Američki zvaničnici potvrdili da je broj migranata u pritvoru na bazi Guantanamo znatno manji od planiranog, dok operacija izaziva troškove

Američki zvaničnici saopštili su da su pritvorski kapaciteti u vojnoj bazi Guantanamo na Kubi ostali uglavnom nepopunjeni godinu dana nakon što je najavljeno da će tu biti zadržano do 30.000 migranata. Prema zvaničnim dokumentima do kojih su došli međunarodni novinari, na dan 11. maja američka vlada je držala samo šest migranata iz Haitija u pritvoru u ovoj bazi.

Odluka o preusmeravanju Guantanama u veliki centar za imigracijski pritvor doneta je osam dana nakon povratka predsednika SAD u Belu kuću prošle godine, u okviru mera za pojačanu kontrolu ilegalnih migracija. Prema istim dokumentima, tokom protekle godine ukupno 832 migranta prebačeno je u bazu na 109 letova.

Međutim, podaci pokazuju da je broj zaposlenih koji rade na operacijama pritvora znatno veći od broja pritvorenih. U izveštaju se navodi da je ove sedmice na svakog migranta dolazilo oko 100 zaposlenih. Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država angažovalo je 522 osobe za podršku operaciji pritvora na Guantanamu, dok je dodatno prisutno 62 pripadnika američke imigracione službe i nemilitarnog osoblja.

Operacija, prema procenama, američku vojsku košta više od 70 miliona dolara. Uprkos najavama o masovnom korišćenju baze za zadržavanje migranata koji čekaju deportaciju, broj pritvorenih je ostao značajno ispod planiranog.

Zvanični izvori ističu da su svi migranti trenutno zadržani na bazi državljani Haitija. Ostali migranti, koji su tokom godine bili prebačeni na Guantanamo, pušteni su ili premešteni u skladu sa važećim procedurama.

Izvori iz američke administracije navode da su razlozi za manji broj migranata u bazi povezani sa promenama u imigracionim tokovima i procedurama deportacije. Nije pruženo više detalja o planovima za buduće korišćenje kapaciteta baze.

Guantanamo je decenijama poznat kao lokacija za pritvor osumnjičenih za razna krivična dela, uključujući i one povezane sa bezbednosnim pitanjima. Odluka da se baza koristi za zadržavanje migranata izazvala je pažnju međunarodne javnosti i kongresnih tela, posebno u kontekstu troškova i efikasnosti takve mere.

Policija i spasioci tragaju za detetom uz pomoć pasa tragača i dronova, Amber Alert aktiviran

Petogodišnji dečak nestao je u utorak oko 18 časova na području Sibinja u Rumuniji, dok je boravio u blizini šume sa ocem koji je popravljao ogradu, saopšteno je iz policijskih izvora. Potraga traje od sinoć, a uključeni su spasioci, volonteri, psi tragači i helikopteri, ali do sada nije pronađen nijedan trag koji bi ukazivao na kretanje deteta.

Prema izjavama očevidaca, dečak se udaljio svega nekoliko metara od oca, koji nije primetio njegov nestanak. Šumski teren je izuzetno gust i nepristupačan, što dodatno otežava potragu. Meštani i spasioci navode da su pretražili oba dela šume uz reku, ali bez uspeha. “Prešli smo sve, ekipe su češljale šumu sa obe strane reke. Teren je gust, pun blata i žbunja, dozivamo ga i proveravamo svaki ugao”, navode žitelji koji su uključeni u potragu.

Zamenik gradonačelnika Sibinja izjavio je da su pretraženi i brdoviti predeli, kao i potok u blizini, ali bez rezultata. Otac nestalog dečaka rekao je da ne planira da se vraća kući dok dete ne bude pronađeno. Komšije navode da je potragu dodatno otežala kiša i gusta vegetacija.

Policija je aktivirala Amber Alert i pozvala građane da odmah prijave ukoliko primete dete. “Područje pretrage smo podelili u nekoliko sektora. Helikopter nadleće teren, a ljudi peške nastavljaju potragu”, izjavio je načelnik sektora za vanredne situacije. U potragu su uključeni i dronovi i termovizijske kamere.

Šef Gorske službe spasavanja upozorio je da su zbog niskih temperatura i dužine trajanja potrage sve manji izgledi da se dete pronađe u dobrom stanju. Dečak je u trenutku nestanka nosio sivi donji deo trenerke, plavi duks i bele patike, a prema rečima oca, bolje govori engleski i španski nego rumunski i nema iskustva boravka u prirodi.

Investitori prate rezultate nemačkih kompanija i sastanak lidera SAD i Kine, dok cena sirove nafte beleži pad

Evropski berzanski indeksi su danas zabeležili rast, dok se nafta Brent na međunarodnom tržištu prodaje po ceni većoj od 106 dolara (oko 11.550 dinara) po barelu. Prema aktuelnim podacima sa berzi u 9.30 časova, cena sirove nafte je pala za 1,36 odsto na 100,810 dolara (oko 10.990 dinara), dok je cena nafte Brent registrovala pad od 1,31 odsto i iznosi 106,358 dolara po barelu.

Investitori su danas posebno usmereni na rezultate poslovanja velikih nemačkih kompanija, među kojima su Alijanc, Dojče telekom, RWE i Porše. Istovremeno, industrijski gigant Simens najavio je novi program otkupa akcija u vrednosti od šest milijardi evra, koji će trajati narednih pet godina, nakon što je kompanija u prvom kvartalu prijavila neto profit od 2,03 milijarde evra, što je iznad očekivanja tržišta.

Na globalnim tržištima u fokusu su i pripreme za sastanak predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Kine Si Đinpinga. Očekuje se da će glavne teme biti trgovinski odnosi dve najveće svetske ekonomije, kao i situacija na Bliskom istoku. Detaljan raspored posete još nije objavljen, a potvrda agende očekuje se nakon Trampovog dolaska u Peking.

Na evropskom tržištu gasa, fjučersi za jun su na otvaranju amsterdamske berze TTF dostigli cenu od 46,640 evra (oko 5.470 dinara) za megavat-sat. Berzanski indeksi u Evropi beleže rast: frankfurtski DAX porastao je za 0,66 odsto na 24.133,28 poena, francuski CAC 40 za 0,18 odsto na 7.994,44 poena, dok je FTSE 100 zabeležio rast od 0,78 odsto na 10.342,81 poen. Panevropski indeks STOXX Europe 600 porastao je za 0,7 odsto tokom jutra, dok je moskovski MOEX zabeležio pad od 0,24 odsto na 2.683,27 poena.

Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,17186 dolara. Cena zlata je pala na 4.705,74 dolara (oko 512.900 dinara) za trojsku uncu, a cena pšenice na 6,5931 dolar (oko 719 dinara) za bušel. Što se tiče američkih berzi, indeks Dau Džons porastao je za 0,11 odsto na 49.760,56 poena, dok je S&P 500 pao za 0,16 odsto na 7.400,96 poena, a Nasdak za 0,71 odsto na 26.088,20 poena.