U Crnoj Gori super 95 poskupeo na 1,65 evra, dizel na 1,69 evra po litru, akcize smanjene na 20%

U Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori danas su zabeležena nova poskupljenja svih vrsta goriva, dok su u pojedinim zemljama regiona cene ostale nepromenjene ili su čak snižene. Litar benzina od 95 oktana u Makedoniji poskupeo je za dva denara (3,2 evrocenta), dok su dizel i benzin od 98 oktana skuplji za 2,5 denara (4,1 cent). Maksimalna maloprodajna cena litra eurodizela na pumpama u Makedoniji od ponoći je 92 denara (1,49 evra), eurosuper 95 košta 87 denara (1,41 evra), a eurosuper 98 je 89 denara (1,44 evra). Vlada Severne Makedonije produžila je do 1. juna umanjene akcize na goriva i naplatu povlašćene stope PDV-a od 10% za benzin.

U Crnoj Gori su od ponoći takođe povećane cene svih vrsta goriva. Litar super benzina 95 sada košta pet centi više, odnosno 1,65 evra, dok je dizel poskupeo za dva centa na 1,69 evra po litru. Ove cene važe do 26. maja. Vlada Crne Gore gotovo nedeljno menja iznos akcize na gorivo: umanjenje akcize na dizel prvo je bilo 50% (dozvoljeni maksimum), potom 35%, zatim 30%, a ove nedelje je smanjeno na 20%.

U Srbiji su cene goriva ostale nepromenjene, pa litar BMB95 košta 198 dinara (1,63 evra), a evrodizela 223 dinara (1,9 evra). Vlada Srbije vratila je smanjenje akcize sa 25% na 20%, što će važiti do 31. maja.

U Hrvatskoj je cena benzina 95 oktana ostala nepromenjena na 1,64 evra, dok je cena dizela smanjena na 1,66 evra, a te cene važe do 1. juna.

Porota odlučila u korist OpenAI-ja i Sema Altmana, sudija potvrdila presudu u maju 2026. godine

Kalifornijska porota presudila je da suosnivači OpenAI-ja, izvršni direktor Sem Altman i predsednik Greg Brokman, nisu odgovorni za navodno nepravedno bogaćenje nakon transformacije kompanije iz neprofitne u profitnu, što je bio predmet tužbe Ilona Maska. Tužbu je podneo Mask, izvršni direktor Tesle i jedan od suosnivača OpenAI-ja, tvrdeći da je njegovo ulaganje u ovaj startap bilo uslovljeno statusom neprofitne organizacije. Maskova tužba bila je usmerena i protiv OpenAI-ja i Microsofta, jednog od najvećih podržavalaca kompanije. Sudija Okružnog suda SAD za Severni okrug Kalifornije, Ivon Gonzales Rodžers, potvrdila je presudu porote, čime je Mask zvanično izgubio spor. Tokom tronedeljnog suđenja, Maskovi advokati su pokušali da dokažu da je Altman prekršio dogovor i doveo u zabludu saradnike, kao i da su odgovori Grega Brokmana tokom svedočenja bili nejasni. U fokusu procesa bilo je i Altmanovo uklanjanje iz upravnog odbora OpenAI-ja 2023. godine, kada je odbor naveo da nije bio dosledno iskren prema članovima, ali je Altman vraćen na funkciju nekoliko dana kasnije. Advokati OpenAI-ja tvrdili su da su Maskovi zahtevi zastareli i da nije bilo formalnog uslova da kompanija ostane neprofitna. U isto vreme, OpenAI je u trci za izlazak na berzu pre konkurentske kompanije Anthropic, za koju se spekuliše da bi mogla da sprovede inicijalnu javnu ponudu do kraja 2026. godine, što se smatra ključnom godinom za IPO iz oblasti veštačke inteligencije.

Godišnje školarine za studente izvan EU u Francuskoj dostižu 2.895 evra za osnovne i 3.941 evra za master studije

Francuska vlada najavila je promenu u načinu naplate školarina za strane studente, čime će troškovi za one izvan Evropske unije porasti i do 16 puta u odnosu na prethodne cene. Novi sistem, koji stupa na snagu u akademskoj 2026/27. godini, predviđa godišnje školarine od 2.895 evra za osnovne i 3.941 evra za master studije. Očekuje se da će ova mera univerzitetima doneti dodatnih 250 miliona evra svake godine.

Prema saopštenju Evropske studentske unije i Federacije studentskih organizacija u Francuskoj, ovakav potez rizikuje da ograniči pristup visokom obrazovanju za studente izvan EU, naglašavajući zabrinutost da će finansijska sposobnost postati ključni faktor za upis. Istovremeno, profesor Kristijan Golije sa Škole ekonomije u Tuluzu ističe da su ovakve promene nužne zbog pritiska na javne finansije i konkurentnosti plata univerzitetskog osoblja, navodeći da mladi predavači u Francuskoj primaju bruto godišnju platu od oko 30.000 evra, dok su plate na najboljim svetskim univerzitetima pet do deset puta više.

Slične rasprave vode se i u Holandiji, gde studenti iz EU plaćaju oko 2.500 evra za osnovne studije, dok troškovi za internacionalne studente variraju od 13.000 do 32.000 evra godišnje, u zavisnosti od programa. Prema izveštaju, 57% međunarodnih studenata ostaje u Holandiji godinu dana nakon diplomiranja, ali taj broj pada na oko 25% posle pet godina. U ovoj akademskoj godini (2025–26), broj međunarodnih studenata u Holandiji smanjen je za gotovo 5%.

Velika Britanija, koja naplaćuje školarine od 1981. godine, i dalje privlači veliki broj studenata iz inostranstva zahvaljujući globalnoj rasprostranjenosti engleskog jezika. Ekonomsku korist procenjuju na 43 milijarde evra, dok strani studenti čine 23 odsto studentske populacije. Njihove školarine dostižu 44.000 evra godišnje, dok su za domaće ograničene na oko 11.300 evra.

Švajcarska, nakon sporazuma sa EU iz decembra 2024. godine, izjednačava školarine za domaće i strane studente na oko 800 evra po semestru. U Španiji školarine za EU studente iznose od 2.100 do 5.000 evra, dok strani studenti plaćaju nešto više. U Portugalu, studenti iz EU plaćaju 500–700 evra godišnje, dok se za strane školarina kreće od 2.500 evra naviše. Nemačka univerzitetima naplaćuje između 200 i 500 evra po semestru, bez obzira na poreklo studenta. U Austriji školarine su oko 700 evra po semestru, dok u Švedskoj i Irskoj za strane studente često prelaze 10.000 evra godišnje.

Ove razlike u visini školarina širom Evrope pokazuju odsustvo jedinstvene politike i rastuće pritiske na nacionalne obrazovne sisteme, a posledice novih mera ostaju predmet javne i stručne debate.