Kompanija iz Beograda sada kontroliše sve akcije Jat Tehnike, akvizicija završena posle saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije

Beogradska kompanija Avio Network završila je akviziciju kompletnog vlasničkog udela Jat Tehnike i sada je vlasnik 100% akcija ove kompanije za održavanje aviona, objavljeno je nakon formalnog odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije i ispunjavanja svih uslova. Ova transakcija usledila je nakon što je u decembru prošle godine najavljena namera Avio Networka da preuzme 99,38% udela od češkog investicionog fonda Hartenberg, kada je i potpisan ugovor o kupovini.

Proces preuzimanja najavljen je za prvi kvartal 2026. godine, a sada je i formalno završen, čime je Avio Network postao većinski, odnosno jedini vlasnik Jat Tehnike. Prethodno je Jat Tehnika privatizovana u novembru 2019. godine prodajom 99,3834% državnog udela konzorcijumu Avia Prime iz Praga, dok je Hartenberg od 2017. godine bio većinski vlasnik Avia Prime-a. Nakon kasnijih vlasničkih promena, Hartenberg je u julu prošle godine prodao i Adria Tehniku, a sada je prodao i Jat Tehniku Avio Networku.

Prema rečima Aleša Lucija, vlasnika i direktora Avio Networka, akvizicija Jat Tehnike predstavlja „stratešku investiciju u skalabilnu infrastrukturu i dokazanu operativnu izvrsnost“. Luci je istakao: „Jat Tehnika nam donosi snažne temelje, sertifikate, kapacitete i odnose sa klijentima koji su u potpunosti usklađeni sa našom vizijom izgradnje vodeće regionalne MRO platforme. Vidimo jasne mogućnosti za rast prihoda, unapređenje profitnih marži i dugoročno stvaranje vrednosti. Planiramo ciljane investicije u modernizaciju postrojenja, unapređenje digitalnih kapaciteta i optimizaciju operativne efikasnosti, čime će dodatno ojačati konkurentska pozicija kompanije u segmentima održavanja uskotrupnih i širokotrupnih aviona.”

Iz Avio Networka napominju da će Jat Tehnika nastaviti sa pružanjem usluga postojećim klijentima bez prekida, a najavljene su i dodatne komercijalne mogućnosti i investicije. Kompanija Avio Network, osnovana 2017. godine na Aerodromu Nikola Tesla, započela je poslovanje u nišnim aktivnostima pranja i čišćenja aviona, a tokom pandemije proširila je delatnost na MRO usluge i zemaljsko opsluživanje, uključujući linijsko održavanje aviona.

Na capability listi Avio Networka za linijsko održavanje trenutno su ATR, Airbus (A319/A320/A321 i A330) i Embraer avioni, dok je najavljeno ulaganje u obuku kadra i nabavku alata za Boeing letelice. Kompanija broji 90 zaposlenih, među kojima su avio-mehaničari, inženjeri, planeri održavanja i administrativno osoblje. Jat Tehnika i Prince Aviation sada predstavljaju dva privatna MRO igrača na beogradskom aerodromu, što dodatno jača konkurenciju i ponudu u sektoru avio-održavanja u Srbiji.

Prodaja manjinskog udela sprovesti će se u roku od 12 do 18 meseci, potencijalni kupci LVMH, EsilorLuksotika i L’Oreal

Italijanska modna kuća i luksuzna grupacija Đorđo Armani S.p.A. planira prodaju 15 odsto svog akcijskog kapitala, prema testamentu osnivača koji je preminuo u septembru prošle godine. Proces prodaje trebalo bi da počne od 9. septembra, a predviđeno je da bude realizovan u periodu od 12 do 18 meseci od čitanja testamenta.

Generalni direktor Đuzepe Marsoki razvija petogodišnji poslovni plan koji će biti predstavljen investicionim bankama radi izbora budućih kupaca manjinskog udela. Plan je kreiran na „demokratskoj osnovi“, kako je to želeo Armani, a uključuje sve linije grupacije – od sportske odeće EA7, preko Emporio Armani do luksuznog brenda Armani Privé.

Prodaja 15 procenata kapitala biće, prema planu, usmerena ka grupacijama LVMH, EsilorLuksotika, L’Oreal, kao i drugim luksuznim kompanijama iste kategorije, uz obavezno odobrenje doživotnog Armanijevog partnera Lea Del’Orka, koji je naslednik 40 odsto udela u Đorđo Armani S.p.A. Kompanija razmatra mogućnost podele ovog paketa na tri dela od po 5 odsto, čime bi se omogućilo učešće više strateških partnera u prvoj fazi.

Proces još nije formalno započet, jer je potrebno imenovati najmanje dva savetnika, od kojih je jedan najverovatnije Rotšild. EsilorLuksotika i L’Oreal su već izrazili interesovanje, s obzirom da njihova saradnja sa Armanijem traje do 2037. za segment naočara, odnosno do 2050. za parfeme i kozmetiku. LVMH grupacija takođe je pokazala interesovanje, pri čemu bi svaki od tri potencijalna akcionara mogao steći po 5 procenata udela.

U testamentu je navedeno da se, nakon tri do pet godina, odnosno od septembra 2028. do 2030. godine, može razmotriti izlazak kompanije na berzu ili prodaja dodatnih 30 do najviše 54,9 odsto kapitala „istom kupcu“, uz to da Fondacija zadrži 30,1 odsto udela.

EsilorLuksotika ima istorijsko partnerstvo sa Armanijem od 1988. godine i trenutno poseduje oko 2,6 odsto kapitala. Udeo od 5 procenata smatra se optimalnim rešenjem za ovu kompaniju, koja nije zainteresovana za upravljačku ulogu. L’Oreal takođe ima dugogodišnju i profitabilnu licencu sa Armanijem, ali do sada nije ulazio u vlasničke strukture modnih kuća. LVMH je jedina grupacija koja je pokazala sposobnost koegzistencije sa osnivačima brendova u sektoru mode i luksuza, što je ilustrovano primerima Loro Pijane, Tods i Monkler.

Ova prodaja omogućava Armanijevoj grupaciji više prostora za strateško planiranje i izbor partnera, uz očuvanje osnovnih vrednosti i dugoročnu stabilnost poslovanja.

Cene goriva u SAD porasle 50 odsto zbog sukoba sa Iranom, Modi pozvao građane Indije na štednju i rad od kuće

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa razmatra privremeno ukidanje saveznog poreza na benzin od 18 centi po galonu, kako bi smanjila troškove za građane, nakon što je prosečna cena goriva u SAD dostigla 4,52 dolara po galonu. Prema podacima Američke automobilske asocijacije (AAA), cene su porasle više od 50 odsto od početka rata sa Iranom, što je izazvalo dodatni pritisak na potrošače.

Ministar energetike SAD Kris Rajt izjavio je da američka administracija podržava ‘sve mere koje mogu da smanje cenu goriva i troškove za američke građane’. Na pitanje o mogućem ukidanju saveznog poreza, Rajt je rekao da je administracija ‘otvorena za sve ideje’, ali je upozorio da ‘sve ima svoje posledice’. Rajt je odbio da proceni da li bi prosečna cena benzina mogla da dostigne pet dolara po galonu, istakavši da ne želi da daje prognoze o kratkoročnom ili srednjoročnom kretanju cena energenata.

Rajt je podsetio da su cene goriva nastavile da rastu zbog sukoba sa Iranom i blokade Ormuskog moreuza, napominjući da je još u martu izjavio kako postoji „veoma dobra šansa” da cena benzina tokom leta padne ispod tri dolara po galonu, ali se taj pad nije desio zbog novih poremećaja na svetskom tržištu energenata. “Ono što radimo jeste okončanje 47-godišnjeg sukoba koji Iran vodi protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela”, rekao je Rajt, ocenjujući da se SAD nalaze u “izuzetno snažnoj poziciji” zahvaljujući domaćoj proizvodnji nafte i gasa.

Istovremeno, premijer Indije Narendra Modi pozvao je danas građane i kompanije da štede gorivo i ponovo uvedu rad od kuće, kako bi se smanjila potrošnja benzina i dizela. Modi je istakao da bi povratak rada od kuće i onlajn sastanci, kao tokom pandemije kovida 19, doprineli očuvanju deviznih rezervi zemlje, koje su pod pritiskom zbog rasta globalnih cena energije. Prema njegovim rečima, visoke svetske cene goriva zahtevaju dodatnu štednju i smanjenje potrošnje.

Cene goriva u Indiji naglo su porasle usled poremećaja i blokade plovidbe kroz Ormuski moreuz, koji je jedna od ključnih svetskih ruta za naftu i gas. Vlada Indije nastoji da ublaži posledice ovih poremećaja i sačuva stabilnost deviznih rezervi kroz podsticanje štednje i promene u radnim navikama.