Pravovremena dijagnoza i podrška ključ su za kvalitetniji život osoba koje žive sa psorijazom

Psorijaza je hronična bolest kože koja pogađa milione ljudi širom sveta, a u Srbiji sa njom živi oko 150.000 žena i muškaraca. Iako se može javiti u bilo kom periodu života, najčešće se dijagnostikuje kod odraslih i podjednako zahvata oba pola. Karakteristični znaci su crvene, zadebljale i ljuskave promene na koži, koje često izazivaju osećaj nelagodnosti i povlačenje iz društva. Ipak, važno je znati da psorijaza nije samo estetski problem, već sistemska bolest koja može zahvatiti i druge organe.

Stručnjaci ističu da psorijaza nije zarazna, uprkos čestim predrasudama koje okolina može imati. Kod oko 30% obolelih, bolest pored kože može zahvatiti i zglobove, što dovodi do psorijatičnog artritisa, a povećava rizik i za druga oboljenja poput dijabetesa i srčanih bolesti. Osobe sa psorijazom često se suočavaju sa anksioznošću, depresijom i povlačenjem iz društva zbog stigmatizacije.

Kako objašnjava dr Predrag Majcan, specijalista dermatovenerologije: „Psorijaza je bolest koja zahteva ozbiljan pristup i razumevanje, kako od strane lekara, tako i okoline. Savremene terapije omogućavaju mnogim pacijentkinjama da drže bolest pod kontrolom i vode kvalitetan život.“

Rano prepoznavanje simptoma je ključno: crvene fleke, ljuskanje kože posebno na laktovima, kolenima, temenu glave ili leđima, kao i bolovi u zglobovima. Mnogi faktori mogu pokrenuti ili pogoršati bolest – stres, povrede kože, infekcije, kao i uzimanje određenih lekova. Dr Majcan posebno ističe: „Stres je jedan od najčešćih okidača za pogoršanje psorijaze, zbog čega je važno brinuti o mentalnom zdravlju.“

Vladimir Kecić iz Udruženja obolelih od psorijaze „3P“ naglašava važnost podrške: „Pacijentkinje često nailaze na nerazumevanje okoline i povlače se iz društvenog života. Prava informacija i podrška mogu napraviti veliku razliku.“

Žene koje sumnjaju na psorijazu trebalo bi što pre da se obrate dermatologu radi postavljanja tačne dijagnoze i određivanja terapije. Danas su na raspolaganju savremene metode lečenja koje značajno ublažavaju simptome, a neke su dostupne i kroz državni zdravstveni sistem. Redovno praćenje, zdrav način života i izbegavanje stresa mogu pomoći u uspešnoj kontroli bolesti.

Za postavljanje dijagnoze i terapiju, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Bubice mogu izazvati iritacije i infekcije, posebno pri vežbanju ili tokom toplih dana – evo kako da sačuvate svoje uši.

Za mnoge žene, slušalice su svakodnevni saputnik za slušanje muzike, razgovore ili rad, ali malo ko se pita kakve posledice njihova česta upotreba ima na zdravlje ušiju. Stručnjaci i lekari ističu da posebno bubice, koje se postavljaju direktno u ušni kanal, mogu povećati rizik od infekcija, iritacija i neprijatnosti kod žena svih uzrasta, naročito kada se koriste duže vreme.

Glavni problem sa ovakvim slušalicama jeste što u ušnom kanalu stvaraju toplu i vlažnu sredinu, što je pogodno za razvoj bakterija i gljivica. To je posebno izraženo tokom fizičke aktivnosti ili u letnjim mesecima. Simptomi na koje žene treba da obrate pažnju uključuju svrab, osećaj punoće u uhu, crvenilo, bol ili pojačano stvaranje ušne masti. Ove tegobe su češće kod onih koje redovno koriste slušalice u teretani, tokom trčanja ili na putovanjima.

Prirodna zaštita uha, koja obuhvata cerumen i sitne dlačice, ima važnu ulogu u sprečavanju infekcija. Međutim, stalno nošenje bubica može ometati ovaj proces – cerumen se može zadržavati ili gurati dublje u kanal, naročito uz upotrebu štapića za uši. Dr Rina Vong sa Univerziteta Curtin ističe: „Dugotrajna upotreba slušalica može oslabiti prirodnu sposobnost uha da se samo čisti i povećati rizik od infekcija.“

Dodatni rizik predstavlja upotreba prljavih slušalica – one lako postaju izvor bakterija, naročito kada se često odlažu u torbu, džep ili dele sa drugima, kao i pri korišćenju tokom vežbanja. Studija iz 2025. godine pokazala je da žene koje češće koriste bubice imaju veći rizik od problema sa spoljašnjim uhom zbog povećane vlažnosti i toplote.

Preporuke za očuvanje zdravlja ušiju uključuju redovno brisanje slušalica mekanom krpom i blagim dezinfekcionim sredstvom, kao i sušenje pre ponovne upotrebe. Povremeno treba očistiti i kutiju za punjenje. Lekari savetuju da se slušalice ne koriste ukoliko postoji infekcija uha, a simptome poput bola, crvenila ili sekreta ne treba ignorisati. Umesto štapića za uši bolje je koristiti blage preparate za ispiranje ili potražiti savet stručnjaka.

Još jedan važan savet je da glasnoća ne prelazi 60% maksimalnog nivoa, a preporučuju se i redovne pauze. Na taj način, žene mogu nastaviti da uživaju u omiljenim sadržajima, a pritom sačuvati zdravlje svojih ušiju. Za svaku sumnju ili problem, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Novo istraživanje pokazuje da žene koje češće konzumiraju jaja imaju manji rizik od demencije, uz preporuke stručnjaka za zdravlje mozga.

Nedavna opsežna naučna studija sprovedena na blizu 40.000 odraslih tokom 15 godina ukazuje da redovno uključivanje jaja u ishranu može značajno umanjiti rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Ova saznanja su posebno važna za žene srednjih i starijih godina, jer su one češće pogođene ovim oblikom demencije. Analizom podataka iz velikih istraživanja u SAD i Kanadi, naučnici su pratili navike u ishrani i zdravlje učesnika. Primećeno je da oni koji jaja jedu više od pet puta nedeljno imaju do 27% niži rizik od pojave Alchajmerove bolesti, dok su osobe koje konzumiraju jaja jednom do tri puta mesečno imale 17% manji rizik. Za žene, ove informacije predstavljaju praktičan korak ka boljem očuvanju mozga u starosti.

Epidemiološkinja i autorka studije, Jisoo Oh, naglašava: “Naši rezultati pokazuju da umerena konzumacija jaja može biti deo strategije za smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti”. Neurolog dr. Kliford Segil dodaje: “Važno je da jaja budu deo uravnotežene ishrane, zajedno sa voćem, povrćem i celovitim žitaricama”. Stručnjaci ističu da jaja nisu jedini faktor u prevenciji, već deo šireg pristupa koji uključuje fizičku aktivnost, mentalnu stimulaciju i kontrolu hroničnih bolesti kao što su dijabetes i visok pritisak.

Jaja su bogata holinom, vitaminom B12 i antioksidansima, koji imaju ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Ipak, savetuje se umerenost – nekoliko jaja nedeljno može biti dovoljno za potencijalnu zaštitu, dok je za veće promene u ishrani preporučljivo konsultovati se sa lekarom, naročito ako imate povišen holesterol ili druge zdravstvene tegobe. Za tačnu dijagnozu i savete o ishrani, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.