Senatori potvrdili nastavak glasanja po postojećim granicama, promena okruga odbijena uprkos predlogu iz redova republikanaca

Senat američke savezne države Južna Karolina odbio je 26. maja 2026. godine predlog da se ponište trenutni izbori i precrta granice kongresnih okruga, što je bio zahtev predstavnika Republikanske stranke. Ova odluka doneta je u trenutku kada je u toj saveznoj državi već počelo prevremeno glasanje za primarne izbore, što su pojedini senatori naveli kao ključni razlog protiv promene.

Predlog je podrazumevao otkazivanje aktuelnih kongresnih izbora i organizovanje novih primarnih izbora po izmenjenim granicama okruga. Inicijativa je imala za cilj da, prema navodima iz republikanskih redova, poveća izborne šanse te stranke i doprinese smeni dugogodišnjeg demokratskog predstavnika Džima Klajburna.

Senator Ričard Keš iz redova republikanaca izjavio je da smatra neprihvatljivim zaustavljanje izbornog procesa koji je već u toku. “Građani Južne Karoline danas izlaze na birališta. Ni moja savest ni zdrav razum mi ne dozvoljavaju da zaustavim izbore koji su već počeli”, naveo je Keš tokom rasprave.

Među prvim glasačima u gradu Orindžburg bio je i predstavnik Džim Klajburn, demokrata čiji su okrug republikanci pokušavali da izmene. Klajburn je izjavio da će se kandidovati za reizbor bez obzira na eventualne promene granica okruga. “U redu mi je čak i ako bi bio okrug sa prednošću za Trampa od 20 poena. Kandidovaću se tamo gde živim”, rekao je Klajburn.

Ova situacija deo je šire strategije republikanaca za promenu izbornih okruga u više saveznih država, sa ciljem jačanja pozicija stranke pred predstojeće kongresne izbore. Akcije su podstaknute i nedavnom odlukom Vrhovnog suda SAD, kojom su umanjene određene zaštite prava manjina u okviru federalnog Zakona o pravima glasača.

Pored razvoja događaja u Južnoj Karolini, u istom periodu republikanska stranka se suočila sa izazovima i u drugim državama. Tako je u Alabami tročlani saveznički sudski panel izdao privremenu zabranu koja je uticala na planove za promenu okruga i u toj saveznoj državi.

Odluka Senata Južne Karoline znači da će predstojeći izbori biti održani po postojećim granicama okruga, a izborni proces se nastavlja prema planu. Dalje reakcije i eventualne izmene zavisiće od budućih političkih i pravnih odluka na saveznoj i državnoj ravni.

Američka administracija obavestila saveznike o planovima, detalji još nisu precizirani, izostaju promene u nuklearnom odvraćanju

Sjedinjene Američke Države saopštile su evropskim saveznicima da planiraju postepeno smanjenje broja strateških bombardera, borbenih aviona, dronova, podmornica i ratnih brodova namenjenih NATO-u u Evropi. Najava je izneta na zatvorenom sastanku direktora za politiku članica Alijanse, gde je savetnik Pentagona Aleksander Velez-Grin izložio osnovne smernice novih planova. Prema diplomatskim izvorima, detalji i tačan vremenski okvir povlačenja vojnih kapaciteta još nisu definisani, ali je istaknuto da neće biti promena u američkom nuklearnom odvraćanju u Evropi.

Jedan od diplomata naveo je da će obim američkog smanjenja zavisiti od sposobnosti evropskih saveznika da nadomeste deo kapaciteta. “Neki kapaciteti neće biti dirani, neki će biti potpuno povučeni, dok će drugi biti smanjeni na polovinu ili trećinu”, navodi diplomatski izvor. Pitanje budućeg američkog vojnog prisustva biće tema i naredne NATO konferencije o generisanju snaga, na kojoj članice definišu kapacitete koje mogu staviti na raspolaganje Alijansi.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je prošle nedelje da su evropski saveznici upoznati sa planovima o dodatnom smanjenju američkih trupa i naoružanja u Evropi i da će proces biti sproveden u koordinaciji sa NATO partnerima. Portparolka Alijanse Alison Hart ocenila je da je NATO godinama bio previše oslonjen na američke snage, ali da povećana ulaganja Evrope i Kanade omogućavaju ravnomerniju raspodelu odgovornosti. “Ova promena jača odbrambene planove NATO-a smanjujući preteranu zavisnost od jednog saveznika”, izjavila je Hart.

Ova odluka deo je dugoročnog nastojanja američke administracije da smanji vojnu ulogu SAD u NATO-u, uz istovremeno strateško preusmeravanje pažnje ka drugim regionima, pre svega Indo-Pacifiku.

Vrhovni sud SAD odbio je zahtev Floride da podnese tužbu protiv Kalifornije i Vašingtona zbog izdavanja vozačkih dozvola imigrantima, potvrđeno iz zvaničnih izvora

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je u utorak zahtev Floride da pokrene postupak protiv saveznih država Kalifornije i Vašingtona, zbog navoda da te države izdaju komercijalne vozačke dozvole vozačima kamiona koji se nalaze u SAD bez dozvole boravka i koji nisu dovoljno upoznati sa engleskim jezikom. Odluka je saopštena nakon što je Florida pokrenula pitanje odgovornosti posle saobraćajne nesreće na državnom putu u avgustu 2025. godine, u kojoj je učestvovao vozač kamiona Harjinder Sing, državljanin Indije koji je ušao u SAD iz Meksika. Prema izveštajima državnih i saveznih organa, Sing je pokušao da izvrši nepropisno okretanje, a istraga je ukazala da verovatno nije mogao da pročita saobraćajne znakove. Protiv njega su pokrenuti krivični postupci, a Sing se izjasnio da nije kriv.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost i predstavnici Floride naveli su da je Sing posedovao komercijalne vozačke dozvole izdate u Kaliforniji i Vašingtonu. U svom zahtevu Vrhovnom sudu, državni tužilac Floride Džejms Utmajer izjavio je da Kalifornija i Vašington, prema njegovim navodima, ne poštuju savezne standarde bezbednosti i imigracionih propisa dozvoljavajući osobama koje nisu državljani SAD ili stalni rezidenti da upravljaju komercijalnim vozilima bez odgovarajuće obuke ili znanja engleskog jezika. Florida je tražila da Vrhovni sud zabrani Kaliforniji i Vašingtonu izdavanje ovih dozvola osobama koje ne ispunjavaju federalne zahteve.

U svom zahtevu, Florida je navela da ovakva praksa može imati posledice i van granica tih država, s obzirom na to da vozači komercijalnih vozila prelaze državne granice. U zvaničnom obrazloženju, Vrhovni sud nije prihvatio zahtev Floride za pokretanje postupka protiv Kalifornije i Vašingtona, ali dodatni razlozi za ovu odluku nisu objavljeni.

Ovo pitanje izazvalo je pažnju na nacionalnom nivou zbog regulative u vezi sa izdavanjem vozačkih dozvola imigrantima i primene federalnih bezbednosnih standarda. Posle saobraćajne nesreće iz avgusta 2025. godine, vlasti su pokrenule dodatne istrage o izdavanju dozvola i sprovođenju obuke za vozače komercijalnih vozila u više saveznih država.

Floridske vlasti su u više navrata isticale zabrinutost zbog različitih standarda u izdavanju dozvola među saveznim državama. Kalifornija i Vašington nisu davali javne komentare na zahtev Floride niti na odluku Vrhovnog suda.

Prema važećim američkim zakonima, savezne države imaju određeni stepen autonomije u regulisanju izdavanja vozačkih dozvola, uz obavezu poštovanja saveznih bezbednosnih i imigracionih propisa. Odluka Vrhovnog suda ukazuje da sud nije pronašao osnov za federalni spor između država u ovom slučaju.