Vrhovni sud SAD odbio je zahtev Floride da podnese tužbu protiv Kalifornije i Vašingtona zbog izdavanja vozačkih dozvola imigrantima, potvrđeno iz zvaničnih izvora

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je u utorak zahtev Floride da pokrene postupak protiv saveznih država Kalifornije i Vašingtona, zbog navoda da te države izdaju komercijalne vozačke dozvole vozačima kamiona koji se nalaze u SAD bez dozvole boravka i koji nisu dovoljno upoznati sa engleskim jezikom. Odluka je saopštena nakon što je Florida pokrenula pitanje odgovornosti posle saobraćajne nesreće na državnom putu u avgustu 2025. godine, u kojoj je učestvovao vozač kamiona Harjinder Sing, državljanin Indije koji je ušao u SAD iz Meksika. Prema izveštajima državnih i saveznih organa, Sing je pokušao da izvrši nepropisno okretanje, a istraga je ukazala da verovatno nije mogao da pročita saobraćajne znakove. Protiv njega su pokrenuti krivični postupci, a Sing se izjasnio da nije kriv.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost i predstavnici Floride naveli su da je Sing posedovao komercijalne vozačke dozvole izdate u Kaliforniji i Vašingtonu. U svom zahtevu Vrhovnom sudu, državni tužilac Floride Džejms Utmajer izjavio je da Kalifornija i Vašington, prema njegovim navodima, ne poštuju savezne standarde bezbednosti i imigracionih propisa dozvoljavajući osobama koje nisu državljani SAD ili stalni rezidenti da upravljaju komercijalnim vozilima bez odgovarajuće obuke ili znanja engleskog jezika. Florida je tražila da Vrhovni sud zabrani Kaliforniji i Vašingtonu izdavanje ovih dozvola osobama koje ne ispunjavaju federalne zahteve.

U svom zahtevu, Florida je navela da ovakva praksa može imati posledice i van granica tih država, s obzirom na to da vozači komercijalnih vozila prelaze državne granice. U zvaničnom obrazloženju, Vrhovni sud nije prihvatio zahtev Floride za pokretanje postupka protiv Kalifornije i Vašingtona, ali dodatni razlozi za ovu odluku nisu objavljeni.

Ovo pitanje izazvalo je pažnju na nacionalnom nivou zbog regulative u vezi sa izdavanjem vozačkih dozvola imigrantima i primene federalnih bezbednosnih standarda. Posle saobraćajne nesreće iz avgusta 2025. godine, vlasti su pokrenule dodatne istrage o izdavanju dozvola i sprovođenju obuke za vozače komercijalnih vozila u više saveznih država.

Floridske vlasti su u više navrata isticale zabrinutost zbog različitih standarda u izdavanju dozvola među saveznim državama. Kalifornija i Vašington nisu davali javne komentare na zahtev Floride niti na odluku Vrhovnog suda.

Prema važećim američkim zakonima, savezne države imaju određeni stepen autonomije u regulisanju izdavanja vozačkih dozvola, uz obavezu poštovanja saveznih bezbednosnih i imigracionih propisa. Odluka Vrhovnog suda ukazuje da sud nije pronašao osnov za federalni spor između država u ovom slučaju.

Izvori potvrdili da je kamera sa detekcijom toplote deo istrage o nestanku Lajnet Huker, brod zaplenjen ranije ovog meseca

Jedrilica kojom su se kretali Brajan i Lajnet Huker tokom putovanja oko Bahama posedovala je termalnu (infracrvenu) kameru, saznaje se iz izvora upoznatih sa istragom o nestanku američke državljanke. Prema dostupnim informacijama, kamera proizvođača FLIR ima mogućnost detekcije toplotnog zračenja i može raditi u kombinaciji sa cloud memorijskim sistemom, što bi moglo predstavljati potencijalno važan izvor dokaza u okviru istrage.

Prema navodima izvora, kamera se nalazila na brodu “Soulmate” koji je korišćen tokom putovanja bračnog para po Bahamima pre nestanka Lajnet Huker. Njen suprug prijavio je lokalnim organima da je Lajnet pala sa čamca tokom noćne vožnje 5. aprila. Brod je početkom maja zaplenila američka obalska straža kao deo istrage o ovom događaju.

Iako nije potvrđeno da li je kamera aktivno korišćena u vreme nestanka, izvori navode da se uređaj trenutno nalazi na veštačenju i da se analizira njegov potencijalni sadržaj. Tehnička oprema, uključujući kameru i prateće sisteme za skladištenje podataka, deo su procesa prikupljanja dokaza, navode izvori upoznati sa slučajem.

Porodica i prijatelji nestale Lajnet Huker naveli su ranije da nastavljaju da traže odgovore o njenoj sudbini, dok istražne radnje traju. Do sada nije objavljeno da li je pronađen materijal sa kamere koji bi mogao doprineti razjašnjenju okolnosti nestanka. Nadležni organi nisu izneli dodatne informacije o toku istrage niti o rezultatima analize zaplenjene opreme.

Nestanak Lajnet Huker privukao je pažnju javnosti zbog nepoznatih okolnosti i ograničenih informacija dostupnih iz zvaničnih izvora. Obalska straža i druge agencije nastavljaju rad na ovom slučaju, dok se očekuju rezultati tehničke analize zaplenjene opreme. Dalje informacije o ovom događaju biće saopštene po završetku istrage.

Meksičke vlasti saopštile da je osumnjičeni priveden u državi Sonora, američke institucije ga traže zbog različitih optužbi

Bezbednosni organi Meksika potvrdili su hapšenje Isai “N”, za kojeg je navedeno da je rođak Hoakina “El Čapa” Guzmana, u severnoj pograničnoj državi Sonora. Zvaničnik za bezbednost Omar Garsija Harfuč izjavio je da je ova osoba bila na poternici američkih institucija i da je privedena tokom koordinisane akcije meksičkih službi.

Prema navodima Harfuča, operacija je sprovedena na osnovu vojnih i bezbednosnih obaveštajnih aktivnosti, u saradnji sa različitim agencijama države Meksiko. U izdvojenoj akciji, takođe je zaplenjeno 687 kilograma kokaina, 151 komad vatrenog oružja i 18 ručnih bombi na drugoj lokaciji, što su vlasti povezale sa naporima na suzbijanju kriminalnih grupa u regionu.

“Ove aktivnosti predstavljaju deo stalne koordinacije meksičke države u cilju hapšenja prioritetnih lica i slabljenja operativnih sposobnosti kriminalnih struktura”, naveo je Harfuč putem društvenih mreža. Nisu izneti dodatni detalji o načinu sprovođenja same akcije niti o daljim koracima u vezi sa izručenjem osumnjičenog američkim organima, dok međunarodne institucije nisu dale zvanično saopštenje o mogućoj ekstradiciji.

Hoakin Guzman, poznat po nadimku “El Čapo”, bio je izručen Sjedinjenim Američkim Državama 2017. godine, nakon što je prethodno dva puta pobegao iz zatvora u Meksiku. Trenutno izdržava doživotnu kaznu u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem u Koloradu, nakon što je osuđen za više optužbi, uključujući trgovinu drogom i pranje novca.

Početkom ovog meseca, prema sudskim dokumentima, Guzman je podneo molbu američkim pravosudnim organima za premeštaj u svoju zemlju rođenja, navodeći kao razlog uslove zatvora. Ranije je u više navrata putem pisama iz zatvora ukazivao na izolaciju i loše uslove pritvora.

Sinaloa kartel, čiji je Guzman označen kao suosnivač, dugo se smatra jednom od najuticajnijih kriminalnih organizacija u regionu. Hapšenje rođaka Guzmana i zaplena oružja i narkotika deo su šire strategije meksičkih vlasti za suzbijanje aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa. Za sada nema informacija o mogućim daljim akcijama ili optužnicama povezanih sa ovom operacijom.