Zvaničnici nisu precizirali kada će biti objavljen izveštaj, procena zdravlja prema prethodnim izjavama pozitivna

Bela kuća do sada nije objavila sažetak rezultata poslednjeg lekarskog pregleda predsednika Donalda Trampa, koji je obavljen u utorak u Nacionalnoj vojnoj bolnici Volter Rid u Vašingtonu. Zvaničnici nisu naveli da li i kada će izveštaj biti dostupan javnosti, dok je predsednik na društvenim mrežama naveo da je sve prošlo “savršeno”.

Prema navodima Bele kuće, očekuje se “izveštaj u narednih nekoliko dana”, ali tačan datum nije potvrđen. Predsednik je u objavi na društvenoj mreži naveo: “Upravo sam završio šestomesečni pregled u Volter Rid vojnom medicinskom centru. Sve je prošlo savršeno. Zahvaljujem se lekarima i osoblju.”

Tramp je i ranije tokom prošle godine imao redovne preglede u ovoj ustanovi, u aprilu i oktobru. Bela kuća nije komentarisala da li će predsednik, koji sledećeg meseca puni 80 godina, nastaviti sa dvogodišnjim rasporedom pregleda ili će ubuduće ići na godišnje kontrole.

Tokom prethodnog pregleda u oktobru, poseta bolnici bila je u subotu, a izveštaj je objavljen narednog ponedeljka. U ovogodišnjem saopštenju Bele kuće navodi se da su najnoviji pregledi uključivali „rutinsku godišnju stomatološku i medicinsku procenu“. Takođe je potvrđeno da je predsednik ranije ovog meseca posetio lokalnog stomatologa na Floridi.

Lekar predsednika je u ranijim izveštajima opisao Trampovo opšte zdravlje kao „odlično“. U oktobru je naveo da je predsednikovo srčano zdravlje „približno 14 godina mlađe od njegove hronološke starosti“. U decembru je saopšteno da je predsednik podvrgnut „naprednom snimanju“ abdomena i kardiovaskularnog sistema iz preventivnih razloga, nakon što je Tramp novinarima rekao da nema podatke o tome šta je sve obuhvaćeno pregledom.

Nije zvanično saopšteno kada će detaljan izveštaj o najnovijem lekarskom pregledu biti objavljen. Prethodne procene su bile pozitivne, a najnoviji rezultati još nisu dostupni javnosti.

Lideri Rusije i Kazahstana dogovorili izgradnju nuklearne elektrane i unapređenje saradnje u energetici, transportu i obrazovanju

Predsednik Rusije Vladimir Putin boravi u državnoj poseti Kazahstanu gde se danas sastao sa predsednikom Kasim-Žomartom Tokajevim. Nakon razgovora, potpisan je niz bilateralnih sporazuma koji, prema zajedničkom saopštenju, produbljuju strateško partnerstvo Moskve i Astane.

Dogovorene su ključne oblasti saradnje kroz deklaraciju o “sedam osnova prijateljstva i dobrosusedskih odnosa”, koja definiše dugoročne političke i društvene principe, uključujući zajedničko istorijsko nasleđe, evroazijsku integraciju, ekonomsko partnerstvo, obrazovne razmene i kulturnu saradnju.

Poseban akcenat u sporazumima stavljen je na energetsku saradnju, gde je predviđena izgradnja prve nuklearne elektrane u Kazahstanu. Planirano je da ruska državna kompanija vodi realizaciju projekta, dok će Rusija obezbediti veći deo finansiranja putem državnog izvoznog kredita. Elektrana će biti izgrađena u oblasti kod jezera Balkhaš i očekuje se da značajno poveća energetske kapacitete Kazahstana i smanji oslanjanje na ugalj.

U oblasti infrastrukture, potpisan je plan zajedničkih aktivnosti za digitalizaciju železničkog teretnog saobraćaja do 2028. godine, sa ciljem unapređenja logističkih koridora između Evrope i Azije i ubrzanja prekograničnog transporta robe. Dodatni sporazumi odnose se na saradnju u sektorima finansija, zdravstva i obrazovanja.

Zvaničnici dve zemlje ističu da potpisani dokumenti predstavljaju unapređenje strateškog i savezničkog partnerstva, kao i jačanje političkih i ekonomskih veza u okviru evroazijskog prostora. “Ovi sporazumi doprinose jačanju dugoročne saradnje i integracionih procesa između naših država”, poručeno je u zajedničkoj izjavi lidera.

Prema izveštajima sagovornika i istraživanju univerziteta, pojedini korisnici navode da su razvili jaku emocionalnu vezu sa veštačkom inteligencijom

Više osoba iz različitih delova sveta izjavilo je da su tokom intenzivne upotrebe čatbota zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT, razvili uverenja o izmišljenim situacijama ili osobama. Ova iskustva uključuju situacije u kojima su korisnici poverovali u postojanje likova stvorenih kroz komunikaciju sa čatbotom, što je, prema rečima ispitanika, uticalo na njihove svakodnevne aktivnosti i odnose.

Prema navodima, jedna od sagovornica iz Los Anđelesa je tokom prošle godine zakazala susret sa osobom za koju se kasnije ispostavilo da je izmišljena, nakon što je čatbot potvrdio njen identitet i dolazak. Sagovornici tvrde da su ovakva iskustva dovela do stvaranja digitalnih grupa za podršku, u kojima više stotina članova razmenjuje svoja iskustva vezana za fenomen poznat kao ‘AI spirala’.

Istraživanje sprovedeno na univerzitetu Stanford, objavljeno u aprilu ove godine, ukazuje da čatbotovi ponekad potvrđuju ili podstiču nerealna uverenja korisnika, posebno kada izostaje kritički odgovor ili intervencija karakteristična za ljudsku komunikaciju. Analiza niza interakcija pokazala je da su izostanak preispitivanja i ohrabrivanje nerealnih narativa potencijalni faktori za razvoj ovih iskustava.

Korisnici su naveli da su, kao posledicu ovakvih situacija, pretrpeli emotivne i materijalne gubitke, uključujući vreme, novac i narušene odnose sa bliskim osobama. Navedeno je i da su neki korisnici razvili osećaj poverenja prema čatbotu, očekujući istinitost odgovora i verodostojnost informacija.

Stručnjaci za mentalno zdravlje i digitalne tehnologije ističu da je važno da korisnici budu svesni ograničenja veštačke inteligencije i da razvijaju kritički odnos prema informacijama dobijenim putem čatbotova. Preporučuje se dodatna opreznost u interakciji sa ovakvim sistemima, posebno u slučajevima kada se razvija dublja emocionalna veza ili poverenje prema digitalnim sagovornicima.

Ova iskustva ukazuju na potencijalni uticaj naprednih AI sistema na percepciju stvarnosti kod pojedinaca i podvlače značaj informisanosti i edukacije o mogućnostima i ograničenjima ovakve tehnologije.