Policija intenzivno traga za detetom, građani se pozivaju da prijave sve informacije na broj 192

Petogodišnja devojčica nestala je danas u Novom Sadu, a poslednji put je viđena na Bulevaru oslobođenja, saopšteno je iz policijskih izvora. Nestanak je prijavljen tokom dana, nakon što su roditelji primetili da devojčica nije sa njima u trenutku boravka na pomenutoj lokaciji.

Prema dostupnim informacijama, dete je u trenutku nestanka bilo sa majkom, a roditelji su odmah obavestili policiju kada su shvatili da je nema. Policija je započela potragu i preduzima sve neophodne mere kako bi pronašla nestalu devojčicu.

“Intenzivno radimo na pronalasku nestalog deteta i molimo sve građane koji imaju bilo kakvu informaciju da se odmah jave na broj 192”, navodi se u zvaničnoj izjavi policije.

Istraga je u toku, a policija apeluje na građane da budu oprezni i da pruže sve relevantne podatke koji bi mogli da doprinesu što bržem pronalasku deteta. Zaštita identiteta maloletnika je prioritet, a javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim novim saznanjima.

Vernici često doživljavaju gašenje sveće kao loš znak, ali zvanično tumačenje crkve odbacuje ovo verovanje

Mnogi vernici u Srbiji nailaze na trenutak kada se sveća, tek upaljena u crkvi, iznenada ugasi, što često izaziva osećaj straha i nedoumice. Ovakvi slučajevi su, prema narodnom verovanju, tumačeni kao loš znak ili nagoveštaj nesreće. Zvanični predstavnici pravoslavne crkve, međutim, ističu da ovakva tumačenja nemaju uporište u verskom učenju.

Prema objašnjenju iz pravoslavne tradicije, gašenje sveće odmah nakon paljenja nema posebno značenje niti se smatra porukom ili znakom više sile. Sveća je pre svega simbol molitve i prisustva u crkvi, dok njeno gašenje najčešće nastaje zbog promaje, vlage ili lošeg voska.

“Ugašena sveća odmah nakon paljenja često kod vernika izaziva nedoumicu. Mnogi takve trenutke povezuju sa znacima ili posebnim značenjem. U pravoslavnom učenju to se ne tumači kao poruka ili predznak. Sveća je pre svega simbol molitve i vere u trenutku prisustva u hramu”, navodi se u crkvenom objašnjenju.

Crkva kategorički odbacuje ovakva sujeverja i podseća da vera treba da se temelji na unutrašnjem miru i razumevanju, a ne na tumačenju slučajnih događaja. “Gašenje sveće obično je posledica vetra, promaje, vlage ili lošeg voska. Vera se ne oslanja na sujeverje, već na unutrašnji mir i razumevanje”, dodaje se u zvaničnoj izjavi.

Zvanično, crkva savetuje vernike da ovakve situacije ne shvataju kao znakove, već kao svakodnevne pojave koje nemaju uticaj na duhovni život.

Stručnjaci navode da su otrovnice prisutne širom Srbije, osim u Beogradu i Vojvodini

Na području Zlatibora nedavno je primećen primerak poskoka, najveće zmije otrovnice u Evropi, navode stručnjaci za gmizavce. Poskok je fotografisan u klisuri Griža potoka, a prema dostupnim informacijama, u pitanju je ženka ovog opasnog gmizavca.

Stručnjaci objašnjavaju da se ženke i mužjaci poskoka razlikuju po boji, šarama i veličini. Mužjaci su svetlosivi do pepeljasti sa izraženom cik-cak šarom, dok su ženke braonkasto-smeđe ili narandžaste nijanse, sa svetlijom i manje izraženom šarom. Mužjaci su u proseku nešto veći i duži od ženki.

Iskusni hvatač zmija naveo je da su otrovnice prisutne u seoskim domaćinstvima i vikendicama širom Srbije, najčešće tamo gde ljudi retko borave. “Zmije se često pojavljuju na mestima gde ima hrane, vode i mira, koristeći kanale koje su napravili glodari,” izjavio je stručnjak.

Kako je istaknuto, poskoci borave na nadmorskim visinama od 200 do 2.200 metara, a mogu se naći u različitim delovima Srbije, osim u Beogradu i Vojvodini. Osim poskoka, u Srbiji su prisutne još dve vrste otrovnica: šarka, koja se sreće iznad 600 metara nadmorske visine, i planinski šargan, koji je veoma redak i živi na visokim planinama poput Šare i Prokletija.

“Poskok je najpoznatija i najjača otrovnica u Srbiji i Evropi. U proseku naraste od 70 do 80 centimetara, ali u pojedinim kanjonima mogu se naći i krupniji primerci,” objašnjava stručnjak za zmije. On dodaje da u Srbiji nema tačno određenih područja sa najvećim brojem otrovnica, već da se njihova pojava vezuje za uslove sredine.