Potrošačka štednja pala na 3,6 odsto, cene energenata porasle 12,5 odsto u martu

Američka ekonomija se suočava sa ozbiljnim rizicima nakon što je poznati ekonomista Geri Šiling upozorio da je recesija u Sjedinjenim Državama gotovo neizbežna do kraja tekuće godine, a da bi vrednost berze mogla da padne do 30 odsto. Šiling, koji je poznat po tačnom predviđanju krize iz 2008, ističe da su akcije na istorijski visokim nivoima, dok je potrošačka štednja pala na 3,6 odsto – najniži nivo od 2022. godine.

Prema analizi Gerija Šilinga, pad portfolija od trećine znači da vrednost ulaganja od 200.000 dolara može pasti na 140.000 dolara, a povratak na prethodni nivo mogao bi da traje godinama. Šiling naglašava da potrošačka potrošnja, koja čini oko dve trećine američke ekonomije, pokazuje ozbiljne znake slabosti. Uz to, tržište nekretnina je opisano kao „zamrznuto“, sa minimalnim brojem transakcija, dok su kapitalne investicije kompanija porasle svega 3,9 odsto na kraju prošle godine, što je znatno ispod 24 odsto koliko je iznosio rast u istom periodu prethodne godine u sektoru veštačke inteligencije.

Dodatno, potrošači su pod pritiskom zbog rasta cena. Cene energenata su u martu ove godine porasle za 12,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što je delimično posledica rasta cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku. Šiling navodi da se posledice inflacije i iscrpljivanja pandemijskih ušteđevina osećaju u svim segmentima domaćinstava, dok je lična stopa štednje Amerikanaca na minimumu.

Geri Šiling je istakao: „To je zaista na veoma tankom ledu u smislu prihoda, u smislu spremnosti ljudi da troše.“ On je u razgovoru za američke poslovne medije naglasio da ni investitori ni potrošači nisu spremni za scenario u kojem bi vrednost portfolija mogla preko noći da padne za trećinu. Njegovo upozorenje je potkrepljeno podacima o rekordno visokim vrednostima akcija, merama poput Šilerovog CAPE odnosa i Bafetovog indikatora koji ukazuju na precenjenost tržišta, kao i usporavanjem poslovnih ulaganja van sektora veštačke inteligencije.

Šiling zaključuje da, iako tačan trenutak početka recesije nije moguće predvideti, sistemske slabosti postaju sve očiglednije, a potrošači sve slabije mogu da apsorbuju nove ekonomske šokove. Zamrznuto tržište nekretnina, pad lične štednje i rast cena energenata predstavljaju ključne rizike za američku privredu u narednim mesecima.

Prilagođena zarada po akciji 75 centi, vakcina protiv kovida zabeležila pad prihoda od 59 odsto

Američka farmaceutska kompanija Fajzer ostvarila je u prvom kvartalu 2026. godine prihod od 14,45 milijardi dolara, što predstavlja rast od 5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema ekonomskim analizama. Prilagođena zarada po akciji iznosila je 75 centi, nadmašivši očekivanja analitičara sa Volstrita od 72 centa.

Uprkos rastu ukupnih prihoda, Fajzer je zabeležio pad neto dobiti na 2,69 milijardi dolara, u poređenju sa 2,97 milijardi dolara godinu dana ranije. Glavni razlog za pad dobiti je smanjenje prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa, koja je pala za 59 odsto na 232 miliona dolara. Antivirusni lek “pavloksid” takođe je zabeležio pad prihoda od 62 odsto, na 186 miliona dolara.

Kompanija je rast prihoda ostvarila zahvaljujući boljoj prodaji novih i starijih lekova. Antikoagulans “elikvis” dostigao je prodaju od 2,17 milijardi dolara, što je rast od 13 odsto međugodišnje. Onkološki lek “padcev” povećao je prodaju za 39 odsto, na 591 milion dolara. Takođe, vakcina protiv RSV virusa donela je 180 miliona dolara, što je rast od 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Fajzer je potvrdio prognozu za 2026. godinu, očekujući dobit od 2,8 do tri dolara po akciji i prihode između 59,5 i 62,5 milijardi dolara. Ove projekcije ostaju nepromenjene u odnosu na ranije najave.

Pad prihoda u kovid segmentu nadomešten je rastom prodaje drugih lekova, dok analitičari ističu da je ukupni rezultat bolji od očekivanog, zahvaljujući diverzifikaciji portfolija.

EU je tokom 2025. potrošila 340 milijardi evra na energente, dodatnih 24 milijarde od februara 2026.

Troškovi Evropske unije za uvoz nafte i gasa porasli su za više od 30 milijardi evra od početka sukoba na Bliskom istoku, izjavio je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen. Evropska komisija insistira na ubrzanju prelaska energetskog sistema EU na alternativne izvore energije. „Troškovi EU za nabavku fosilnih energenata od početka sukoba povećani su za više od 30 milijardi evra“, rekao je Jergensen na konferenciji za novinare u Briselu.

Prema podacima Evropske komisije, 57 odsto energije koju Unija troši dolazi iz uvoza ugljovodonika. Tokom 2025. godine, EU je za uvoz energenata izdvojila oko 340 milijardi evra, dok je od 28. februara 2026. godine, od početka sukoba između Izraela, SAD i Irana, potrošeno dodatnih 24 milijarde evra.

Evropska komisija je u aprilu predstavila plan za prevazilaženje energetske krize, koji uključuje ubrzanje prelaska na čiste izvore energije unutar EU. “Troškovi su značajno porasli zbog geopolitičkih tenzija, što dodatno potvrđuje potrebu za većim ulaganjem u obnovljive izvore”, naglasio je Jergensen.

EU nastavlja sa merama za smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, uz fokus na diverzifikaciju energetskih izvora i povećanje energetske bezbednosti, navodi se u saopštenju Evropske komisije.