Trgovinski deficit sa Kinom dostiže milijardu evra dnevno, EU najavljuje nova pravila za diversifikaciju dobavljača

Evropska unija priprema nova pravila kojima bi kompanije bile obavezne da najviše 30 do 40 odsto ključnih komponenti i sirovina nabavljaju od jednog dobavljača, s ciljem smanjenja zavisnosti evropske industrije od Kine. Prema nacrtu, ostatak nabavke moraće da bude ravnomerno raspoređen između najmanje tri različita dobavljača iz različitih zemalja. Očekuje se da će predlog biti zvanično predstavljen krajem maja, nakon čega slede pregovori među članicama EU i Evropskim parlamentom. Ako predlog bude usvojen, evropske kompanije će biti primorane da reorganizuju svoje lance snabdevanja i smanje oslanjanje na kineske partnere.

Brisel je zabrinut jer je Kina prethodnih godina ograničila izvoz ključnih tehnologija i retkih minerala, što je već izazvalo ozbiljne poremećaje u evropskoj industriji. Zvaničnici EU ističu da je kineska industrijska politika sa velikim državnim subvencijama stvorila neravnotežu na tržištu i pogoršala zavisnost evropskih proizvođača od kineskih dobavljača. ‘U mnogim oblastima postajemo postepeno zavisni od kineskog izvoza’, izjavio je visoki zvaničnik Evropske komisije, dodajući da ‘zavisnost uvek ima svoju cenu’.

Procene pokazuju da trgovinski deficit EU sa Kinom trenutno dostiže gotovo milijardu evra dnevno, što dodatno podstiče napore za diversifikaciju izvora snabdevanja. Pored ograničenja u nabavci, Evropska komisija razmatra i uvođenje dodatnih carina na kineske hemijske proizvode i industrijsku opremu, zbog pritužbi evropskih proizvođača da kineske kompanije, zahvaljujući državnim subvencijama, nude robu po cenama kojima evropske fabrike ne mogu da pariraju.

U prethodnim mesecima, EU je pokrenula istrage protiv kineskih kompanija iz sektora električnih automobila, telekomunikacione opreme i medicinskih uređaja, a najavila je i postepeno uklanjanje opreme kompanija Huawei i ZTE iz kritične infrastrukture, uključujući telekomunikacione mreže i energetske sisteme, zbog bezbednosnih razloga.

Kina je odgovorila kritikama EU, optužujući Brisel za protekcionizam i pokušaj ograničavanja slobodne trgovine, uz tvrdnju da Evropa pod izgovorom ‘fer konkurencije’ štiti sopstvenu industriju od kineskih proizvoda.

Prihodi povećani za devet odsto, kreditna aktivnost i depoziti beleže snažan rast u prvom kvartalu 2026. godine

OTP grupa, koja posluje i na srpskom tržištu preko OTP banke, zabeležila je neto dobit nakon oporezivanja od 324 milijarde forinti (845 miliona evra) u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja rast od devet odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prijavljena konsolidovana dobit nakon oporezivanja iznosila je 177 milijardi forinti (461 milion evra), prvenstveno zbog unapred priznatih efekata posebnih poreza i supervizorskih naknada, saopštila je OTP grupa.

Dobit pre oporezivanja porasla je za 12 odsto na godišnjem nivou, dok je operativna dobit ostvarila rast od sedam odsto u forintama, odnosno 10 odsto kada se uzmu u obzir kursne razlike. Ukupni prihodi porasli su za devet odsto zahvaljujući rastu neto kamatnih prihoda, koji su rezultat snažnog rasta poslovnih volumena i poboljšanja neto kamatne marže. Marža je dodatno unapređena na ključnim tržištima, uključujući supsidijare u evrozoni i Uzbekistanu.

Operativni troškovi povećani su za 13 odsto, odnosno za 17 odsto uz prilagođavanje za kursne razlike, pre svega zbog rasta plata usled inflatornih pritisaka, većih investicija u IT, širenja IT infrastrukture, kao i povećanja troškova za softver i marketing. Odnos troškova i prihoda ostao je umeren i iznosio je 42,3 odsto.

Rizični profil banke nastavljen je povoljno, pa je udeo kredita u Fazi 3 smanjen za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodni kvartal, i na kraju marta iznosio je 3,5 odsto. Kvartalni odnos troška kreditnog rizika dostigao je 47 baznih poena.

Kreditna aktivnost zadržala je snažan trend: konsolidovani krediti klijenata u Fazi 1 i 2 povećani su za više od tri odsto u prvom kvartalu i za 16 odsto na godišnjem nivou (uz kursnu prilagodbu). Posebno se izdvaja rast stambenih kredita, koji su na nivou grupe porasli za šest odsto kvartalno, dok je u OTP Core segmentu zabeležen rast od 10 odsto, uz podršku programa Home Start u Mađarskoj. Nastavljen je i rast potrošačkih i kredita privredi.

Depoziti klijenata porasli su za tri odsto na kvartalnom i 11 odsto na godišnjem nivou (prilagođeno za kursne razlike). Odnos kredita i depozita grupe ostao je stabilan na 77 odsto, što ukazuje na uravnoteženu finansijsku strukturu.

Kapitalna pozicija OTP grupe ostala je snažna: CET1 pokazatelj na kraju marta 2026. godine iznosi 17,6 odsto, dok je ukupni pokazatelj adekvatnosti kapitala 19,2 odsto. Sa proporcionalnim priznavanjem godišnjih posebnih stavki, CET1 bi iznosio 17,9 odsto.

Uprava OTP grupe navodi da nema potrebe za promenom poslovnih smernica za 2026. godinu. Organski rast kredita sa urednom otplatom, prilagođen deviznim razlikama, mogao bi da ostane na približno 15 odsto nivoa iz 2025. godine, dok se očekuje da neto kamatna marža ostane blizu 4,34 odsto, a odnos troškova i prihoda bude nešto viši nego prethodne godine, uz sličan profil kreditnog rizika.

Projektom predviđena ugradnja 1.850 postrojenja i restauracija napajanja za 30 sekundi nakon ispada

Elektrodistribucija Srbije (EDS) je u saradnji sa Francuskom elektroprivredom (EDF) i kompanijom Šnajder elektrik pokrenula projekat automatizacije distributivne mreže vredan 140 miliona evra, saopšteno je na trodnevnoj seriji tehničkih radionica u Beogradu. Tokom radionica, koje okupljaju više od 150 učesnika, predstavljeni su ciljevi automatizacije i digitalizacije sistema, sa posebnim akcentom na priključenje solarnih elektrana i elektromobilnost.

Direktor tehničkog sistema EDS-a Dalibor Nikolić istakao je da je planiranje projekta trajalo više od pet godina, dok je regulatorni okvir menjan najmanje dva puta. Broj zaposlenih na projektu rastao je sa 3.500 na gotovo 9.000, a u okviru prve faze već je isporučeno 400 savremenih srednjenaponskih blokova tipa RMU, koji omogućavaju daljinski nadzor i upravljanje mrežom. “Proces planiranja ovog projekta do trenutka ugovaranja trajao je više od pet godina. Sam regulatorni okvir kojim je definisana uloga, nadležnost i obaveza elektrodistributivnih preduzeća od početka ideje o ovom projektu pa do ugovaranja menjao se najmanje dva puta, a broj zaposlenih od početka projekta kretao se od 3.500 pa do gotovo 9.000”, rekao je Nikolić.

Prema ugovoru iz 2023. godine, vrednost projekta iznosi 140 miliona evra i obuhvata isporuku opreme, sistema i softvera za napredno upravljanje mrežom. U tehničkom smislu, automatizovana mreža obuhvata napone od 35, 20 i 10 kilovolta i ima ključnu ulogu u snabdevanju krajnjih korisnika na niskom naponu. Benefiti nove mreže uključuju restauraciju napajanja za 30 sekundi nakon ispada, što donosi značajno povećanje pouzdanosti.

Planom je predviđena ugradnja ukupno 1.850 modernih postrojenja tokom četiri godine, a do sada je, u prvoj etapi, ugrađeno 400 RMU blokova: za DP Kraljevo 103, za DP Beograd 101, za DP Novi Sad 50, za DP Kragujevac 70 i za DP Niš 74 postrojenja. Projekat je započet još 2017. godine, a svaku ugradnju prati opsežna tehnička dokumentacija i količina podataka koja se meri gigabajtima.

Pomoćnik ministarke za energetiku Radoš Popadić istakao je da je Vlada Srbije prethodne dve godine intenzivno radila na izradi zakonskih i podzakonskih akata u oblasti energetike. “Vlada Srbije je snažno podržala projekat automatizacije distributivne mreže za koji smo verovali da treba da bude temelj buduće elektrodistribucije. Mreža koja je nekad bila projektovana za jednosmeran tok energije sada mora da prihvati veliki broj decentralizovanih izvora i veliki prodor obnovljivih izvora energije. To nije lako i to je izazov za ceo sistem, a naravno i za ljude koji rade u tom sistemu”, naveo je Popadić.

Glavni cilj projekta je povećanje pouzdanosti distributivnog sistema, unapređenje automatizacije i digitalizacije, kao i smanjenje gubitaka u distribuciji električne energije. Predstavnici EDS-a najavljuju nastavak saradnje sa EDF-om i Šnajder elektrikom, posebno u oblasti razmene znanja i tehničke pomoći, kako bi se dodatno unapredili kapaciteti i fleksibilnost mreže.