Komisija za zaštitu konkurencije ispituje efekat koncentracije, MK Group već ima više od 40 odsto tržišnog udela u industriji šećera

Holandska kompanija Wheat Corn Holding B.V. podnela je prijavu za preuzimanje 100 odsto udela u fabrici šećera Crvenka, čime bi, prema objavi Komisije za zaštitu konkurencije, postala vlasnik druge po veličini fabrike šećera u Srbiji. Postupak je pokrenut po službenoj dužnosti kako bi se utvrdilo da li bi ova koncentracija mogla da naruši ili ograniči konkurenciju na tržištu šećera u Srbiji, posebno s obzirom na potencijalno jačanje dominantnog položaja.

Komisija za zaštitu konkurencije navela je u svom zaključku, objavljenom u Službenom glasniku, da postupak ima za cilj ispitivanje usklađenosti sa članom 19. Zakona o zaštiti konkurencije. Sve zainteresovane strane pozvane su da dostave svu relevantnu dokumentaciju i informacije koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničnog stanja.

MK Group, čiji je vlasnik Aleksandar Kostić, već posluje kroz kompaniju Sunoko, koja obuhvata dve šećerane kupljene tokom početka procesa privatizacije u Srbiji. Osnivač MK Group, Miodrag Kostić, bio je poznat kao „kralj šećera“ zbog ranijih akvizicija u sektoru. Fabrika šećera Crvenka trenutno je u vlasništvu grčke kompanije Novus Symmetoches M.A.E, dok je šećerana Šajkaška iz Žablja, prema podacima Agencije za privredne registre od 30. marta ove godine, takođe prešla u vlasništvo Wheat Corn Holding B.V.

Prema važećim propisima, Komisija za zaštitu konkurencije je dužna da postupa po službenoj dužnosti kada tržišni učesnik koji podnosi prijavu ima više od 40 odsto učešća u relevantnom tržišnom segmentu. Rok za izjašnjavanje Komisije je 30 dana, odnosno četiri meseca, računajući od trenutka kada je dostavljena sva potrebna dokumentacija.

Regulativa dozvoljava učesnicima da premaše prag od 40 odsto tržišnog učešća ukoliko ne zloupotrebljavaju dominantan položaj. Pitanje potencijalne zloupotrebe dominantnog položaja se utvrđuje u posebnom postupku, a u ovom slučaju Komisija posebno analizira da li bi preuzimanje Crvenke od strane Wheat Corn Holding B.V. moglo da dovede do narušavanja konkurencije.

Dalji tok postupka zavisiće od prikupljenih činjenica i odluke Komisije za zaštitu konkurencije. Ukoliko koncentracija bude odobrena, MK Group bi kroz Wheat Corn Holding B.V. i Sunoko praktično konsolidovala gotovo celu industriju šećera u Srbiji pod jednim vlasnikom, što bi dugoročno moglo uticati na strukturu i dinamiku tržišta.

Porodica Li izmirila poreske obaveze u šest rata tokom pet godina, iznos jednak 1,5 puta ukupnog prihoda od poreza na nasledstvo Južne Koreje u 2024.

Južnokorejski tehnološki gigant Samsung i porodica njegovog osnivača platili su porez na nasledstvo u iznosu od 12 biliona vona (oko 8 milijardi dolara), što predstavlja najviši pojedinačni poreski iznos u istoriji Južne Koreje. Predsednik kompanije Li Dže-Jong, njegova majka Hong Ra-Hi i sestre Li Bu-Đin i Li So-Hjun izmirili su poresku obavezu u šest rata tokom prethodnih pet godina, a iznos se odnosi na nasleđenu imovinu nakon smrti bivšeg predsednika kompanije Li Kun-Hija.

Kako je potvrđeno iz kompanije, poslednja uplata izvršena je juče, a ukupni iznos poreza odgovara približno 1,5 puta većem iznosu od kompletnog prihoda Južne Koreje od poreza na nasledstvo za 2024. godinu. Li Kun-Hi, koji je preminuo u oktobru 2020. godine, ostavio je bogatstvo vredno 26 biliona vona (oko 19 milijardi dolara), uključujući akcije, nekretnine i kolekcije umetničkih dela.

Deo nasledstva činila je i umetnička kolekcija sa delima Pabla Pikasa i Salvadora Dalija, koja je donirana Nacionalnom muzeju Koreje i drugim kulturnim institucijama. Samsung je najveće porodično preduzeće u zemlji, sa poslovanjem u oblasti elektronike, industrijske proizvodnje, građevinarstva i finansijskih usluga.

U poslednjih godinu dana, vrednost kompanije je značajno porasla zbog povećane potražnje za kompjuterskim čipovima u sektoru veštačke inteligencije (AI). Pored toga, Samsung ostaje jedan od vodećih svetskih proizvođača pametnih telefona i televizora.

Kompaniju je 1938. osnovao Li Bjung-Čul kao trgovačko preduzeće za izvoz suve ribe, brašna i testenine, a kasnije i šećera i tekstila, dok je proizvodnja elektronike započeta tokom 1960-ih. Stopa poreza na nasledstvo u Južnoj Koreji iznosi 50% i jedna je od najviših u svetu.

Brent skočio pet odsto, a WTI tri odsto nakon iranskog napada; Barklis prognozira prosečnu cenu od 100 dolara

Cene nafte na svetskim berzama porasle su nakon iranskog raketnog napada na energetsku infrastrukturu Ujedinjenih Arapskih Emirata i nastavka eskalacije u Ormuskom moreuzu. Cena nafte Brent zabeležila je rast od pet odsto i dostigla nivo od 113 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI porasla za tri odsto na oko 105 dolara po barelu, prenosi Trejding ekonomiks.

Pogođena je energetska infrastruktura i tankeri, što je dodatno produbilo globalnu krizu snabdevanja energentima i povećalo ekonomske rizike. Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da su presreli nadolazeće rakete i da je izbio požar u naftnom čvorištu Fudžejra. U poslednjim nedeljama ovo je među prvim velikim udarima na ovakvu infrastrukturu, a jedan tanker je pogođen dronovima u blizini moreuza. Teheran je potvrdio da je ispalio upozoravajuće hice na brodove američke mornarice koji su se približavali toj oblasti.

Ovi događaji usledili su nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa o obnovi plovidbe kroz Ormuski moreuz i pomoći nasukanim brodovima. Centralna komanda SAD je saopštila da su dva broda pod američkom zastavom prošla kroz prolaz dok traju napori za ponovno otvaranje saobraćaja.

Britanska banka Barklis povećala je prognozu prosečne cene međunarodno referentne nafte Brent za ovu godinu sa 85 na 100 dolara po barelu, navodeći kao razlog nastavak poremećaja transporta kroz Ormuski moreuz. Iz banke su istakli da blokada ovog vitalnog pomorskog puta ostaje ključni faktor za globalno tržište nafte, uprkos mogućim pregovorima između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

Stručnjaci Barklisa procenjuju da svetsko tržište nafte trenutno ima deficit od oko 6,6 miliona barela dnevno, uz opasnost daljeg rasta ovog manjka ukoliko se poremećaji nastave. Banka upozorava da bi duži prekidi transporta kroz Ormuski moreuz mogli izazvati veći i dugotrajniji rast cena nafte. Ako se situacija ne stabilizuje do kraja maja, cena nafte Brent mogla bi da dostigne 110 dolara po barelu, navodi se u analizi.

Ujedinjeni Arapski Emirati najavili su mogućnost izlaska iz OPEK plus, što bi delimično moglo da ublaži poremećaje na tržištu, mada analitičari ocenjuju da taj potez neće biti dovoljan za stabilizaciju globalne ponude.