Lična podrška i otvorena komunikacija sa lekarom i babicom mogu umnogome olakšati iskustvo porođaja

Trudnoća i porođaj su jedni od najvažnijih trenutaka u životu svake žene, a način na koji se oseća tokom boravka u porodilištu može imati trajan uticaj na njeno zdravlje i samopouzdanje. Ginekolog dr Vladimir Vajs iz jedne od vodećih zdravstvenih ustanova naglašava da je ključno da trudnica tokom porođaja ima uz sebe osobu kojoj u potpunosti veruje – bilo da je to lekar, babica ili neka druga medicinska sestra. Iako moderne trudnice imaju pristup brojnim izvorima informacija, dr Vajs ističe da informisanost nije isto što i stvarno znanje: „Možete pročitati i razumeti mnogo toga, ali to ne znači da ste potpuno spremni za sve što vas čeka. Najvažnije je da u porodilištu imate nekog kome verujete.“

Danas žene mnogo lakše dolaze do pouzdanih i jasnih informacija o trudnoći, porođaju i periodu nakon rođenja deteta, ali previše informacija može izazvati nesigurnost ili zbunjenost. Zato je odnos sa zdravstvenim radnicima presudan. Dr Vajs objašnjava: „Žena treba da razvije kontakt i empatiju sa svojim lekarom ili babicom. Ako ne postoji međusobno poverenje, nešto nije bilo u redu ni tokom trudnoće, ni u komunikaciji. Poverenje nije samo emocija, ono je neophodan preduslov za dobar ishod.“

Otvorenost u razgovoru o svim pitanjima vezanim za porođaj danas je mnogo veća. Žene mogu slobodnije izneti svoje želje, strahove i dileme. „Trudnica treba da kaže šta želi, da otvori srce i um, i da sve razjasni pre nego što porođaj počne“, savetuje dr Vajs.

Sam proces rađanja je za mnoge žene trenutak kada se na potpuno nov način upoznaju sa sobom i svojim sposobnostima. „To iskustvo ostavlja trag na ženi, njenom partneru, pa i detetu. Ako uspemo da izgradimo poverenje i dobar odnos, svi izlaze zadovoljniji i spremniji za nove izazove“, ističe dr Vajs.

Na kraju, on naglašava koliko je važna topla i porodična atmosfera u porodilištu, gde trudnice dobijaju ne samo stručnu, već i emocionalnu podršku. Ohrabruje žene da već tokom trudnoće iskreno razgovaraju sa svojim lekarom o svemu što ih muči ili zanima. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se treba obratiti lekaru.

Zbunjujući incident iz 1994. godine pokreće važna pitanja o polnoj osetljivosti na hemikalije i bezbednosti žena u medicini

Devetnaestog februara 1994. godine, bolnica u Riversajdu, Kalifornija, bila je mesto nesvakidašnje medicinske zagonetke: 31-godišnja Glorija Ramirez, hospitalizovana zbog pogoršanja četvrtog stadijuma raka grlića materice, doživela je niz misterioznih simptoma koji su ugrozili i osoblje. Nakon što je hitna pomoć stigla oko 23h i tim započeo reanimaciju, primećen je neobičan mastan sjaj na njenoj koži, kao i specifičan miris sličan kombinaciji belog luka i voća. Kada su uzeli krvnu analizu, špric je širio jak miris amonijaka, a u krvi su se mogle videti kristalne čestice koje nisu uobičajene. Ubrzo nakon toga, nekoliko medicinskih sestara i tehničara izgubilo je svest, što je zahtevalo evakuaciju dela reanimacionog bloka. Čak 23 člana osoblja doživela su zdravstvene probleme, dok je petoro moralo da ostane na lečenju, a kod jednog lekara su registrovana trajna oštećenja jetre, pankreasa i zglobova. Nažalost, Glorija Ramirez je preminula sat nakon prijema.

Posebnu pažnju privukla je činjenica da su svi pogođeni članovi medicinskog tima bile žene, dok su muškarci iz istog okruženja uglavnom ostali bez simptoma. Ova činjenica otvorila je diskusiju o tome da li postoji razlika u osetljivosti na hemikalije među polovima, ali ni do danas nije pronađeno jedinstveno naučno objašnjenje za ovaj slučaj.

Nakon incidenta, sprovedena je temeljna istraga. Pronađeni su tragovi više analgetika i leka protiv mučnine trimetobenzamida, koji u organizmu može stvoriti spojeve amonijaka. Takođe, otkriven je visok nivo dimetilsulfona, koji nastaje razgradnjom DMSO preparata, često korišćenog za ublažavanje bolova. Ova teorija je donekle objasnila miris, ali nije razjasnila zašto su simptomi nastupili tako brzo i selektivno kod žena.

Prema rečima dr Marije Petrović, specijaliste interne medicine: „Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da medicinsko osoblje bude upoznato sa svim rizicima i potencijalnim interakcijama lekova, ali i da se ne zanemari polni aspekt u reakcijama na hemikalije.”

Žene koje prolaze kroz kompleksne terapije trebalo bi da informišu svoj medicinski tim o svim preparatima koje koriste, uključujući i one koji nisu deo standardne terapije. Stručnjaci savetuju da se svaka neobična reakcija ili promena u zdravstvenom stanju odmah prijavi lekaru. Medicinsko osoblje i negovateljke treba da koriste zaštitnu opremu pri radu sa potencijalno opasnim supstancama i da odmah potraže pomoć ukoliko osete iznenadne simptome.

Za svaku sumnju i tačnu dijagnozu, konsultujte se sa lekarom.

Zdravstvene institucije beleže značajan porast sifilisa i gonoreje kod žena reproduktivnog doba širom Evrope u 2024.

Evropske zdravstvene institucije upozoravaju na zabrinjavajući rast polno prenosivih infekcija, posebno sifilisa i gonoreje, tokom 2024. godine. Ovaj trend najviše pogađa žene u reproduktivnom uzrastu, što ukazuje na važnost prevencije i redovnih zdravstvenih provera. Prema najnovijim podacima, zabeleženo je više od 106.000 slučajeva gonoreje, što predstavlja porast od čak 303% u odnosu na 2015. godinu. Sifilis je registrovan u preko 45.500 slučajeva, što je više nego dvostruko povećanje za isti period. Španija je zemlja sa najviše prijavljenih slučajeva ove dve infekcije, a primećuje se rast obolelih među heteroseksualnim ženama, što je novi zabrinjavajući trend.

Stručnjaci ističu da gonoreja i sifilis često mogu proći neprimećeno, ali ako se ne leče na vreme, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su hronični bol, neplodnost, komplikacije sa srcem ili nervnim sistemom. Kod sifilisa postoji i rizik prenosa sa majke na dete tokom trudnoće, što može izazvati trajne zdravstvene poteškoće kod novorođenčeta. “Zaštita seksualnog zdravlja je i dalje jednostavna. Koristite kondome sa novim ili više partnera i testirajte se ako imate simptome”, naglasio je Bruno Čijancio, stručnjak za zarazne bolesti.

Tipični simptomi gonoreje uključuju bol, neobičan vaginalni iscedak i upalu genitalnog područja, ali kod mnogih žena simptomi mogu izostati. Sifilis se najpre javlja kroz ranice oko genitalija ili usta, a kasnije može izazvati osip, gubitak kose i gripu slične tegobe koje se povremeno pojavljuju i nestaju. Obe bolesti moguće je uspešno lečiti antibioticima, a rizik od infekcije znatno se smanjuje pravilnom upotrebom kondoma.

Poseban naglasak stavlja se na važnost redovnih ginekoloških pregleda i testiranja kod žena koje su seksualno aktivne, čak i u odsustvu simptoma, jer rana dijagnoza pojednostavljuje terapiju i smanjuje rizik od komplikacija. Najčešća bakterijska polno prenosiva infekcija i dalje je hlamidija, ali se broj novih slučajeva blago smanjuje.

U određenim evropskim državama uvedena je i vakcina protiv gonoreje kao dodatna zaštita za osobe sa povećanim rizikom. Ukoliko primetite bilo kakve promene ili simptome, preporučuje se da što pre potražite savet ginekologa ili izabranog lekara. Za tačnu dijagnozu i adekvatnu terapiju, konsultujte se sa stručnjakom.