Trgovinski deficit sa Kinom dostiže milijardu evra dnevno, EU najavljuje nova pravila za diversifikaciju dobavljača

Evropska unija priprema nova pravila kojima bi kompanije bile obavezne da najviše 30 do 40 odsto ključnih komponenti i sirovina nabavljaju od jednog dobavljača, s ciljem smanjenja zavisnosti evropske industrije od Kine. Prema nacrtu, ostatak nabavke moraće da bude ravnomerno raspoređen između najmanje tri različita dobavljača iz različitih zemalja. Očekuje se da će predlog biti zvanično predstavljen krajem maja, nakon čega slede pregovori među članicama EU i Evropskim parlamentom. Ako predlog bude usvojen, evropske kompanije će biti primorane da reorganizuju svoje lance snabdevanja i smanje oslanjanje na kineske partnere.

Brisel je zabrinut jer je Kina prethodnih godina ograničila izvoz ključnih tehnologija i retkih minerala, što je već izazvalo ozbiljne poremećaje u evropskoj industriji. Zvaničnici EU ističu da je kineska industrijska politika sa velikim državnim subvencijama stvorila neravnotežu na tržištu i pogoršala zavisnost evropskih proizvođača od kineskih dobavljača. ‘U mnogim oblastima postajemo postepeno zavisni od kineskog izvoza’, izjavio je visoki zvaničnik Evropske komisije, dodajući da ‘zavisnost uvek ima svoju cenu’.

Procene pokazuju da trgovinski deficit EU sa Kinom trenutno dostiže gotovo milijardu evra dnevno, što dodatno podstiče napore za diversifikaciju izvora snabdevanja. Pored ograničenja u nabavci, Evropska komisija razmatra i uvođenje dodatnih carina na kineske hemijske proizvode i industrijsku opremu, zbog pritužbi evropskih proizvođača da kineske kompanije, zahvaljujući državnim subvencijama, nude robu po cenama kojima evropske fabrike ne mogu da pariraju.

U prethodnim mesecima, EU je pokrenula istrage protiv kineskih kompanija iz sektora električnih automobila, telekomunikacione opreme i medicinskih uređaja, a najavila je i postepeno uklanjanje opreme kompanija Huawei i ZTE iz kritične infrastrukture, uključujući telekomunikacione mreže i energetske sisteme, zbog bezbednosnih razloga.

Kina je odgovorila kritikama EU, optužujući Brisel za protekcionizam i pokušaj ograničavanja slobodne trgovine, uz tvrdnju da Evropa pod izgovorom ‘fer konkurencije’ štiti sopstvenu industriju od kineskih proizvoda.

Prihodi povećani za devet odsto, kreditna aktivnost i depoziti beleže snažan rast u prvom kvartalu 2026. godine

OTP grupa, koja posluje i na srpskom tržištu preko OTP banke, zabeležila je neto dobit nakon oporezivanja od 324 milijarde forinti (845 miliona evra) u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja rast od devet odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prijavljena konsolidovana dobit nakon oporezivanja iznosila je 177 milijardi forinti (461 milion evra), prvenstveno zbog unapred priznatih efekata posebnih poreza i supervizorskih naknada, saopštila je OTP grupa.

Dobit pre oporezivanja porasla je za 12 odsto na godišnjem nivou, dok je operativna dobit ostvarila rast od sedam odsto u forintama, odnosno 10 odsto kada se uzmu u obzir kursne razlike. Ukupni prihodi porasli su za devet odsto zahvaljujući rastu neto kamatnih prihoda, koji su rezultat snažnog rasta poslovnih volumena i poboljšanja neto kamatne marže. Marža je dodatno unapređena na ključnim tržištima, uključujući supsidijare u evrozoni i Uzbekistanu.

Operativni troškovi povećani su za 13 odsto, odnosno za 17 odsto uz prilagođavanje za kursne razlike, pre svega zbog rasta plata usled inflatornih pritisaka, većih investicija u IT, širenja IT infrastrukture, kao i povećanja troškova za softver i marketing. Odnos troškova i prihoda ostao je umeren i iznosio je 42,3 odsto.

Rizični profil banke nastavljen je povoljno, pa je udeo kredita u Fazi 3 smanjen za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodni kvartal, i na kraju marta iznosio je 3,5 odsto. Kvartalni odnos troška kreditnog rizika dostigao je 47 baznih poena.

Kreditna aktivnost zadržala je snažan trend: konsolidovani krediti klijenata u Fazi 1 i 2 povećani su za više od tri odsto u prvom kvartalu i za 16 odsto na godišnjem nivou (uz kursnu prilagodbu). Posebno se izdvaja rast stambenih kredita, koji su na nivou grupe porasli za šest odsto kvartalno, dok je u OTP Core segmentu zabeležen rast od 10 odsto, uz podršku programa Home Start u Mađarskoj. Nastavljen je i rast potrošačkih i kredita privredi.

Depoziti klijenata porasli su za tri odsto na kvartalnom i 11 odsto na godišnjem nivou (prilagođeno za kursne razlike). Odnos kredita i depozita grupe ostao je stabilan na 77 odsto, što ukazuje na uravnoteženu finansijsku strukturu.

Kapitalna pozicija OTP grupe ostala je snažna: CET1 pokazatelj na kraju marta 2026. godine iznosi 17,6 odsto, dok je ukupni pokazatelj adekvatnosti kapitala 19,2 odsto. Sa proporcionalnim priznavanjem godišnjih posebnih stavki, CET1 bi iznosio 17,9 odsto.

Uprava OTP grupe navodi da nema potrebe za promenom poslovnih smernica za 2026. godinu. Organski rast kredita sa urednom otplatom, prilagođen deviznim razlikama, mogao bi da ostane na približno 15 odsto nivoa iz 2025. godine, dok se očekuje da neto kamatna marža ostane blizu 4,34 odsto, a odnos troškova i prihoda bude nešto viši nego prethodne godine, uz sličan profil kreditnog rizika.

Rok za dogovor sa MOL-om ističe 22. maja, Petrohemija sa 2.000 zaposlenih i vlasnički udeo ključni uslovi

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se u centru pregovora sa mađarskim MOL-om zbog ruskog udela u kompaniji, a Vlada Srbije insistira na tome da Rafinerija Pančevo nastavi da radi u punom kapacitetu, istakla je bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva je navela da je osnovni uslov Srbije da Rafinerija ne smanjuje obim rada, kao i da država ima veći udeo u vlasništvu NIS-a, što bi omogućilo aktivnije učešće u donošenju odluka.

“Naš glavni i najosnovniji uslov je da Rafinerija uvek radi isto koliko će NIS da radi, to je uslov od kog mi ne odstupamo”, izjavila je Mihajlovićeva, naglašavajući da je važno da država može da utiče i zaustavi odluke koje nisu u interesu NIS-a. Dodala je da je drugi ključni uslov Petrohemija, koja zapošljava 2.000 ljudi, kao i povećanje vlasničkog udela Srbije u NIS-u.

Pregovori sa MOL-om odvijaju se u osetljivoj fazi, a rok za postizanje dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, do kada važi licenca američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC). Mihajlovićeva je istakla da bi produžetak roka bio značajan za Srbiju zbog kontinuiteta rada Rafinerije Pančevo: “Nadam se da će OFAC produžiti licencu za pregovore”, istakla je bivša ministarka.

Navela je da su trenutni izazovi posledica geopolitičkih odnosa između Rusije i SAD i da Srbija nije uticala na nastalu situaciju, ali da država mora istrpeti određene okolnosti. “Dobro bi bilo da imamo dovoljno svega, da prerađujemo naftu, da dobijamo derivate, ali to ne znači da nemamo rešenje. Uvek postoji rešenje pa čak i u ovoj situaciji”, poručila je Mihajlovićeva.

Vlada Srbije je od početka pregovora saopštila da je spremna da kupi ruski udeo u NIS-u, ali da nijedna odluka ne može biti doneta bez pristanka Vlade. U fokusu dogovora su očuvanje radnih mesta, stabilnost Petrohemije sa 2.000 zaposlenih i dugoročno funkcionisanje Rafinerije Pančevo.