Glutealna amnezija nastaje zbog dugotrajnog sedenja, a prevencija je moguća uz male promene i ciljane vežbe

Sindrom mrtve zadnjice, poznat i kao glutealna amnezija, postaje sve češći zdravstveni problem kod mladih žena koje veći deo dana provode sedeći. Ovaj sindrom izaziva neprijatnosti kao što su bol, utrnulost i slabost u predelu zadnjice, a može dovesti i do bola u donjem delu leđa, kukovima i kolenima. Stručnjaci upozoravaju da se tokom dugotrajnog sedenja, posebno gluteus medius mišić, ne aktivira dovoljno, što negativno utiče na stabilnost kuka i pravilno kretanje.

Fizioterapeut Arlen Rej objašnjava: “Gluteus se ne aktivira, dok dolazi do zategnutosti pregibača kuka i zadnje lože.” Iako neki povremeno vežbaju, problem se javlja kod svih koji sede veći deo dana. Prepoznavanje simptoma je ključno – instruktorka joge Kejt Lombardo ističe da su najčešći znaci bol ili utrnulost u zadnjici, koji se mogu širiti niz noge. “Problem ponekad počinje bolom u leđima ili kukovima, a može izazvati i teškoće pri penjanju uz stepenice ili ustajanju iz sedećeg položaja”, dodaje Rej. Najveći rizik imaju žene koje rade od kuće ili na poslovima gde su dugo u sedećem položaju.

Promena životnih navika i prevencija mogu znatno smanjiti mogućnost razvoja glutealne amnezije. Preporučuje se da svakih pola sata ustanete i prošetate, a u svakodnevnu rutinu uključite vežbe poput čučnjeva, iskoraka ili specifičnih joga položaja (poza stolice, goluba ili sedeći položaj “broj četiri”), jer upravo ove aktivnosti aktiviraju glutealne mišiće. “Bilo kakva vrsta pokreta važna je za očuvanje zdravlja gluteusa, ali i celog tela. Ne moramo da trčimo maraton, dovoljne su i male promene koje mogu pomoći u stvaranju zdravijih navika”, naglašava Lombardo.

Ukoliko se bol ili utrnulost ne povlače nakon nekoliko dana, najbolje je obratiti se lekaru ili fizioterapeutu, koji mogu preporučiti odgovarajuće vežbe i prilagoditi program vašim potrebama. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i reakcija su ključni za zdravlje leđa, kukova i kolena. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Metoda harvardskog kardiologa Herberta Bensona pomaže u smanjenju stresa, pritiska i nesanice bez lekova, jednostavna za primenu kod kuće ili na poslu.

Savremene žene se svakodnevno suočavaju sa stresom, bilo da je izazvan poslovnim obavezama, brigom o porodici ili ličnim izazovima. U takvim okolnostima, stres često uzrokuje ubrzan rad srca, napetost i umor. Da bi pomogao ženama da lakše prebrode ovakve situacije, poznati harvardski kardiolog dr Herbert Benson osmislio je jednostavnu tehniku opuštanja tela i uma, poznatu kao ‘relaksacioni odgovor’. Ova metoda je osmišljena tako da ublaži fizičke simptome stresa i preporučuje se svima koji žive užurbanim tempom.

Kada organizam prepozna stres, pokreće se reakcija ‘bori se ili beži’, što dovodi do ubrzanog disanja, povećanja pulsa i napetosti mišića. Bensonova tehnika ima cilj da pokrene suprotan proces – parasimpatičku reakciju, odnosno stanje dubokog odmora i opuštanja. Praktikovanjem ove tehnike, disanje postaje sporije, srčani ritam se usporava, a krvni pritisak može da se reguliše.

Tehnika se sastoji od četiri osnovna koraka: 1) Pronađite mirno mesto gde vas ništa neće ometati, 2) Sklopite oči i zauzmite udoban položaj u sedećem ili ležećem stavu, tako da telo bude opušteno, 3) Izaberite reč, zvuk ili frazu (na primer „mir“ ili „omm“) na koju ćete se fokusirati dok dišete, 4) Kada shvatite da vam misli lutaju, nežno vratite pažnju na izabranu reč ili na sopstveno disanje, bez samokritike.

Redovna upotreba ove metode može da smanji napetost mišića, glavobolje i osećaj nemira, a pogotovo se preporučuje ženama koje imaju poteškoća sa snom ili visokim pritiskom. Dodatna prednost je što za ovu tehniku nisu potrebni nikakvi rekviziti ni lekovi, a možete je primenjivati bilo gde – kod kuće, na radnom mestu ili pred spavanje.

Dr Benson naglašava: „Najbitnije je da prihvatite činjenicu da će misli ponekad odlutati. Važno je da se svaki put pažnja nežno vrati na disanje ili izabranu reč.“ Za optimalne rezultate, preporučuje se da ovu vežbu praktikujete dva puta dnevno po 10 do 20 minuta, najbolje pre doručka i uveče.

Ova relaksaciona tehnika može biti dragocen saveznik svakoj ženi koja želi da poboljša opšte zdravlje, umanji svakodnevni stres i poboljša kvalitet sna. Za specifične zdravstvene savete ili dijagnozu, konsultujte se sa svojim lekarom.

Hronična iscrpljenost, promena ciklusa i raspoloženja mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme – naučite kada je vreme za lekara

Sve više žena u raznim životnim dobima suočava se sa stalnim umorom, obilnim ili bolnim menstruacijama i promenama u raspoloženju, često misleći da su ove tegobe samo posledica stresa i svakodnevnih obaveza. Ipak, lekari upozoravaju da ovakvi simptomi, naročito kod žena između 30. i 50. godine, mogu biti alarm za ozbiljnije zdravstvene probleme.

Najčešće zanemareni simptomi uključuju hroničan umor, iscrpljenost, probleme sa snom, smanjenu koncentraciju, pojačane ili bolne menstruacije, kao i emotivne oscilacije. Iako se često misli da su ove tegobe povezane sa životnim tempom, mogu biti znak anemije, problema sa štitnom žlezdom, hormonskog disbalansa ili drugih zdravstvenih stanja.

Ginekološkinja dr Ana Jovanović naglašava: “Obilne menstruacije, posebno kada se ponavljaju iz meseca u mesec, ne treba uzimati zdravo za gotovo. Mogu biti znak poremećaja poput endometrioze, mioma ili nedostatka gvožđa.”

Burnout ili sagorevanje je sve češći među ženama koje balansiraju poslovne i porodične obaveze. Za razliku od običnog umora, burnout podrazumeva trajnu iscrpljenost, nesanicu, osećaj praznine i smanjenu pažnju. Psihološkinja dr Ivana Lazić kaže: “Žene često nastavljaju da funkcionišu na autopilotu, ignorišući signale tela, što može dugoročno narušiti zdravlje.”

Posebnu pažnju treba obratiti i na znake usporenog rada štitaste žlezde – među kojima su konstantan umor, dobijanje na težini, pojačano opadanje kose i emotivne promene. Ovi simptomi se često pogrešno pripisuju premoru ili godinama, a zapravo mogu biti indikator hormonskog disbalansa.

Stručnjaci preporučuju da svaka žena obrati pažnju ukoliko simptomi poput upornog umora, neredovnih ili obilnih menstruacija, čestih glavobolja, razdražljivosti ili osećaja “mentalne magle” traju duže vreme. Pravovremeni pregled i analiza mogu sprečiti ozbiljnije komplikacije i poboljšati kvalitet svakodnevnog života.

Saveti za žene:
– Nemojte zanemarivati dugotrajan umor ili promene menstrualnog ciklusa
– Vodite dnevnik simptoma da biste lekaru lakše objasnili svoja zapažanja
– Potražite pomoć i podršku, kako od porodice, tako i od stručnjaka

Za preciznu dijagnozu i savete o daljim koracima, obratite se svom izabranom lekaru.