Novi simbol na Terazijama postavljen tokom noći, sat na trgu Republike plaćen 9,9 miliona dinara bez PDV-a i jedan od četiri mehanizama ne funkcioniše

Grad Beograd je u noći između 29. i 30. juna 2026. godine postavio skulpturu terazija (vage) na malom kružnom toku na Terazijama. Zbog radova, saobraćaj je bio izmenjen u periodu od ponoći do četiri sata ujutru, dok su radnici izvodili završne radove oko same skulpture. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ranije je najavio iznenađenje u ovom delu grada, ističući da će projekat biti gotov krajem maja, ali je realizacija pomerena za mesec dana.

U javnosti se spekulisalo o tome šta će biti novo na Terazijama, a deo opozicije je pretpostavljao da će na tom mestu biti postavljena skulptura Dragoljuba Draže Mihajlovića. Umesto toga, na kružnom toku je postavljen simbol tasova, odnosno terazije. Saobraćajni inženjer Dragomir Lukić izjavio je za televiziju N1 da kružni tok na Terazijama ne doprinosi rešavanju saobraćajnih problema, ističući: „Nigde u svetu nema stvari na kružnom toku koje bi odvukle pažnju vozača, sem saobraćajnih znakova.”

Gradonačelnik Šapić je najavio još veći broj kružnih tokova u Beogradu, uključujući i jedan koji će voditi na četiri mosta. On je na poslednjoj konferenciji podsetio i na reči predsednika Aleksandra Vučića da „sve što se gradi, podiže BDP”.

U februaru 2026. godine, samo nekoliko desetina metara od Terazija, na kružnom toku na trgu Republike postavljen je Beogradski sat. Prema informacijama, sat je koštao 9,9 miliona dinara bez PDV-a, a jedan od četiri mehanizama još uvek ne funkcioniše kako treba.

Plaćanja za kvarljive proizvode ograničena na 30 dana, otkazivanje porudžbina najkasnije 30 dana pre isporuke

Komisija za zaštitu konkurencije donela je Uputstvo kojim detaljno reguliše ocenu nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao deo novog Zakona o trgovačkim praksama za određenu vrstu proizvoda. Prema ovom Uputstvu, koje stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode plaćanje ne može biti kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Ovi rokovi se ne mogu produžavati ni uz saglasnost dobavljača niti pozivanjem na poslovnu praksu ili komercijalne razloge.

Takođe, kupcima je zabranjeno otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda u periodu kraćem od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da robu plasira drugom kupcu ili je sav tržišni rizik neopravdano prebačen na njega.

Uputstvo razvrstava nepoštene trgovačke prakse na one sa “crne liste”, koje su zabranjene u svim okolnostima, i one sa “sive liste”, dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Na “crnoj listi” su zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica. Posebno je naglašeno da kupci moraju da potvrde ugovor u pisanom obliku na zahtev dobavljača, a kao pisani trag priznaju se i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina i druga relevantna dokumentacija.

Na “sivoj listi” se nalaze prakse kao što su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti, dostavljanje podataka o prodaji i prenošenje troškova promotivnih akcija na dobavljače. U tim slučajevima kupac mora dokazati da je usluga pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Uputstvo uvodi i precizne kriterijume za ocenu značajnog smanjenja narudžbina, pri čemu se smanjenje veće od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine smatra značajnim ako ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili dovodi do viška zaliha i neiskorišćenih kapaciteta kod dobavljača.

Zabranjena je i komercijalna odmazda, odnosno svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja, što uključuje uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe i uskraćivanje marketinške podrške. Kako je navedeno u Uputstvu, Komisija će detaljno analizirati sve relevantne okolnosti, sadržinu ugovora i poslovnu dokumentaciju pri oceni da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse.

Nova pravila zabranjuju otkazivanje narudžbina manje od 30 dana pre isporuke i ograničavaju smanjenje narudžbina na 20 odsto

Komisija za zaštitu konkurencije donela je Uputstvo kojim se precizno određuje način ocene nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, a dokument detaljno razrađuje primenu Zakona o trgovačkim praksama i način utvrđivanja nepravilnosti u postupanju kupaca. Uputstvo, koje je objavljeno u Službenom glasniku, razvrstava nepoštene prakse na “crnu listu”, koja obuhvata zabranjene radnje u svim okolnostima, i na “sivu listu”, u kojoj su prakse dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom definisani uslovi. Takođe, dokument reguliše i zabranu komercijalne odmazde prema dobavljačima.

Među najvažnijim pravilima navodi se da kupci za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode ne smeju ugovarati ili vršiti plaćanje kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Ovi rokovi ne mogu biti produženi ni uz saglasnost dobavljača, niti pozivanjem na dosadašnju poslovnu praksu ili komercijalne razloge.

Kupcima je zabranjeno i otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Čak i kada je otkazivanje učinjeno ranije, Komisija će procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da proizvode plasira drugom kupcu ili je sav tržišni rizik prebačen na dobavljača.

Uputstvo precizira i da kupci ne mogu jednostrano menjati rokove isporuke, količine, cenu, način plaćanja ili druge bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača. Pristanak koji je dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće se smatrati dobrovoljnim.

Na “crnoj listi” su i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili da prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica. Kupci takođe ne smeju odbiti da potvrde ugovor u pisanom obliku ukoliko to dobavljač zatraži, a kao pisani trag priznaju se i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje su jasno vidljivi cena, količina i rokovi plaćanja.

Na “sivoj listi” nalaze se prakse koje su dozvoljene samo pod jasno definisanim uslovima, kao što su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti i dostavljanje podataka o prodaji. U svim tim slučajevima, kupac mora dokazati da je usluga zaista pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Dokument definiše smanjenje narudžbina većim od 20 odsto u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine kao značajno, ako takvo smanjenje ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili dovodi do viška zaliha i neiskorišćenih kapaciteta kod dobavljača.

Posebno poglavlje posvećeno je zabrani komercijalne odmazde, pa se neprihvatljivim smatra svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja. To može obuhvatiti uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe, uskraćivanje marketinške podrške ili druge mere koje mogu ugroziti poslovanje dobavljača.

Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju analizirati sve relevantne okolnosti, uključujući sadržinu ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana, kako bi utvrdila da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse. Uputstvo stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.