Priča mlade doktorke koja je prošla kroz sedam operacija i retku komplikaciju, pruža nadu i oslonac ženama širom Srbije

Hadži Aleksandra Dimitrijević, mlada lekarka iz Niša, suočila se sa jednim od najtežih zdravstvenih izazova kada joj je pre dve godine dijagnostikovan ulcerozni kolitis – hronična zapaljenska bolest debelog creva, češća kod mlađih žena. Prvi simptomi bili su jaki bolovi u stomaku i krv u stolici, nakon kojih je, i pored četiri odlaska u kliniku, više puta vraćana kući bez prijema. Nedostatak adekvatne reakcije doveo je do pogoršanja stanja i razvitka toksičnog megakolona, komplikacije koju preživi manje od 1% obolelih. Aleksandra je tada prošla čak sedam operacija, od kojih su četiri bile izuzetno rizične i izvedene u kratkom roku. Kako kaže, nakon treće operacije bila je potpuno iscrpljena, a u četvrtu je ušla bez snage za život: „Samo sam želela da se muka završi,“ iskreno priznaje.

Život sa stomom doneo je veliku promenu, ali je Aleksandra ovu medicinsku pomoć prihvatila kao novu šansu: „Stoma je postala moja normala. Da nije te male kesice, ne bih bila ovde. Sa stomom sam mogla da plivam, planinarim i putujem kao i svi drugi,“ ističe. Nakon dodatnih operacija, stoma joj je uklonjena i formiran je „J pouch“ od tankog creva, što joj je omogućilo dalji oporavak. Posebno pamti buđenje nakon šestočasovne operacije: „Kada sam se probudila, bila sam samo zahvalna što sam živa. Tek kasnije sam shvatila da je operacija uspela i bila sam neopisivo srećna.“

Kao lekar i pacijent, Aleksandra šalje snažnu poruku: pacijentima savetuje da ne traže dijagnoze na internetu, već da slušaju savete lekara, a kolegama poručuje: „Kolege bih zamolila da, kada vide da pacijent nije dobro, hospitalizuju ga i urade sve potrebne analize.“ Danas Aleksandra vodi zdrav način života, pazi na ishranu i naglašava važnost psihološke podrške: „Upadanje u depresiju i odustajanje od života ne sme da bude opcija. Naučila sam da budem zahvalnija i pozitivnija u životu.“

Redovni pregledi kod gastroenterologa ostaju ključni za rano otkrivanje bolesti creva. „Pregledi nisu prijatni, ali ako se redovno rade, 99 odsto problema može da se otkrije na vreme,“ ističe jedan stručnjak. Za postavljanje dijagnoze i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Porodična istorija igra ulogu, ali zdrave navike mogu značajno smanjiti rizik od infarkta kod žena svih uzrasta

Srčani udar, poznat i kao infarkt miokarda, jedno je od najčešćih i najozbiljnijih oboljenja, posebno među ženama srednjih i starijih godina. Najčešći uzrok je koronarna bolest srca — odnosno suženje ili začepljenje krvnih sudova koji hrane srce. Kod žena simptomi srčanog udara često mogu biti manje izraženi ili netipični, pa bolest može proći neprimećeno.

Mnoge žene se pitaju da li je sklonost srčanom udaru nasledna i koliko zapravo geni i porodična istorija mogu uticati na zdravlje srca. Viša kardiološka medicinska sestra Rut Gos objašnjava: „Porodična istorija bolesti srca znači da je neko od bliskih srodnika imao srčani udar ili koronarnu bolest. To može povećati rizik, ali ne mora nužno značiti da će se bolest razviti kod vas.“

Nasleđe svakako ima uticaj, ali nije presudni faktor. Na primer, porodična hiperholesterolemija je nasledno stanje koje uzrokuje visok holesterol, čime se povećava rizik od ranih srčanih bolesti. Genetske promene prenete od roditelja mogu doprineti povišenom holesterolu, ali i dalje postoji mogućnost da svako sam utiče na svoj rizik zdravim životnim izborima.

Treba razlikovati genetske faktore od nasleđenih navika u porodici. U mnogim porodicama prenose se i stilovi života — ishrana bogata mastima, pušenje, fizička neaktivnost ili gojaznost — što dodatno povećava šansu za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na faktore rizika i redovno kontrolišu zdravstveno stanje, naročito ako imaju u porodici slučajeve srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska ili dijabetesa.

Rut Gos savetuje: „Ako znate da u porodici postoji povećan rizik od srčanih bolesti, važno je da to podelite sa svojim lekarom. On može preporučiti dodatna testiranja i savetovati vas o promenama u načinu života.“ Ključne preporuke su redovno vežbanje, balansirana ishrana, održavanje zdrave telesne mase i prestanak pušenja — navike koje značajno smanjuju rizik čak i ako postoji genetska predispozicija.

Preporučuje se i redovna provera krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi. Ako primetite simptome poput bolova u grudima, otežanog disanja, umora ili mučnine, odmah se obratite lekaru — pravovremena reakcija može spasiti život.

Iako ne možemo promeniti nasledne faktore, svaka žena kroz svakodnevne izbore ima značajan uticaj na zdravlje svog srca. Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Popularna pevačica otvoreno govori o borbi sa divertikulozom debelog creva i zašto je prevencija ključna

Poznata pevačica Zorica Brunclik podelila je sa javnošću svoju nedavnu borbu sa opasnom bolešću, ističući da je sada dobro i da se oseća potpuno spremno da se pojavi u javnosti nakon svega što je prošla. Kako je navela, da nije dobro, ne bi ni došla u emisiju, a posebno je naglasila zahvalnost zbog pažnje i brige koju su joj ukazivali tokom tog perioda.

Zorica je otkrila da je njena dijagnoza bila divertikuloza debelog creva, stanje koje je u početku nije shvatala ozbiljno. Kakо je objasnila, nakon višemesečnog boravka u bolnici naučila je stručne izraze i shvatila da je reč o upali debelog creva, pri čemu se na crevu stvara balon koji se može zapušiti i izazvati dodatne komplikacije. Imala je dve faze lečenja – prva je sprovedena na Dedinju i u bolnici Dragiša Mišović, gde su za nju brinuli profesor Miljan Milanović, dr Savić i njihov tim. Posebno se zahvalila sestrama Dragani i Daci iz intenzivne nege, koje su joj čak donosile paradajz čorbu od kuće i ispunjavale sitne želje poput praznog bureka, što su svi doživljavali sa osmehom. Najvažnije je, navodi, da je Milovan Bojić, njen brat, okupljao sve stručnjake i organizovao konzilijume, koji su joj u tom trenutku postali svakodnevica.

U drugoj fazi lečenja bila je u Kliničkom centru, gde ju je operisao hirurg Miljan Ćeranić, koji je svakodnevno proveravao njeno stanje. Zorica i njen suprug Kemiš posebno ističu koliko je važno voditi računa o zdravlju i odlaziti na redovne kontrole, naglašavajući značaj prevencije.

Njena priča podseća koliko je važno slušati svoje telo, čak i kada nema jasnih simptoma, i koliko podrška porodice i stručnjaka znači tokom teških zdravstvenih izazova.