većem delu Srbije, ali su razlike značajne između planinskih predela i dolina.

Na jugoistoku zemlje danas se očekuje poslednji vreo dan sa temperaturama do 38 stepeni, dok će u Vojvodini biti znatno prijatnije, sa maksimalno 30 stepeni. Ove razlike nastaju zbog geografskih i klimatskih specifičnosti pojedinih regiona.

Najava promene vremena

Pred kraj dana i tokom noći očekuje se jača promena vremena. Zbog toga je preporučljivo pratiti najnovije prognoze i prilagoditi aktivnosti uslovima na terenu. Ovakve temperaturne oscilacije nisu neuobičajene za prelazni period godine kada vetrovi i fenski efekat mogu značajno uticati na lokalnu klimu.

Iako je Zlatibor danas bio najtopliji, ostaje da se vidi kako će promene vremena uticati na temperature širom zemlje u narednim danima.

Jednokratne isplate za najstarije kreću 14. septembra, dok se od 1. decembra očekuje trajno povećanje penzija.

Državna pomoć za penzionere obuhvata nekoliko novih isplata i promena tokom ove godine, a ključni datumi su 14. septembar i 1. decembar, prema saopštenju nadležnih institucija. Najstariji građani Srbije dobijaju finansijsku podršku kroz jednokratne isplate, ali i trajnije povećanje penzija koje sledi kasnije tokom godine.

Pre svega, država je tokom septembra započela realizaciju opsežnog paketa pomoći. Takođe, pomoć nije namenjena samo penzionerima, već i socijalno ugroženim kategorijama i svim punoletnim građanima. Prve isplate po Zakonu o ublažavanju posledica energetske krize stižu već sredinom septembra.

Jednokratna pomoć za najstarije: iznosi i kategorije

Isplata jednokratne pomoći za penzionere i druge socijalne kategorije počinje 14. septembra. Iznos zavisi od primanja u avgustu: 35.000 dinara dobijaju oni sa penzijom do 31.092,11 dinara, 27.500 dinara sleduje za penzije između 31.092,12 i 56.822,00 dinara, dok 20.000 dinara dobijaju penzioneri čija su primanja veća od 56.822,00 dinara.

Pravo na ovu vrstu podrške imaju i lica sa drugom i trećom kategorijom invalidnosti, primaoci dečjeg dodatka, korisnici novčane socijalne pomoći, borci kao i korisnici boračkog dodatka. Ako neko ispunjava uslove za više kategorija, isplaćuje mu se najviši od ponuđenih iznosa. Ako su iznosi isti, primenjuje se prioritet: prvo korisnici dečjeg dodatka, zatim socijalne pomoći, pa boračkog dodatka.

Isplata 6.000 dinara za punoletne građane

Pored toga, svi punoletni državljani Srbije sa prebivalištem i važećom ličnom kartom dobijaju jednokratnu pomoć od 6.000 dinara. Isplata će se obaviti od 22. do 25. septembra preko Banke Poštanska štedionica. Ukoliko građanin nema račun u toj banci, biće mu otvoren namenski račun za ovu isplatu.

Zahtev za ovu pomoć zavisi od statusa građanina. Penzioneri, primaoci socijalne pomoći, lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i nosioci prava na besplatne akcije dobijaju novac automatski.

Trajno povećanje penzija od 1. decembra

Na kraju, bitan datum za penzionere je i 1. decembar, kada se očekuje trajno povećanje penzija. Ova mera dolazi kao deo šireg paketa za ublažavanje posledica energetske krize i treba dodatno da poboljša materijalnu sigurnost najstarijih građana.

Zbog toga, državna pomoć za penzionere nije jedini oblik podrške koji stiže ove godine. Paket mera uključuje više različitih vrsta pomoći i obuhvata širok krug građana, sa posebnim akcentom na najstarije i najugroženije.