Norveške vlasti vode istragu o korupciji i vezama sa Džefrijem Epstajnom, roditelji negiraju krivična dela

Edvard Jul Rod-Larsen (25), sin dvoje visokih norveških diplomata, pronađen je mrtav u svom stanu u Oslu u sredu, saopšteno je iz policijskih izvora. Preminuli je bio pod pažnjom javnosti nakon što su otkriveni dokumenti koji ukazuju da su ga roditelji kao dete vodili na privatno ostrvo američkog finansijera Džefrija Epstajna.

Roditelji, Mona Jul i Terje Rod-Larsen, trenutno su pod istragom norveških vlasti zbog navodnih veza sa Epstajnom i moguće korupcije. Zvaničnici su potvrdili da je istraga pokrenuta nakon što su objavljeni dokumenti Ministarstva pravde koji ukazuju na bliske kontakte između para i Epstajna, uključujući i finansijske transakcije.

Advokati porodice izjavili su da su “medijske spekulacije i javni pritisak” značajno uticali na mentalno zdravlje Edvarda Jul Rod-Larsena. U saopštenju se navodi: “Mesečna medijska pažnja koja je odavno prestala da bude kritična i pretvorila se u sumnju, spekulacije i ponekad bezgranične, nije uticala samo na roditelje, već je i njihovu decu uvukla u nemilosrdnu javnu mašineriju.”

Prema objavljenim dokumentima, porodica je 2011. godine boravila na ostrvu Mali Sent Džejms u vlasništvu Džefrija Epstajna, zajedno sa tada maloletnom decom. Takođe se navodi da je Epstajn testamentom ostavio ukupno 10 miliona dolara deci para nakon svoje smrti 2019. godine.

Mona Jul je ranije ove godine podnela ostavku na mesto ambasadorke Norveške u Jordanu i Iraku, dok je Terje Rod-Larsen, bivši predsednik Međunarodnog instituta za mir, optužen za tešku korupciju. Oboje su javno negirali bilo kakvu umešanost u krivična dela.

Vest o smrti Edvarda Jul Rod-Larsena dolazi samo dva dana nakon što su norveške i francuske vlasti objavile početak zajedničke istrage protiv para. Policija je potvrdila da je istraga u toku i da će javnost biti obaveštena o novim detaljima po završetku postupka.

“Istraga je u toku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi policije.

Vatrogasci iz Mozela intervenisali, pričinjena velika materijalna šteta na objektu iz 19. veka

Crkva Sen Sirijak u opštini Montenah na severoistoku Francuske potpuno je uništena u požaru koji je izbio 30.04.2026. oko 13:19, saopštili su nadležni iz vatrogasne službe Mozela. Građani su prvo primetili gust dim, a ubrzo se vatra proširila na krov i zvonik, uništavajući drvenu konstrukciju crkve za samo nekoliko minuta.

Prema rečima Fabijena Didijea, šefa vatrogasne službe Mozela, požar je izazvan vatrom u okolnom rastinju, koju je vetar brzine do 50 km/h preneo na objekat. “Po dolasku, vatrogasci su zatekli dim koji dolazi iz zvonika, a vatra se brzo proširila po celom krovu crkve”, izjavio je Didije. U gašenju je učestvovalo oko šezdeset vatrogasaca sa četrdesetak vozila hitne pomoći.

Iako su vatrogasci brzo reagovali, šteta na crkvi je ogromna, a objekat, u čiju je obnovu nedavno uloženo više od 150.000 evra, gotovo je potpuno izgoreo. Pored gašenja požara, ekipe su pokušale da spasu umetnička dela iz crkve i spreče širenje vatre na okolno rastinje.

Jedan od meštana izjavio je da je u crkvi trebalo da se održi venčanje narednog dana. Istraga o uzrocima požara je u toku, a vatrogasne i druge nadležne službe nastavljaju sa uviđajem na licu mesta.

OKO traži uvid u zapisnik i pravni osnov odluke, ističući zabrinutost zbog transparentnosti izbornog procesa

Organizacija OKO – Odbor za kontrolu i opservaciju izrazila je ozbiljnu zabrinutost povodom odluke Centralne izborne komisije u Prištini kojom je Srpskoj listi onemogućeno da ima članove u 24 od ukupno 38 opštinskih izbornih komisija na Kosovu i Metohiji, navodi se u saopštenju koje potpisuje programski direktor Aleksandar Jerković.

Prema mišljenju organizacije OKO, ova odluka narušava princip jednakog pristupa izbornom procesu i dovodi u pitanje transparentnost rada izborne administracije, što direktno ugrožava poverenje građana u regularnost predstojećih izbora. U saopštenju se ističe da se dok se izborni procesi u Srbiji detaljno analiziraju, na Kosovu i Metohiji se, uz odsustvo reakcije međunarodne zajednice, ograničava učešće srpskih predstavnika u nadzoru izbora.

Organizacija OKO je podsetila da joj je prethodno uskraćena akreditacija za praćenje izbora, iako je bila jedina posmatračka misija iz centralne Srbije koja je podnela zahtev. OKO, koja deluje po metodologiji ODIHR-a i principima Kopenhagenskog dokumenta iz 1990. godine, najavila je da će zvanično zatražiti od CIK-a Kosova uvid u zapisnik sa sednice na kojoj je doneta odluka, kao i pravni osnov i tabelu raspodele mesta u opštinskim izbornim komisijama.

Organizacija je najavila i pripremu izveštaja o kršenju principa jednakog pristupa, transparentnosti i poverenja u izborni proces, koji će biti dostavljen ambasadama zemalja Kvinte, Kancelariji Evropske unije, OEBS/ODIHR-u i relevantnim izvestiocima Saveta Evrope. OKO je pozvala sve domaće i međunarodne posmatračke misije da se javno izjasne o ovoj odluci i da odgovore na pitanje da li će priznati legitimitet izbora na kojima je jednoj zajednici značajno ograničeno pravo nadzora.

“Pravo na slobodne, poštene i transparentne izbore nije privilegija, već osnovno demokratsko i ljudsko pravo. Ono ne sme zavisiti od političke podobnosti, etničke pripadnosti ili odnosa institucija prema jednoj zajednici”, navodi se u saopštenju koje potpisuje Aleksandar Jerković.