Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 25. maja, a nova pravila nalažu obavezne prospekte i transparentnije oglašavanje

Izmenama i dopunama Pravilnika o alternativnim investicionim fondovima, uvode se stroža pravila za poslovanje, oglašavanje i informisanje investitora, sa ciljem povećanja transparentnosti i zaštite ulaganja. Prema novim propisima, društva za upravljanje fondovima moraju detaljnije da regulišu sadržaj dokumentacije, način komunikacije sa investitorima i promociju fondova. Ministarstvo finansija je najavilo da će javna rasprava o Nacrtu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom trajati do 25. maja.

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na preciznije definisanje dokumentacije. Alternativni investicioni fondovi sa javnom ponudom moraće da imaju pravila poslovanja, prospekt i ključne informacije za investitore, dok su fondovi sa privatnom ponudom obavezni da poseduju pravila poslovanja. Sva dokumentacija moraće da bude dostavljena Komisiji za hartije od vrednosti na odobrenje ne samo prilikom osnivanja fonda, već i kod svake izmene.

Prospekt postaje ključni dokument pri ulaganju i mora da sadrži sve relevantne informacije: investicionu strategiju, rizike, troškove, prava investitora, strukturu imovine i način upravljanja fondom. Takođe, prospekt mora biti jasan, pregledan i napisan tako da investitor može lako da razume prirodu ulaganja i potencijalne rizike.

Pored prospekta, uvodi se i standardizovani dokument sa ključnim informacijama za investitore, koji predstavlja sažetak najvažnijih podataka o fondu, uključujući strategiju ulaganja, rizike i troškove. Ovaj dokument mora biti usklađen sa sadržajem prospekta.

Pravilnik predviđa i strože procedure za izmene dokumentacije. U slučaju značajnih promena, kao što su izmene strategije ulaganja, povećanje naknada ili promena profila rizika, društva za upravljanje su obavezna da dobiju saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. O ovakvim promenama investitori moraju biti obavešteni, a dobijaju pravo da u roku od 40 dana zatraže otkup investicionih jedinica bez plaćanja izlazne naknade.

Promene se odnose i na oglašavanje fondova. Svi promotivni materijali moraju biti jasni, tačni i zasnovani na proverljivim podacima, uz obavezno upozorenje na rizike ulaganja. Zabranjeno je davanje neosnovanih obećanja o sigurnim ili garantovanim prinosima, kao i korišćenje formulacija koje mogu dovesti investitore u zabludu. Tekst oglasa društva za upravljanje moraće da dostave Komisiji najmanje pet dana pre objavljivanja, a Komisija može zahtevati izmene ukoliko proceni da sadržaj nije u skladu sa propisima.

Novi Pravilnik uvodi dodatne kriterijume za zaštitu investitora, uključujući obavezu da društva za upravljanje deluju u najboljem interesu klijenata, postojanje nezavisnog depozitara i transparentno izveštavanje. Cilj je smanjenje rizika za male investitore i povećanje sigurnosti ulaganja u alternativne fondove.

Nove odredbe predstavljaju nastavak jačanja regulatornog okvira na tržištu kapitala u Srbiji, sa fokusom na transparentnost, odgovornost i informisanost investitora. Pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a društva za upravljanje moraće da svoje poslovanje usklade sa novim pravilima.

Italijanska banka zabeležila rekordni prihod od 6,9 milijardi evra i smanjila operativne troškove, isplata akcionarima 2,4 milijarde evra

Unikredit, italijanska bankarska grupa, ostvarila je u prvom tromesečju 2026. godine rekordnu neto dobit od 3,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 16,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštila je kompanija u najnovijem finansijskom izveštaju. Ovo je 21. uzastopni kvartal rasta dobiti, a rezultati su premašili očekivanja tržišnih analitičara.

Ukupni prihodi banke porasli su za 4,9 odsto međugodišnje i dostigli 6,9 milijardi evra. Neto prihodi od kamata iznosili su 3,6 milijardi evra, dok su prihodi od naknada skočili za 7,8 odsto na 2,5 milijardi evra. Istovremeno, operativni troškovi su smanjeni za 1,1 odsto, što je dovelo do pada odnosa troškova i prihoda (cost/income ratio) na 33,4 odsto – nivo koji Unikredit navodi kao vodeći u bankarskom sektoru.

Na osnovu ovako snažnih rezultata u prvom kvartalu, banka iz Milana podigla je očekivanja za celu 2026. godinu i sada projektuje godišnju neto dobit od najmanje 11 milijardi evra, što je blago povećanje u odnosu na prethodne ciljeve.

U istom periodu, Unikredit je odlučio da izdvoji 2,4 milijarde evra za isplate akcionarima, što odgovara oko 80 odsto prilagođene neto dobiti za kvartal. Banka je ovim nastavila politiku visoke isplate dividendi i otkupa akcija, čime dodatno podstiče vrednost za investitore.

Izvršni direktor Unikredita, Andrea Orćel, izjavio je da rezultati odražavaju disciplinovano sprovođenje strategije na svim nivoima, rast prihoda, efikasnost troškova i snažnu kapitalnu poziciju. Orćel je posebno istakao visok povraćaj na kapital (RoTE) od 26 odsto kao dokaz efikasnosti poslovnog modela. “Ovi rezultati pokazuju kako banka kojom se dobro upravlja može da ostvari odlične prinose kroz makroekonomske cikluse, dok istovremeno ulaže u svoju budućnost”, naveo je Orćel.

Tržišni i geopolitički rizici ostaju prisutni, ali menadžment Unikredita smatra da je banka spremna za različite scenarije zahvaljujući snažnoj bilansnoj strukturi i doslednoj kontroli troškova. Očekuje se da će nastavak rasta prihoda i održavanje niskih operativnih troškova omogućiti banci da ispuni postavljene ciljeve za 2026. godinu.

Građani i firme od 5. maja plaćaju niže naknade za evro-transakcije, ali su troškovi i dalje veći nego u Evropskoj uniji

Srbija je 5. maja 2026. godine zvanično postala deo SEPA (Single Euro Payments Area) platnog sistema, omogućavajući građanima i privredi brže i jeftinije prekogranične transfere u evrima. Prema podacima Narodne banke Srbije, uvođenjem SEPA kreditnog transfera (SEPA CT) domaće banke smanjuju naknade na 0,4 odsto po transakciji, sa minimalnom naknadom od 240 dinara i maksimalnom od 6.000 dinara. Prethodno su naknade iznosile 0,5 odsto, uz minimum od 300 i maksimum od 10.000 dinara. Za humanitarnu pomoć naknada se ne naplaćuje.

Iako su naknade niže, uslovi u Srbiji i dalje odstupaju od evropskog standarda gde, prema pravilima Evropske unije, prekogranični transfer u evrima ne može biti skuplji od domaćeg transfera, pa su u EU SEPA transakcije često besplatne ili koštaju samo nekoliko evra. Na primer, u Luksemburgu poslovni transfer između banaka košta oko 0,75 evra. To znači da slanje 1.000 evra iz Srbije može biti višestruko skuplje, a kod većih iznosa razlika je još izraženija.

Za domaću privredu, posebno mala i srednja preduzeća, izvoznike, IT kompanije i freelancere, uvođenje SEPA sistema znači smanjenje troškova međunarodnih transfera, što direktno utiče na konkurentnost i profitabilnost. Građani Srbije mogu očekivati povoljnije doznake iz inostranstva, transparentnije naknade i manju neizvesnost u vezi sa dodatnim troškovima koji su ranije pratili SWIFT transakcije.

Narodna banka Srbije navodi da je ovo prva faza implementacije i da uvođenje SEPA infrastrukture ne znači automatski najniže moguće cene, ali otvara prostor za konkurenciju među bankama i dalji pad naknada. Domaće banke su u procesu tehničkog i organizacionog usklađivanja sa SEPA pravilima, a očekuje se da će visina naknada postati konkurentnija u odnosu na zemlje regiona. NBS ističe: “U toku su i završne pripreme novih tarifnika, koji će sadržati cene usluga obavljanja SEPA transakcija i očekuje se da će visina naknada koje će domaće banke naplaćivati klijentima za izvršavanje SEPA transakcija biti konkurentna sa zemljama regiona, kao i da će biti značajno povoljnija od naknada koje se trenutno naplaćuju za obavljanje transakcija u evrima sa zemljama koje su članice SEPA.” Istovremeno, transakcije će se obavljati putem posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu naknadu, a korisnici će biti blagovremeno obavešteni o svim troškovima pre izvršavanja transfera.

Poređenje sa Crnom Gorom, članicom SEPA od oktobra 2025. godine, pokazuje niže troškove u regionu: građani Crne Gore imaju jedan dnevni transfer do 200 evra bez naknade, dok elektronske transakcije do 20.000 evra koštaju najviše 1,99 evra, a za veće iznose maksimalna naknada je 25 evra. Tako transfer od 1.000 evra u Crnoj Gori često košta manje od dva evra, a u Srbiji oko pet evra. Za iznos od 10.000 evra naknada u Srbiji može biti i do 34 evra, dok u Crnoj Gori ostaje ispod dva evra. Centralna banka Crne Gore navodi da je prosečna cena SEPA transakcije pala na oko 6,2 evra, dok je prethodno prosečan SWIFT transfer iznosio čak 73,4 evra, a za manje uplate razlika je još izraženija – sa više od 18 evra na svega nekoliko centi.

Iako je Srbija napravila značajan korak unapred u modernizaciji platnog sistema, aktuelni model više liči na jeftiniju verziju SWIFT sistema nego na pun SEPA standard. Dalji razvoj konkurencije i usklađivanje sa evropskim praksama mogli bi dovesti do dodatnog smanjenja troškova u budućnosti.