Policija potvrdila hapšenje u Kataloniji, istraga smrti Isaka Andića ponovo otvorena krajem 2025. godine

Policija u severoistočnoj Španiji privela je sina Isaka Andića, osnivača modnog brenda Mango, u okviru istrage o njegovoj smrti. Događaj se odigrao u blizini Barselone, gde je Andić preminuo tokom planinarenja sa svojim sinom u decembru 2024. godine. Zvaničnici katalonske policije saopštili su da je Jonathan Andić, koji je bio jedini svedok događaja, priveden radi saslušanja u okviru istrage koju vodi sud u Martorelu.

Prema dostupnim informacijama, Isak Andić, star 71 godinu, stradao je nakon pada sa litice tokom planinarenja. Prvobitna policijska istraga je zatvorena nekoliko nedelja nakon događaja, ali je u martu 2025. ponovo otvorena, a u oktobru iste godine policija je potvrdila da se slučaj vodi kao mogući slučaj ubistva.

Portparol regionalne policije Mossos d’Esquadra izjavio je da je Jonathan Andić, star 45 godina, priveden u sudske prostorije u Martorelu, gde je istraga zvanično u toku. Zbog sudske zabrane davanja informacija, dodatni detalji nisu saopšteni javnosti. Policija nije iznosila pretpostavke o uzrocima pada, navodeći da je istraga još uvek otvorena i da traje.

Porodični portparol potvrdio je međunarodnim novinskim agencijama da se Jonathan Andić nalazi na saslušanju i da „saradnja sa nadležnim organima ostaje potpuna“. Dodatne informacije o toku saslušanja ili eventualnim optužbama nisu objavljene, a slučaj ostaje pod sudskom zabranom iznošenja detalja.

Istraga smrti Isaka Andića privukla je pažnju zbog njegovog statusa jednog od najpoznatijih preduzetnika u Španiji. Mango je modna kompanija sa sedištem u Barseloni i značajnim prisustvom na međunarodnom tržištu. Istraga se nastavlja, a policija i sudovi nisu iznosili procene o daljem toku slučaja.

U Londonu potvrđeno česta smena lidera, politički sistem omogućava brze promene na čelu vlade

Zvanična rezidencija britanskog premijera na adresi Dauning strit 10 u Londonu beleži česte promene stanara u poslednjoj deceniji. Prema dostupnim podacima, od 2016. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu izmenjalo se šest premijera, dok je u prethodnim decenijama mandat lidera obično bio duži. Ova situacija naglašava političku nestabilnost i učestale promene u rukovodstvu, što je za britanski politički sistem specifično, s obzirom na način izbora i smene premijera.

Za razliku od nekih drugih zemalja, građani Ujedinjenog Kraljevstva ne biraju direktno premijera. Umesto toga, na izborima se biraju poslanici donjeg doma britanskog parlamenta, dok partija koja osvoji većinu obično određuje svog lidera za premijera. Međutim, političke partije imaju mogućnost da u svakom trenutku, putem internih izbora, smene svog lidera – čak i dok ta osoba obavlja dužnost premijera – ukoliko izgubi podršku dovoljnog broja članova stranke ili parlamenta.

U poslednjih deset godina, ova praksa je dovela do čestih promena na čelu vlade. Neki od prethodnih premijera, poput Vinstona Čerčila i Margaret Tačer, ostali su na toj funkciji više godina, ali u novije vreme mandati su znatno kraći. Od 2016. godine, britanski premijeri retko su imali dovoljno vremena da sprovedu opsežnije politike pre nego što budu zamenjeni novim liderima stranke.

Ovakva dinamika posledica je i političkih izazova sa kojima se Ujedinjeno Kraljevstvo suočavalo u proteklom periodu, uključujući pitanja evropske integracije, unutrašnje podele u političkim partijama i promenljive podrške javnosti. Proces smene lidera unutar partija često se odvija brzo, što omogućava česte promene na najvišim državnim funkcijama bez potrebe za novim opštim izborima.

Prema poslednjim informacijama iz Londona, postoji mogućnost da bi uskoro mogao biti izabran i sedmi premijer u poslednjih deset godina. Ova situacija ukazuje na nastavak političke neizvesnosti i fleksibilnost parlamentarno-stranačkog sistema u Ujedinjenom Kraljevstvu. Britanski model omogućava da promene na čelu izvršne vlasti budu rezultat unutarpartijskog procesa, što se u poslednje vreme pokazuje kao česta praksa.

Ukrajinske institucije i međunarodni posmatrači demantovali navode o istrazi, Tramp i Si Đinping održali sastanak u Pekingu

Ruske državne agencije tokom prethodne sedmice objavile su netačne informacije o navodnom hapšenju Olene Zelenski, supruge ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, pozivajući se na izvore iz ruskih bezbednosnih službi. Ukrajinski Nacionalni antikorupcijski biro i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo saopštili su da protiv prve dame ne vode nikakvu istragu niti su preduzimali bilo kakve proceduralne radnje.

Organizacije za analizu dezinformacija prepoznale su ovu vest kao deo šire kampanje sa ciljem podrivanja poverenja javnosti i zapadnih saveznika u ukrajinske institucije, posebno u vreme kada je Ukrajina u ratnom stanju. Prethodno su i druge fabricirane priče o Olenu Zelenski, uključujući lažne izveštaje o pokušaju bekstva i navodnoj kupovini luksuznih dobara, bile identifikovane i demantovane od strane nezavisnih međunarodnih posmatrača.

Istovremeno, tokom posete Donalda Trampa Pekingu, američki i kineski predsednici održali su razgovor iza zatvorenih vrata koji je trajao oko dva sata. Tokom susreta, Si Đinping je naglasio važnost izbegavanja rivaliteta između SAD i Kine i istakao da su odnosi dve zemlje ključni za globalnu stabilnost. Tramp je ocenio da će odnosi biti “bolji nego ikad” i pohvalio kineskog predsednika kao “velikog lidera”.

Sastanak je obuhvatio teme kao što su situacija oko Tajvana, bezbednost Ormuskog moreuza i energetska saradnja. Bela kuća je nakon sastanka saopštila da su SAD i Kina saglasne da Iran ne treba da poseduje nuklearno oružje i da moreuz mora ostati otvoren za slobodan protok energenata. Si Đinping je takođe izrazio protivljenje militarizaciji moreuza i najavio interesovanje Kine za veću kupovinu američke nafte. Nakon razgovora, Tramp i Si Đinping su posetili Nebeski hram u Pekingu, a za američku delegaciju priređen je svečani banket.