Lažne ponude za posao na LinkedIn-u tokom 2024. godine žrtvama nanele gubitke od nekoliko stotina do 25.000 dolara
Kompanija LinkedIn, u vlasništvu Majkrosofta, objavila je da je u periodu od jula do decembra 2024. godine identifikovala i uklonila 80,6 miliona lažnih naloga u trenutku registracije, što je porast u odnosu na 70,1 milion iz prethodnih šest meseci. Prema podacima Federalne trgovinske komisije, lažne ponude za posao bile su druga najčešće prijavljena vrsta prevare u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2024. godine, odmah nakon lažnih isporuka paketa.
Gubici koje su pretrpele žrtve prevara na LinkedIn-u širom sveta kreću se od nekoliko stotina do čak 25.000 dolara po osobi. Prevaranti koriste aktuelnu ekonomsku krizu, prilagođavajući svoje metode lokalnim tržištima i industrijama, a najčešće su na meti zemlje sa otežanim ili korumpiranim sistemom zapošljavanja, kao i sektori sa velikim brojem radnika.
LinkedIn ističe da njihovi stručnjaci uspevaju da unapred otkriju i uklone 99% lažnih naloga, kao i da su uvedeni sistemi za verifikaciju profila i poslodavaca. Takođe, korisnicima su dostupni filteri za verifikovane poslove i sigurnosni alati, uz olakšanu proceduru za prijavljivanje sumnjivih ponuda i automatska upozorenja na potencijalno rizične oglase.
Indija je jedno od žarišta ovih prevara, posebno unutar IT industrije, gde se prevaranti predstavljaju kao mentori ili zaposleni u globalnim tehnološkim kompanijama poput Meta, Epl, Amazon, Netfliks i Gugl. Oni često nude pomoć oko biografija i preporuka, tražeći od kandidata recenzije sa „pet zvezdica“ pre nego što za napredne usluge mentorstva ili zapošljavanja naplate stotine ili hiljade dolara.
Najveće indijske IT kompanije, poput Tata grupe i Infosis, objavile su posebna upozorenja na svojim sajtovima, a Amazon je zvanično saopštio da nikada ne naplaćuje naknadu u procesu regrutacije. U Keniji su lažne ponude za posao posebno rasprostranjene u proizvodnji i građevinarstvu, gde prevaranti obećavaju „ubrzanje“ procesa zapošljavanja uz određenu nadoknadu, a mito traže i pojedini zvanični regruteri. Zbog netransparentnosti i korupcije, granica između pravih i lažnih ponuda je nejasna, što prevarantima olakšava pristup očajnim kandidatima.
U Nigeriji, gde je nezaposlenost izuzetno visoka, veliki broj ljudi pristaje na bilo kakvu poslovnu ponudu, često za rad od kuće ili u startap kompanijama koje navodno „brzo rastu“, što dodatno povećava broj žrtava prevara.
