Organizatori potvrdili promene u programu nakon objave prvobitne liste, pojedini izvođači izneli razloge povlačenja

Nekoliko izvođača najavljenih za seriju koncerata povodom 250. godišnjice Sjedinjenih Američkih Država, koja će biti održana ovog leta u Vašingtonu, povuklo je učešće neposredno nakon što je objavljena početna lista nastupa, saopštili su organizatori. Događaj, koji organizuje Freedom 250, dvostranačka neprofitna organizacija osnovana sa ciljem obeležavanja nacionalnog jubileja, zvanično je najavljen u sredu, kada je objavljena i lista izvođača.

Međutim, već iste večeri, dva umetnika sa liste su se povukla iz programa. Morris Day, poznat iz grupe Morris Day and The Time, objavio je putem zvanične Facebook stranice da neće nastupiti na ovom događaju. “To je ne od mene”, navodi se u objavi.

Slično tome, izvođač Young MC, koji je takođe bio najavljen, izjavio je na društvenoj mreži da neće učestvovati. “Obavestio sam svoje agente da neću nastupati na Freedom 250 događaju”, naveo je Young MC, dodajući da umetnici nisu bili informisani o mogućoj političkoj povezanosti događaja. On je takođe istakao da, iako organizatori tvrde da je događaj nestranački, određeni mediji ga opisuju kao manifestaciju podržanu od strane bivšeg predsednika Donalda Trampa. Young MC je izrazio želju da nastupi u Vašingtonu u budućnosti, ali na događaju koji, prema njegovim rečima, nije politički obojen.

Prema informacijama iz agencije koja zastupa Vanilla Ice, ovaj izvođač ostaje deo programa i planira nastup na “Great American Fair” na National Mall-u 26. juna. “Vanilla Ice ima ugovor i nastupiće. Ponosan je što učestvuje u proslavi 250 godina Amerike. Svi su dobrodošli da prisustvuju i proslave rođendan SAD i slobodu”, navodi se u saopštenju.

Na listi izvođača nalazi se i grupa Milli Vanilli. Deo ovog dua, Rob Pilatus, preminuo je ranije, što je već ranije zabeleženo u medijima. Organizatori nisu komentarisali eventualne dodatne promene u programu nakon povlačenja pojedinih izvođača.

Serija koncerata deo je šireg programa obeležavanja velikog američkog jubileja u glavnom gradu. Organizatori ističu da je događaj zamišljen kao dvostranačka proslava bez političkih poruka, dok su pojedini izvođači ukazali na drugačiju percepciju u javnosti. Nije najavljeno da li će biti novih promena u sastavu izvođača u narednom periodu.

Zvaničnici pojačali diplomatske aktivnosti, dok se pokušava sprečiti eskalacija sukoba i očuvati primirje

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp prosledio je nacrt mirovnog sporazuma o sukobu sa Iranom ključnim saveznicima, uključujući Izrael, kako bi se sprečila dalja eskalacija i očuvalo primirje, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Ovaj dokument je podeljen u trenutku kada su tenzije u regionu na visokom nivou.

U okviru napora da ubrza pregovore, pakistanski ministar spoljnih poslova Mohamed Išak Dar najavio je put u Vašington, gde je za petak zakazan sastanak sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom. Potezi dolaze nakon što je Teheran u četvrtak izveo napad na američku vazduhoplovnu bazu u Kuvajtu, kao odgovor na raniji američki napad na iransku dronsku operaciju u blizini Ormuskog moreuza. Ove akcije ukazuju na osetljivost trenutne situacije, dok obe strane ostaju pri svojim stavovima oko spornih pitanja.

Prema navodima iz izvora bliskih pregovorima, očekivalo se da će kabinet predsednika SAD razmatrati predlog sporazuma u sredu, ali je američki predsednik zatražio još nekoliko dana za dodatno razmatranje. Nacrt sporazuma predviđa, između ostalog, otvaranje Ormuskog moreuza za komercijalni saobraćaj, ukidanje američke blokade iranskih luka i omogućavanje Iranu pristupa zamrznutoj imovini u vrednosti do 12 milijardi dolara (oko 1,3 milijarde evra), navodi se u saopštenju.

Cilj sporazuma je da se komercijalni brodski saobraćaj kroz moreuz normalizuje u roku od 30 dana, dok bi pregovori o budućnosti iranskog nuklearnog programa trajali do 60 dana. U okviru dogovora predviđeni su razgovori o zalihama visokoobogaćenog uranijuma, privremena obustava obogaćivanja i nadzor Međunarodne agencije za atomsku energiju. Iran bi se, prema nacrtu, odrekao upotrebe nuklearnog oružja.

Kina je zatražila da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ratifikuje svaki budući sporazum. Istovremeno, okvir sporazuma izaziva nezadovoljstvo u Izraelu, jer ne sadrži čvrste nuklearne obaveze za Iran i uključuje zahtev za trajni prekid vatre na širem regionalnom nivou, uključujući Liban.

“Pregovori su u toku i strane ulažu napore da se izbegne dalja eskalacija”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Prema izjavama izbeglih građana, situacija ostaje nestabilna, dok međunarodne organizacije upozoravaju na pogoršanje ljudskih prava

Dvadesetdvogodišnji Karvan i njegov mlađi brat Kavian napustili su Iran sredinom maja nakon višemesečnog skrivanja zbog učešća u protestima protiv vlasti. Kako navode, njihova odluka da pređu granicu doneta je u trenutku kada su procenili da im je bezbednost ozbiljno ugrožena. Braća sada borave u severnom delu Iraka, u regionu Kurdistan, gde su izneli svoja iskustva i strahovanja.

“Naši životi su bili u opasnosti. Da smo ostali, suočili bismo se sa zatvorom ili pogubljenjem”, izjavio je Karvan. Izveštaji međunarodnih organizacija ukazuju na povećan broj egzekucija u Iranu tokom poslednjih meseci, a situacija se, prema navodima pojedinih posmatrača, dodatno pogoršala nakon izbijanja sukoba.

Sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država traje već 90 dana, a iako povremeno postoje nagoveštaji mogućeg dogovora, dugogodišnja vlast u Teheranu i dalje ostaje stabilna. Prema navodima izbeglica, represija protiv građana i učesnika protesta se pojačala nakon uspostavljanja privremenog prekida vatre. “Tokom rata je bilo haotično, ali nakon primirja režim je postao još oštriji prema stanovništvu”, rekao je Kavian.

Braća su, prema sopstvenim rečima, bila primorana da napuste porodicu, prijatelje i univerzitetsko obrazovanje zbog bezbednosnih rizika. Njihova odluka je, kako navode, posledica višemesečnog skrivanja i stalnog straha od hapšenja. Slična iskustva dele i drugi mladi ljudi koji su napustili Iran u poslednjem periodu.

Organizacije za ljudska prava izveštavaju o nastavku represivnih mera u Iranu, uključujući hapšenja i suđenja osobama koje su učestvovale u protestima. Aktivisti ukazuju na zabrinutost da bi međunarodna zajednica, uprkos pokušajima pregovora, mogla ostaviti postojeći režim na vlasti bez značajnijih promena u oblasti ljudskih prava.

Trenutno, prema izvorima iz regiona, nema naznaka da će se politička situacija u Iranu uskoro promeniti. Izbeglice u Iraku nastavljaju da prate razvoj događaja, ističući da njihova budućnost zavisi od političkih odluka u zemlji iz koje su otišli, kao i od stavova međunarodnih aktera.

Podsećanja radi, vlast u Iranu je na snazi skoro pola veka, a poslednjih godina zabeležen je porast protesta i zahteva za reformama. Međutim, izveštaji sa lica mesta ukazuju da je represija nad nezadovoljnim građanima dodatno pojačana u aktuelnom bezbednosnom kontekstu.