Izborna komisija potvrdila rezultate, opozicija tražila ponovno brojanje glasova nakon tesne trke

Poslovni čovek i advokat Abelardo de la Espriella proglašen je za novog predsednika Kolumbije nakon što su izborni organi objavili rezultate drugog kruga predsedničkih izbora održanih u nedelju. Prema zvaničnim podacima, de la Espriella je pobedio progresivnog kandidata i poslanika Ivana Cepedu sa razlikom od jednog procentnog poena, odnosno sa više od 251.000 glasova prednosti.

De la Espriella, koji je pre izbora bio poznat kao preduzetnik sa ulaganjima u različite sektore, prvi put se kandidovao za javnu funkciju. Tokom kampanje je dobio podršku bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, što je izazvalo pažnju domaće i međunarodne javnosti.

Prema navodima izborne komisije, gotovo svi glasovi su prebrojani nekoliko sati nakon zatvaranja birališta. Poraženi kandidat Ivan Cepeda i aktuelni predsednik Gustavo Petro nisu odmah priznali rezultate, a Cepeda je izjavio da će sačekati završetak zvaničnog prebrojavanja pre nego što donese odluku o priznavanju ishoda. Izborna komisija je završila ponovno brojanje i potvrdila pobedu de la Espriella.

Izborni rezultat ocenjen je kao odraz nezadovoljstva birača politikom dosadašnje vlasti, koju je Cepeda nameravao da nastavi. U prethodnom periodu, vlada Gustava Petra pokušavala je da započne dijalog sa različitim oružanim grupama, ali izveštaji pokazuju da takve inicijative nisu dovele do smanjenja nasilja. Prema dostupnim studijama, tokom sprovođenja ovih politika došlo je do širenja oružanih kriminalnih grupa i porasta njihove aktivnosti.

Posebno su pogođene siromašne zajednice u oblastima gde se uzgaja biljka koka, koja se koristi za proizvodnju kokaina. Organizacije za ljudska prava zabeležile su više od 50 incidenata sa masovnim žrtvama u Kolumbiji tokom godine, što je dodatno uticalo na javnu debatu o bezbednosti i mirovnim pregovorima.

De la Espriella će preuzeti predsedničku funkciju u periodu kada bezbednosni izazovi ostaju u centru pažnje kolumbijske javnosti. Njegova pobeda izazvala je različite reakcije u političkom spektru, dok su međunarodni posmatrači pratili proces radi očuvanja transparentnosti izbora. Opozicija je najavila da će nastaviti da prati ispunjavanje predizbornih obećanja i sprovođenje politike nove administracije.

Američka geološka služba potvrdila potres, Nacionalna meteorološka služba izdala upozorenje za priobalne oblasti u regionu

Preliminarni zemljotres jačine 7,1 stepen po Rihteru registrovan je u sredu uveče na severozapadu Venecuele, saopštila je Američka geološka služba (USGS). Epicentar potresa lociran je 28,3 kilometra jugoistočno od grada Montalbán, na dubini od 13,2 kilometra, prema podacima USGS.

Nakon potresa, Nacionalna meteorološka služba Sjedinjenih Američkih Država izdala je upozorenje na mogućnost cunamija za Portoriko i Devičanska ostrva. Prema saopštenju američkog Sistema za upozorenje na cunami, na osnovu dostupnih podataka postoji opasnost od promena nivoa mora i jakih morskih struja, koje mogu predstavljati rizik za priobalna područja, plaže, luke i obalne vode u navedenim regionima.

“Na osnovu svih dostupnih informacija, postoji pretnja od promena nivoa mora i snažnih struja duž obala, što može predstavljati opasnost za Portoriko i Devičanska ostrva”, navedeno je u saopštenju Nacionalne meteorološke službe.

Trenutno nije poznat obim eventualne štete niti broj povređenih ili nastradalih u zemljotresu. Nadležne službe prate situaciju, a informacije o mogućim posledicama biće ažurirane kada budu dostupne.

Ovaj deo Venecuele povremeno je pogođen seizmičkom aktivnošću, ali zemljotresi ovakve jačine su ređi u regionu. Geolozi napominju da su područja Kariba i severne Južne Amerike podložna seizmičkim pomeranjima zbog prisustva više tektonskih ploča.

Izdavanje upozorenja na cunami standardna je procedura nakon potresa ove jačine u priobalnim zonama, dok se lokalne vlasti i stanovništvo pozivaju na oprez dok traju procene potencijalnih rizika.

Zemljotres je registrovan 24. juna 2026. godine. Očekuje se da će dalji izveštaji doneti više detalja o uticaju na lokalno stanovništvo i infrastrukturu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute potvrdio u zvaničnoj izjavi, italijanski ministar odbrane reagovao na navode

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da je Italija omogućila poletanje oko 500 američkih vojnih aviona iz baza SAD na svojoj teritoriji tokom američkih i izraelskih napada na Iran, saopšteno je danas. Rute je u intervjuu naveo da su evropske zemlje, uključujući Italiju, stavljale svoje vojne baze na raspolaganje kao podršku operaciji “Epski bes”.

Prema njegovim rečima, između 4.000 i 5.000 aviona poletelo je iz evropskih baza u okviru te operacije. “Evropa je platforma za projekciju američke moći”, rekao je Rute, ukazujući na značaj saradnje među saveznicima.

Vlada Italije, koju predvodi premijerka Đorđa Meloni, prethodno je saopštila da će korišćenje američkih baza u Italiji biti dozvoljeno samo za logističke i tehničke letove, u skladu sa bilateralnim sporazumom koji reguliše prisustvo američkih snaga u zemlji.

Ruteova izjava izazvala je reakciju ministra odbrane Italije Gvida Krozeta. Ministarstvo odbrane Italije navelo je da su dozvoljeni isključivo letovi koji su u skladu sa postojećim sporazumima i namenom baza, potvrđujući da su procedure poštovane.

“Dozvoljeni su letovi u skladu sa bilateralnim sporazumom i utvrđenom namenom baza”, saopštilo je Ministarstvo odbrane Italije.

Prema zvaničnim izvorima, incident je otvorio pitanje načina korišćenja vojnih kapaciteta na teritoriji evropskih članica NATO-a tokom međunarodnih operacija. Dalje reakcije i eventualne izmene u procedurama nisu najavljene.