Berba u Šampanji počinje oko 15. avgusta, gotovo mesec dana ranije, a proizvodnja vina biće smanjena

Dugotrajna suša i rekordne temperature tokom juna ozbiljno su uticale na najpoznatije vinogradarske regione Francuske, zbog čega proizvođači vina najavljuju jednu od najranijih berbi zabeleženih u istoriji i pad prinosa grožđa od oko 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Vinogradi u Šampanji, Bordou i Burgundiji pretrpeli su višenedeljnu sušu koja je usporila razvoj grožđa i oštetila mlađe zasade. Meteorološke prognoze ne ukazuju na značajnije padavine koje bi mogle da olakšaju trenutnu situaciju.

Prema procenama vinara, berba u Šampanji mogla bi da počne već oko 15. avgusta, što je gotovo mesec dana ranije nego prethodnih godina. Prinos grožđa se očekuje da bude oko 10 odsto manji, ali deo gubitka mogao bi biti nadoknađen postojećim rezervama vina. U Burgundiji i Bordou gubici bi mogli biti još veći zbog intenzivnog toplotnog talasa, mada vinarima još nedostaju konačne procene.

Stručnjaci navode da kvalitet vina ne mora biti ugrožen, ali visoke temperature i nedostatak vlage mogu dovesti do povećanog sadržaja šećera u grožđu, što utiče na aromu i nivo alkohola. Francuska, kao drugi najveći proizvođač vina na svetu, suočava se sa novim izazovom jer su poslednjih godina klimatske promene sve češće pogađale vinogradarski sektor.

Američke banke suočene sa novim predlogom za upravljanje rizikom, fokus na klijentima i aktivnostima sa većim rizikom

Američka centralna banka Federalne rezerve objavila je predlog za izmene pravila o sprečavanju pranja novca u bankarskom sektoru, sa ciljem da se nadzor usmeri na ključne finansijske rizike. Ove izmene, koje su predstavljene u utorak, predviđaju da banke dodatno usmere resurse na upravljanje rizikom, s posebnim akcentom na klijentima i aktivnostima koje nose povećan rizik od finansijskog kriminala. Predložena pravila biće predmet javne rasprave tokom narednih 60 dana.

Američke banke su zakonski obavezne da sprovode mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ipak, prema navodima kritičara, postojeći sistem često stvara poteškoće određenim klijentima, uprkos dobrim namerama. U poslednjih godinu dana regulatori su nastojali da reše deo tih izazova, uključujući i praksu poznatu kao „debanking“, odnosno uskraćivanje bankarskih usluga pojedinim građanima i kompanijama.

Jedan od guvernera Federalnih rezervi, Majkl Bar, izrazio je protivljenje predlogu, navodeći zabrinutost zbog uvođenja standarda koji se odnosi na „značajan ili sistemski“ rizik, jer bi posledice takvog pristupa mogle biti nepredvidive.

Prema ekonomskim analizama, predložene izmene pravila imaju za cilj da osnaže postojeći okvir za borbu protiv pranja novca, ali i da odgovore na kritike zbog dosadašnjih nedostataka u sistemu nadzora i zaštite korisnika bankarskih usluga.

Tehnološki gigant izdaje osam tranši obveznica sa rokovima dospeća do 40 godina, investicije u AI prelaze 700 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Amazon najavila je plan da prikupi najmanje 25 milijardi dolara (oko 2.700 milijardi dinara) kroz prodaju obveznica denominovanih u američkim dolarima, sa ciljem finansiranja velikih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, prenose ekonomske analize. Prema informacijama izvora upoznatih sa transakcijom, konačan iznos emisije može biti i veći ukoliko interesovanje investitora premaši očekivanja.

Amazon je regulatornim organima podneo dokumentaciju za izdavanje ukupno osam tranši obveznica sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom, a rokovi dospeća kreću se od tri do 40 godina. Kompanija je saopštila da će prikupljena sredstva biti namenjena opštim korporativnim potrebama, uključujući finansiranje kapitalnih investicija i otplatu dospelih obaveza.

Ova emisija pozicionira Amazon među velikim tehnološkim kompanijama koje sve više koriste tržište duga za finansiranje ubrzanog razvoja AI infrastrukture. Prema procenama, Amazon, Alfabet, Majkrosoft i Meta će tokom ove godine zajedno investirati više od 700 milijardi dolara (oko 75.600 milijardi dinara) u projekte veštačke inteligencije.

“Kompanija je odlučila da sredstva od prodaje obveznica iskoristi za opšte korporativne potrebe, uključujući kapitalne investicije i otplatu dospelih dugovanja”, navodi se u zvaničnom saopštenju Amazona. Konačan obim emisije zavisiće od interesovanja investitora, ističu izvori bliski transakciji.

Amazon ovim potezom nastavlja trend velikih ulaganja u AI, u skladu sa strategijom drugih tehnoloških lidera koji svoje poslovanje sve više oslanjaju na razvoj napredne infrastrukture i inovacije u oblasti veštačke inteligencije.