Cena avio goriva skočila sa 100 na 200 dolara po barelu, doplate moguće samo uz uslove iz ugovora

Putnici u Srbiji sve češće prijavljuju Udruženju potrošača “Efektiva” da im turističke agencije traže dodatnu uplatu za već plaćene aranžmane zbog promena cene goriva. Prema navodima Dejana Gavrilovića iz Efektive, poslednjih deset dana zabeležen je veći broj žalbi putnika koji su već platili svoje turističke aranžmane, ali im agencije sada traže doplatu za gorivo. Gavrilović podseća da ovakva praksa nije nova, jer su slične situacije zabeležene još 2022. godine sa početkom rata u Ukrajini, a sada se ponavljaju zbog sukoba na Bliskom istoku.

Prema dostupnim podacima, cena avio goriva porasla je sa 100 dolara na 200 dolara po barelu. Ipak, navodi se da agencije doplate zahtevaju upravo u poslednjih deset dana, iako je cena avio goriva u prethodnih 20 dana bila u padu. Zbog toga se postavlja pitanje da li je ovakvo potraživanje opravdano, odnosno da li je zaista preneto od strane aviokompanija ili agencije pokušavaju da ostvare dodatnu zaradu.

Gavrilović objašnjava da agencije imaju pravo da traže povećanje cene aranžmana samo ako je to predviđeno ugovorom, ali tada mora biti predviđeno i smanjenje cene u slučaju pada troškova. Takođe, povećanje ukupne cene aranžmana ne sme biti veće od 8 odsto i mora biti najavljeno putnicima najmanje 20 dana pre putovanja.

Putnicima se savetuje da u slučaju zahteva za doplatu insistiraju na računu kojim je jasno prikazano na osnovu čega je obračunato povećanje. Ove mere treba da obezbede transparentnost i zaštitu prava potrošača u slučaju promena cene goriva na tržištu.

Prihodi porasli za 85 odsto u odnosu na prethodnu godinu, otkup akcija vredan 80 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Nvidia ostvarila je prihod od 81,62 milijarde dolara u poslednjem kvartalu, što predstavlja rast od 85 odsto u poređenju sa 44,06 milijardi dolara iz prethodne godine, saopšteno je iz kompanije. Istovremeno, Nvidia je najavila otkup sopstvenih akcija u iznosu od 80 milijardi dolara i povećanje dividende, dok se suočava sa izazovima na kineskom tržištu AI čipova.

Prema rečima izvršnog direktora Jensena Huanga, Nvidia je “uglavnom prepustila” kinesko tržište čipova za veštačku inteligenciju kompaniji Huawei, nakon što su američka izvozna ograničenja značajno uticala na njeno poslovanje u tom regionu. Kinesko tržište je ranije činilo najmanje jednu petinu prihoda Nvidijinih data centara, ali je kompanija praktično isključena sa tog tržišta pošto je u aprilu Trampova administracija odlučila da za izvoz čipova u Kinu i još nekoliko zemalja bude potrebna posebna licenca.

“Potražnja u Kini je prilično velika. Huawei je veoma, veoma jak. Imali su rekordnu godinu, verovatno će, vrlo verovatno, imati izvanrednu godinu koja dolazi, a njihov lokalni ekosistem kompanija za čipove posluje prilično dobro, jer smo evakuisali to tržište. U velikoj meri smo im prepustili to tržište”, izjavio je Huang za CNBC.

Ove promene dolaze nakon što je Vašington dodatno pooštrio izvozna ograničenja za napredne AI čipove, što je ubrzalo napore Kine ka tehnološkoj samodovoljnosti. U intervjuu, Huang je istakao da Nvidia investitorima ne daje očekivanja u vezi sa mogućim odobrenjima za prodaju naprednih čipova u Kini. “Nemam nikakva očekivanja, što je razlog zašto smo sve naše smernice, sve naše brojke, sva očekivanja koja sam postavio sa svim našim analitičarima i investitorima stavili u to da ništa ne ulažu, da ništa ne očekuju”, naveo je Huang.

Ipak, on je naglasio da bi Nvidia rado ponovo poslovala na kineskom tržištu ukoliko se uslovi promene: “Bili bismo više nego oduševljeni da služimo tržištu. Imamo mnogo kupaca tamo, imamo mnogo partnera tamo i tamo smo već 30 godina.” Prošle nedelje, Reuters je izvestio da su Alibaba, Tencent, ByteDance i JD.com dobili odobrenje američkog Ministarstva trgovine za kupovinu H200 čipova.

Ovi podaci ukazuju na značajne promene u globalnom pejzažu industrije poluprovodnika, sa rastom prihoda Nvidije i istovremenim povlačenjem sa jednog od najvažnijih tržišta za AI čipove.

Više od 900 nemačkih firmi zapošljava 80.000 ljudi u Srbiji, trgovina sa Nemačkom premašila 10 milijardi evra u 2025. godini

Nemačko-srpske kompanije u Srbiji suočavaju se sa izazovima koje donosi primena novog EES sistema (Entry/Exit System) Evropske unije, jer je ograničenje boravka profesionalnih vozača na maksimalno 90 dana u periodu od 180 dana već počelo da utiče na međunarodni drumski transport. Aleksander Markus, izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore, ističe da smanjen broj srpskih vozača koji mogu da uđu u Šengen direktno utiče na nemačke firme koje posluju u Srbiji.

Iako je pažnja javnosti bila usmerena na duža čekanja i dodatne procedure na granicama, predstavnici transportnog sektora upozoravaju da je suštinski problem upravo ograničenje boravka, što može dovesti do smanjenja broja raspoloživih vozača, kašnjenja u isporukama i rasta troškova poslovanja. Poseban pritisak mogu osetiti i izvoznici koji zavise od stabilnog drumskog transporta ka Evropskoj uniji.

Problem nije ograničen samo na domaće firme, već i na nemačke kompanije koje su snažno logistički povezane sa EU tržištem. Markus navodi da je Komora pokrenula razgovore sa institucijama Evropske unije kako bi pronašla rešenje koje bi olakšalo funkcionisanje međunarodnog transporta, ali napominje da rešenje nije moguće postići na nacionalnom nivou, već zahteva saglasnost svih članica šengenskog prostora. On podseća da su u pojedinim državama, poput Hrvatske, pokrenute inicijative za olakšavanje položaja profesionalnih vozača, ali ostaje pitanje kako bi se ta pravila primenjivala u ostalim članicama EU. Zato privrednici insistiraju na jedinstvenom evropskom rešenju.

Nemačka poslovna zajednica je, prema rečima Markusa, već uputila više pisama i inicijativa Evropskoj komisiji, ali za sada nema nagoveštaja da bi primena EES sistema mogla biti odložena ili suspendovana. Evropske institucije smatraju da je EES deo šire bezbednosne i migracione politike Unije, zbog čega nije moguće jednostavno menjati odluku.

“Iako je puna primena sistema počela 10. aprila, brojanje dana boravka za vozače krenulo je praktično od nule, odnosno prethodni boravci nisu odmah uračunati u novi elektronski sistem. To bi, makar kratkoročno, moglo da pruži dodatno vreme transportnim kompanijama da se prilagode novim pravilima”, izjavio je Markus.

Nemačke kompanije i dalje ističu geografski položaj Srbije, dostupnost i kvalitet radne snage, kao i konkurentne operativne troškove kao ključne prednosti zemlje. U Srbiji trenutno posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje zapošljavaju oko 80.000 ljudi. Bilateralna trgovina robom sa Nemačkom u 2025. godini premašila je 10 milijardi evra, uz rast od 7,4 odsto, dok je trgovinska razmena Srbije i Nemačke rasla tri puta brže od ukupne nemačke spoljne trgovine sa svetom (2,5 odsto).

Očekuje se da će pitanje EES sistema i pravila boravka vozača ostati jedno od najvažnijih tema u ekonomskim odnosima Srbije i Evropske unije u narednim mesecima.