Američki OFAC produžio licencu NIS-u do 16. juna, dogovor sa Gasprom Neftom postignut, ali finalizacija zavisi od regulatora

Mađarska naftna kompanija MOL Grupa intenzivno pregovara o kupovini 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), dok trenutna licenca za rad, koju je izdao američki OFAC, ističe 16. juna. Izvršni direktor za strategiju MOL-a Đerđ Bača izjavio je da pregovori sa prodavcem, Vladom Srbije i međunarodnim regulatorima iz SAD i EU traju na tri nivoa i da su u kritičnoj fazi zbog strogih pravila.

Bača je naglasio da je usklađivanje sa sankcijama OFAC-a glavni izazov, ali da očekuje nastavak pregovora i napredak. „Moramo da poštujemo sve regulatorne zahteve“, rekao je, ne želeći da precizira procenat postignutog dogovora. Bača je dodao da, ukoliko bude pokazan napredak, američka praksa omogućava produženje roka za realizaciju, budući da licenca za razgovore o izmenama vlasništva važi do 22. maja 2026. godine.

Prema izjavama iz državnog vrha Srbije, Vlada će do kraja dana MOL-u predložiti konačan stav o preuzimanju udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je revidirani predlog MOL-a stigao 14. maja, ali da Srbija nije u potpunosti zadovoljna ponuđenim rešenjima. Najvažnije pitanje ostaje budući rad rafinerije u Pančevu, što direktno utiče na pokrivenost tržišta Srbije, privredni rast i sigurnost snabdevanja.

MOL je još 19. januara 2026. potpisao obavezujući okvirni sporazum sa Gasprom Neftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u, a u pregovorima je i sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o mogućem ulasku kao manjinskog akcionara. SAD su 9. oktobra 2025. uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković upozorila je da odugovlačenje prodaje ruskog udela iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove, naglašavajući potrebu za nesmetanim radom NIS-a i po isteku licence.

Bača je na Biznis samitu u Beogradu istakao da su poslednje tri velike krize – pandemija, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuskog moreuza – pokazale kako energetski šokovi direktno utiču na pad BDP-a i rast globalne inflacije, koja trenutno iznosi oko pet odsto. On je ocenio da za male i otvorene ekonomije nema jednostavnih rešenja, već je potrebna diverzifikacija izvora i jače lobiranje u evropskim institucijama. “Radikalno i brzo odustajanje od fosilnih goriva imalo bi katastrofalne posledice po ekonomski standard građana”, upozorio je Bača.

Konačna odluka MOL-a o preuzimanju ruskog udela biće doneta na sednici Odbora direktora u ponedeljak, dok iz Vlade Srbije najavljuju iznošenje zvaničnog stava do kraja dana.

Nafta brent porasla 0,3% na 105,6 dolara, dizel na Mediteranu od 737 do 755 dolara po toni

Maloprodajne cene goriva u Srbiji ostaju nepromenjene, tako da će dizel koštati 223 dinara (1,9 evra) po litru, a bezolovni benzin BMB95 191 dinar (1,63 evra), prema odluci nadležnih organa. Ova odluka dolazi nakon što je cena fjučersa brenta na svetskim berzama tokom nedelje rasla sa 101 na 109 dolara, ali je prosečna nedeljna cena povećana samo 0,3%, na 105,6 dolara za barel.

Na Mediteranu se cena niskosumpornog dizela (ULSD, CIF Med Genoa/Lavera) kretala između 737 i 755 dolara po toni, što predstavlja blagi rast od 5 do 15 dolara po toni ili stagnaciju u odnosu na prethodni period. Cena premijum bezolovnog benzina bila je u rasponu od 710 do 730 dolara po toni, beležeći blagi nedeljni pad.

Odluka o zadržavanju cena goriva na domaćim pumpama sledi trend sa Mediterana, ali za razliku od okruženja, u Srbiji nije došlo do pojeftinjenja. U Hrvatskoj je dizel pojeftinio i ta cena ostaje do sledećeg utorka, dok je u Crnoj Gori dizel snižen na 1,67 evra, a benzin na 1,6 evra po litru.

Cena benzina u Srbiji nije menjana šest nedelja, dok je za dizel ovo prva stagnacija posle šesnaest uzastopnih nedelja poskupljenja. Još uvek nije izvesno koliko će iznositi akciza na derivate, jer su privremene mere smanjenja bile ograničene do 15. maja. Prema poslednjoj važećoj uredbi, akciza je iznosila 54 dinara po litru benzina i 55,53 dinara po litru dizela, dok je puna akciza određena na 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel.

Uredba o ograničenju cena goriva, doneta sredinom februara 2022. i produžena do 23. juna 2026, predviđa da se maloprodajna cena formira na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uz dodatak marže i PDV-a. Pri formiranju veleprodajne cene koristi se prosek kotacija sa Mediteranskog tržišta (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), a ne fabrička cena domaće rafinerije koja ne radi već dva meseca zbog prekida dotoka nafte.

Vlada Srbije poslednjih meseci primenjuje i vanredne mere za stabilnost tržišta, uključujući puštanje nafte i dizela iz Robnih rezervi. Maloprodajni trgovci dužni su da primene nove cene odmah po objavi Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Mladi revizor Nemanja Jakovljević osnovao je kompaniju nLine i objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti revizije i računovodstva

Kompanija nLine, čiji je osnivač Nemanja Jakovljević, revizor i pisac, razvila je novi sistem za računovodstvene usluge pod nazivom „Džordan“, koji se pokazao kao efikasan u svim segmentima poslovanja. Jakovljević je do sada objavio više od 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti revizije i računovodstva, a iskustvo je sticao kroz rad u nekoliko privatnih kompanija i Državnoj revizorskoj instituciji tokom šest godina.

Radnja njegovog romana „Državni revizor“ prati mladog revizora Luku i obrađuje izazove sa kojima se suočavaju stručnjaci u ovom sektoru, uključujući balans između privatnog života i profesionalnih zahteva, kao i pitanje časti i nezavisnosti u revizorskoj profesiji. Jakovljević je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, završio master na Fakultetu organizacionih nauka, a deo studija proveo je na studentskoj razmeni u Češkoj. Po povratku u Srbiju, upisao je doktorat na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Moja majka već decenijama radi u računovodstvu i uz nju sam učio o tom poslu. Već kao srednjoškolac sam baratao fakturama i izvodima, ponekad čak i knjižio. Zahvaljujući tom iskustvu, shvatio sam koliko je važno imati dobrog računovođu, a zatim i koliko je značajno da se revizija kvalitetno sprovede“, istakao je Jakovljević.

Tokom proteklih šest godina, radio je na reviziji finansijskih izveštaja, ali i IT-a i svrsishodnosti, a interesovao ga je i razvoj revizije društvenih mreža. Kompanija nLine uskoro će proširiti ponudu i na revizorske usluge, a Jakovljević ističe da je prelazak u preduzetničke vode zahtevan, ali motivišući, budući da je potrebno mnogo truda da bi se došlo do klijenata.

„Naši državni fakulteti školuju dobre revizore, ali svršenim studentima najčešće nedostaju veštine vezane za komunikaciju, koje oni uglavnom stiču kroz rad“, navodi Jakovljević. On dodaje da je za efikasno suzbijanje zloupotreba u računovodstvu i reviziji presudno vraćanje koncepta časti i nezavisnosti, što ne može obezbediti nijedna tehnološka revolucija.