Patrijarh Pavle preživeo je tešku bolest zahvaljujući boravku u manastiru Vujan, gde je ostavio drveni krst u znak zahvalnosti.

Patrijarh Pavle, rođen kao Gojko Stojčević, doživeo je prekretnicu u svom životu kada mu je, prema saopštenju, dijagnostikovana teška bolest. Lekari su mu predviđali samo nekoliko meseci života, ali je boravak u manastiru Vujan kod Čačka i molitva donela oporavak. Ovaj događaj ostao je upamćen kao ključan trenutak za patrijarha Pavla i zauzima posebno mesto u njegovoj biografiji.

Manastir Vujan: mesto isceljenja i simbolike

Godine 1944, bolujući od tuberkuloze, Gojko Stojčević je potražio utočište u manastiru Vujan. Iako su mu lekari davali samo nekoliko meseci života, on se, kako je svedočio, zahvaljujući molitvi oporavio. Kao znak zahvalnosti, ručno je izrezbario drveni krst, koji se i danas čuva u manastiru kao dragocenost.

Put od iskušenika do patrijarha

Oporavak u manastiru Vujan značio je mnogo za tadašnjeg iskušenika Gojka Stojčevića. Nakon što je prevazišao bolest, odlučio je da se zamonaši. Ova odluka obeležila je početak duhovnog puta koji će ga kasnije dovesti do mesta poglavara Srpske pravoslavne crkve. Njegova skromnost, mudrost i istinoljubivost ostali su prepoznatljivi tokom čitavog života.

Nasleđe i poštovanje

Patrijarh Pavle je rođen 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca, u Slavoniji. Tokom života stekao je poštovanje miliona ljudi. Međutim, manastir Vujan i njegov drveni krst ostali su simbol vere, zahvalnosti i snage, kao i podsećanje na iskušenje koje je uspešno prevazišao. Na taj način, priča o patrijarhu Pavlu, njegovoj bolesti i oporavku u manastiru Vujan, ostaje važan deo kulturne i duhovne baštine.

Predsednik opštine Vrnjačka Banja dobio je priznanje NALED-a za doprinos reformama i modernizaciji poslovnog ambijenta

Boban Đurović, predsednik opštine Vrnjačka Banja, izabran je za najčlana NALED-a za 2026. godinu. Ovo prestižno priznanje dodeljeno mu je zbog ključnog doprinosa reformama i unapređenju rada lokalnih samouprava, što potvrđuje važnost reformi u Vrnjačkoj Banji za širu zajednicu. Priznanje je uručeno na svečanoj ceremoniji, a odluku su doneli zaposleni i članovi ove organizacije.

Đurović je član NALED-a od 2018. godine, najpre kao deo nadzornih, a zatim i upravnih tela. Tokom tog perioda aktivno je učestvovao u gotovo svim reformskim procesima u Srbiji, posebno u oblastima modernizacije poslovnog ambijenta i unapređenja rada lokalne samouprave. Prema njegovim rečima, svaki projekat u Vrnjačkoj Banji realizovan je do kraja, što je omogućilo razvoj turizma i privrede u ovom mestu.

Reforme u Vrnjačkoj Banji donose konkretne promene

Jedan od ključnih doprinosa Bobana Đurovića jesu upravo reforme u Vrnjačkoj Banji, koje su često bile pionirske na nacionalnom nivou. Opština je među prvima uvodila elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, uvođenje eUprave i unapređenje transparentnosti rada. Zbog toga su reforme u Vrnjačkoj Banji postale uzor i za druge lokalne samouprave u Srbiji.

Đurović ističe da je Vrnjačka Banja postala nacionalni turistički proizvod, sa značajnim investicijama u hotele, velnes i spa-centre, kao i u izgradnju novih atrakcija. „Nijedan projekat započet u Banji nije ostao nezavršen“, naglašava on. Pored toga, turistička sezona traje tokom cele godine, a cilj opštine je da broj noćenja sa sadašnjih 1.200.000 poveća na oko 2.000.000.

Veliki razvojni projekti i podrška zajednici

U planu je i nekoliko značajnih projekata koji bi dodatno unapredili turističku ponudu i poslovni ambijent. Među njima se izdvaja projekat “Od reke do vrha”, koji obuhvata uređenje prostora od Zapadne Morave do auto-puta, izgradnju dokova, umetničke arene, kao i izmestanje dela manifestacija iz centra Banje. Takođe, u planu je i izgradnja gondole koja bi povezala centar Vrnjačke Banje sa planinom Goč. Prema rečima Đurovića, gondola bi bila duga 7,1 kilometar, sa kabinama od 12 sedišta, i prolazila bi kroz najšumovitije delove Goča.

Još jedan važan projekat je Park cveća na prostoru gde se danas održava Lav Fest. Reč je o interaktivnom prostoru na dva hektara, po uzoru na slične projekte u svetu, koji bi dodatno obogatio ponudu mesta.

Socijalna podrška i ulaganje u lokalnu zajednicu

Osim razvoja infrastrukture i turizma, Vrnjačka Banja i dalje ulaže u socijalne programe i podršku građanima. Budžet opštine danas iznosi oko 2,7 milijardi dinara, što je gotovo pet puta više nego 2012. godine. Zbog toga su povećana izdvajanja za socijalne i razvojne programe, uključujući pomoć za svako rođeno dete, besplatne užine i prevoz za treće dete u porodici, kao i podršku za ekskurzije i socijalno ugrožene kategorije.

Posebna pažnja posvećena je i deci sa smetnjama u razvoju, za koju su obezbeđeni lični asistenti i dodatna podrška. Svi ovi koraci jasno pokazuju kako reforme u Vrnjačkoj Banji donose konkretne promene ne samo za lokalnu zajednicu, već i kao primer za druge sredine u Srbiji.

Savski park 19. i 20. septembra postaje mesto okupljanja dece, roditelja i više od 60 izlagača

Najmlađe i njihove roditelje ovog septembra očekuje 42. Dečji sajam u Beogradu, koji se održava 19. i 20. septembra u Savskom parku na Beogradu na vodi. Sajam traje oba dana od 10 do 19 časova, dok je program na velikoj bini planiran od 11 do 19 sati, prema saopštenju organizatora. Ove godine, posetioce očekuje besplatan ulaz i bogat sadržaj namenjen deci različitih uzrasta.

Program Dečjeg sajma u Beogradu

Tokom dva sajamska dana, Savski park će biti ispunjen raznovrsnim događajima. Na sceni će nastupati dečji horovi, baletske i folklorne grupe, a program će upotpuniti animatori i omiljeni dečji junaci. Osim toga, mališani će moći da uživaju u predstavama, učestvuju u radionicama, igraju se i takmiče u zanimljivim disciplinama.

Više od 60 izlagača predstaviće proizvode, igre i aktivnosti prilagođene deci i roditeljima. Ideja organizatora je da deca ne budu samo publika, već da se aktivno uključe u program, isprobaju nove veštine, steknu nova znanja i, u nekim slučajevima, osvoje nagrade. Takođe, roditelji će moći da se informišu o novitetima vezanim za dečji razvoj, edukaciju i slobodno vreme.

Humanitarni aspekt i podrška porodicama

Ovogodišnji Dečji sajam u Beogradu ima i poseban humanitarni segment. Organizovan je bazar za HISBAS Centar, koji pruža podršku deci sa razvojnim, neurološkim i motoričkim izazovima, kao i njihovim porodicama. Na taj način, posetioci sajma mogu da doprinesu zajednici pružajući podršku ovom centru dok uživaju u zabavi i druženju.

Pored toga, izložbeni prostor sajma biće prilika za upoznavanje sa različitim organizacijama i inicijativama koje rade sa decom i za decu. Učesnici i izlagači će se potruditi da svi posetioci pronađu program ili aktivnost po svojoj meri.

Praktične informacije za posetioce

Ulaz na Dečji sajam u Beogradu je besplatan za sve posetioce. Program traje oba dana, 19. i 20. septembra, od 10 do 19 časova u Savskom parku na Beogradu na vodi. Organizatori pozivaju roditelje da zajedno sa decom provedu kvalitetno vreme, nauče nešto novo i podrže humanitarnu akciju. Sajam je namenjen porodicama sa decom različitih uzrasta, a raznovrstan sadržaj garantuje zanimljiv vikend prepun igre, kreativnosti i druženja.