Pravilna upotreba aspirina može biti ključna tokom srčanog udara, ali stručna pomoć je uvek prioritet

Srčani udar je ozbiljna zdravstvena situacija koja ne zaobilazi ni žene, posebno nakon pedesete godine. Rano prepoznavanje simptoma kao što su intenzivan pritisak ili bol u grudima, bol koji se širi na ruku, vrat ili vilicu, osećaj nedostatka vazduha i mučnina, može biti presudno za ishod. U takvim trenucima najvažnije je odmah pozvati hitnu pomoć i ostati smiren dok ne stignu medicinski radnici.

Aspirin, poznat kao lek koji sprečava zgrušavanje krvi, može pomoći tokom srčanog udara jer smanjuje šansu stvaranja ugruška koji ometa protok krvi do srca. Kardiolog dr Frančeska Lo Monaka naglašava: „Aspirin čini krv manje lepljivom i može smanjiti štetu tokom infarkta, ali je najvažnije hitno zatražiti stručnu pomoć, a lek uzeti samo ako nije kontraindikovan.”

Ako niste alergični na aspirin, preporučuje se da prilikom sumnje na infarkt uzmete 300 mg ovog leka, najbolje tako što ćete tabletu sažvakati radi bržeg dejstva. Važno je napomenuti da, ukoliko aspirin nije odmah dostupan, ne treba ga tražiti ili odlaziti po njega – ostanite mirni dok pomoć ne stigne. „Aspirin nikako nije zamena za stručnu medicinsku intervenciju”, ističe dr Lo Monaka.

Dugotrajna upotreba aspirina može izazvati nuspojave kao što su problemi sa varenjem, veće krvarenje i rizik od nastanka čira na želucu. Istraživanja su pokazala da svakodnevna upotreba može skoro udvostručiti rizik od ozbiljnog krvarenja, pa se savetuje da žene ne koriste aspirin preventivno bez preporuke lekara.

Za one koje su već preživele srčani ili moždani udar, lekari često prepisuju male dnevne doze aspirina (najčešće 75-100 mg), ali isključivo uz redovno praćenje i na osnovu medicinske procene. Preventivno korišćenje aspirina kod zdravih žena se ne preporučuje zbog potencijalnih rizika.

U slučaju simptoma srčanog udara postupite ovako:
– Odmah pozovite hitnu pomoć
– Ostanite mirni i odmarajte se
– Ako niste alergični, sažvaćite 300 mg aspirina, ali samo ako ga već imate kod sebe
– Ne pokušavajte sami otići do lekara

Dr Lo Monaka zaključuje: „Svakodnevne preventivne doze aspirina koristite isključivo prema savetu svog lekara.” Za preciznu dijagnozu i preporuku uvek se obratite stručnjaku.

Novo australijsko istraživanje otkriva da i mala količina ultra-prerađene hrane može smanjiti pažnju, posebno kod žena svih uzrasta.

Najnovija studija sa australijskog univerziteta pokazuje da čak i male količine industrijski prerađene hrane mogu uticati na kognitivne sposobnosti žena. Istraživanje objavljeno krajem aprila 2026. ističe da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za samo 10 odsto – što je ekvivalent jednoj kesici čipsa – može dovesti do blagih, ali merljivih promena u koncentraciji.

Ultra-prerađena hrana, poznata kao UPF, uključuje gotove grickalice, slatkiše, gazirane napitke i brzu hranu. Nutricionistkinja Barbara Kardoso, koja je vodila studiju, napominje: “naša ishrana sve više uključuje ove proizvode, a posledice se ogledaju ne samo u fizičkom, već i u kognitivnom zdravlju”. U ispitivanju je učestvovalo nekoliko hiljada odraslih osoba, a oni koji su češće konzumirali ovakve namirnice imali su nešto slabije rezultate na testovima pažnje.

Nutricionistkinja Keri Gans ističe da ovakva hrana obično sadrži visoke količine soli, šećera i aditiva, što može izazvati nagli pad energije nakon početnog talasa, ali i smanjiti unos esencijalnih hranljivih materija važnih za mozak. “Prerađena hrana zamenjuje obroke bogate vitaminima i mineralima, a to utiče na sposobnost koncentracije”, naglašava Gans.

Neurolog dr Kliford Segil dodaje: “Konzumacija ultra-prerađene hrane možda ne deluje opasno na prvi pogled, ali dugoročno može povećati rizik od problema s pamćenjem i pažnjom, pa čak i od razvoja ranih znakova demencije.”

Za žene koje često posežu za brzom užinom, preporuka je da umesto kesice čipsa ili keksa biraju orašaste plodove, voće ili jogurt. Ove namirnice su bogatije vlaknima, proteinima i zdravim mastima, što doprinosi održavanju energije i boljoj funkciji mozga tokom dana. Ukoliko primetite pad koncentracije ili promene u pamćenju, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom radi prilagođavanja ishrane.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Nova američka studija ukazuje na moguće rizike pesticida u voću i povrću, posebno kod mlađih nepušača

Najnovije istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama otkriva neočekivanu vezu između zdrave ishrane i učestalosti raka pluća kod mlađih žena koje nikada nisu pušile. Naučnici sa renomiranog onkološkog instituta analizirali su podatke 187 pacijenata mlađih od 50 godina, nepušača, i došli do iznenađujućeg zaključka – osobe koje su konzumirale najviše voća, povrća i integralnih žitarica zapravo su imale viši rizik od razvoja raka pluća.

Rak pluća obično povezujemo sa pušenjem i starijom populacijom, ali poslednjih godina raste broj slučajeva kod mlađih žena koje nisu nikada pušile. Ova grupa ispitanika unosila je znatno više zdrave hrane od proseka, što je do sada važilo za osnovu prevencije mnogih bolesti, pa rezultati otvaraju važna pitanja za dalje istraživanje.

Član istraživačkog tima, doktorka Horhe Nieva, ističe: „Naši rezultati pokazuju da mlađe osobe koje ne puše, a konzumiraju više zdrave hrane, imaju veći rizik od raka pluća. Potrebno je dodatno ispitivanje uzroka ovog fenomena.”

Važno je istaći da sama zdrava hrana nije proglašena rizičnim faktorom. Naučnici pretpostavljaju da bi razlog mogao biti izloženost pesticidima – hemijskim sredstvima koja se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi. Ovakvi proizvodi često sadrže ostatke pesticida, što je prepoznato kao potencijalni rizik. Iako su najviše izloženi radnici u poljoprivredi, i svakodnevni potrošači mogu uneti manje količine ovih supstanci kroz ishranu.

Istraživanje ne menja preporuke za raznovrsnu i balansiranu ishranu, ali ističe značaj temeljitog pranja i ljuštenja voća i povrća, kao i izbor organskih proizvoda kad god je to moguće. Žene koje vode računa o ishrani porodice mogu deo svežeg voća i povrća zameniti zamrznutim, jer ono često sadrži manje ostataka pesticida.

Rak pluća kod nepušača pokazuje drugačije simptome od onog povezanog sa pušenjem. Rani znaci mogu biti suptilni – blagi kašalj, umor ili bol u grudima. Zato je važno da žene obraćaju pažnju na promene zdravlja i redovno konsultuju lekara, naročito ako postoji porodična istorija bolesti.

Za sve nedoumice ili simptome vezane za ishranu i zdravlje, savetuje se da se obratite svom izabranom lekaru ili nutricionisti. Naučna istraživanja se nastavljaju, a trenutna preporuka glasi: birajte raznovrsnu, temeljno opranu i što prirodniju hranu, uz pažljivo biranje izvora namirnica.