EBITDA dostigla 11 milijardi dinara zahvaljujući rastu cena nafte i optimizaciji troškova, investicije usmerene na istraživanje i proizvodnju

Naftna industrija Srbije (NIS), većinski u vlasništvu ruskog Gasproma, zabeležila je neto dobit od 2,8 milijardi dinara (23,9 miliona evra) u prvom kvartalu 2026. godine, saopštila je kompanija. EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 11 milijardi dinara (93,7 miliona evra), dok je operativni novčani tok dostigao 16,7 milijardi dinara.

U periodu januar-mart ove godine, NIS je sproveo mere optimizacije troškova na svim nivoima, istovremeno zadržavajući finansiranje strateških projekata važnih za bezbednost i nastavak poslovanja. Najveći deo investicija, ukupno 6,3 milijarde dinara (53,7 miliona evra), bio je usmeren na istraživanje i proizvodnju nafte i gasa.

Prosečna cena nafte tipa brent tokom izveštajnog perioda iznosila je 80,6 dolara po barelu, što je povećanje od 7 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine. Efekat rasta cena nafte na svetskom tržištu i uticaj jeftinijih zaliha doprineli su pozitivnim finansijskim rezultatima, uprkos nastavku poslovanja u složenim tržišnim uslovima i ograničenjima nametnutim kratkoročnim licencama Ministarstva finansija SAD (OFAC).

Ukupan obim proizvodnje nafte i gasa u prvom tromesečju dostigao je 280 hiljada uslovnih tona, dok je prerada sirove nafte i poluproizvoda iznosila 643 hiljade tona. Promet naftnih derivata bio je 592 hiljade tona, a ukupna proizvodnja električne energije dostigla je 40,5 GWh.

Kompanija je tokom ovog perioda smanjila ukupnu zaduženost prema bankama na 373,7 miliona evra. Obračunate obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda za prvih tri meseca iznose 44 milijarde dinara.

U saopštenju se navodi da su ograničenja nametnuta od strane američkog Ministarstva finansija uticala na finansijske i operativne pokazatelje, posebno u segmentima prerade sirove nafte i prometa naftnih derivata, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uprkos tome, NIS je zadržao stabilnost poslovanja i uredno snabdevanje domaćeg tržišta.

Kompanija će do kraja godine ostati fokusirana na očuvanje finansijske discipline, uredno snabdevanje tržišta i socijalnu stabilnost zaposlenih, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Kamatna stopa na depozit na 2 odsto, stopa refinansiranja 2,15 odsto, dok je mogućnost pozajmljivanja 2,40 odsto – rastu rizici za privredu zbog rasta cena energenata

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da zadrži ključne kamatne stope nepromenjenim, tako da kamatna stopa na novčani depozit ostaje na nivou od 2 odsto, dok stopa za glavne operacije refinansiranja iznosi 2,15 odsto, a kamatna stopa za mogućnost pozajmljivanja na kraju dana iznosi 2,40 odsto. Ovu odluku Upravni savet ECB saopštio je 30. aprila 2026. godine, uz napomenu da nove informacije uglavnom potvrđuju prethodne procene inflacionih izgleda, ali i ukazuju na rastuće pozitivne rizike za inflaciju i negativne rizike za privredni rast.

Iz ECB poručuju da ostaju posvećeni vođenju monetarne politike koja ima za cilj stabilizaciju inflacije na nivou od 2 odsto u srednjem roku. Kao poseban izvor zabrinutosti naveden je rat na Bliskom istoku, koji je doveo do naglog rasta cena energenata, dodatno pojačavajući inflatorne pritiske i pogoršavajući ekonomsko raspoloženje u evrozoni. U saopštenju se naglašava da će srednjoročna inflacija i ekonomska aktivnost zavisiti od intenziteta i trajanja rasta cena energije, kao i od širine indirektnih efekata i sekundarnih posledica po privredu.

“Kako rat bude duže trajao, a cene energenata duže vreme ostanu visoke, to će, prema proceni ECB, biti snažniji negativan uticaj na širu inflaciju i ukupnu ekonomsku aktivnost”, navodi se u saopštenju Upravnog saveta.

Uprkos izazovima, ECB ocenjuje da je privreda evrozone u prethodnim tromesečjima pokazala otpornost, dok su dugoročnija inflaciona očekivanja ostala stabilna i dobro usidrena, iako su kratkoročna očekivanja značajno porasla. Upravni savet ističe da će sve odluke o monetarnoj politici donositi iz sastanka u sastanak, na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka, kretanja bazne inflacije i efekata prenosa monetarne politike na privredu.

ECB naglašava da se unapred ne obavezuje na određeni tempo promene kamatnih stopa, već će koristiti sve raspoložive instrumente kako bi inflaciju u srednjem roku vratila na ciljani nivo od 2 odsto i očuvala nesmetan prenos monetarne politike u svim državama evrozone. Instrument zaštite transmisije ostaje na raspolaganju kao odgovor na neopravdane i neuredne tržišne poremećaje koji mogu ugroziti sprovođenje monetarne politike i stabilnost cena.

Nemačka privreda ubrzala na 0,3%, dok Španija prednjači sa 0,6% rasta, nezaposlenost u EU stabilna na 6,0%

Evrozona je u prvom tromesečju 2026. godine ostvarila ekonomski rast od svega 0,1%, što predstavlja dodatno usporavanje u odnosu na povećanje od 0,2% iz poslednjeg kvartala 2025, prema preliminarnoj proceni Evrostata. Na nivou Evropske unije, rast je takođe iznosio 0,1% u istom periodu. Najveća evropska privreda, Nemačka, zabeležila je ubrzanje kvartalnog rasta na 0,3%, dok je Italija prijavila rast od 0,2%. Francuska je ostala na nultom rastu, dok je Španija imala najviši rezultat među vodećim ekonomijama sa rastom od 0,6%.

Na godišnjem nivou, privreda Evrozone porasla je za 0,8%, a Evropske unije za 1%. Nemačka je ostvarila godišnji rast od 0,3%, Francuska 1,1%, Italija 0,7%, dok Španija beleži rast od 2,7%, pokazuju podaci Evrostata.

Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji u martu 2026. godine ostala je stabilna na nivou od 6,0%, a u Evrozoni je iznosila 6,2%, što je blagi pad u odnosu na prethodni mesec. Prema podacima evropskog statističkog zavoda, u EU je u trećem mesecu bilo oko 13,2 miliona nezaposlenih, od čega gotovo 11 miliona u zemljama Evrozone.

Podaci ukazuju na stabilizaciju tržišta rada u Evropskoj uniji, uz blago poboljšanje u Evrozoni, ali i dalje postoje izazovi u zapošljavanju mladih. Ekonomisti ističu da su slabljenje domaće potrošnje u Evrozoni i smanjena konkurentnost evropske industrije, usled visokih troškova energije, glavni faktori usporavanja privrednog rasta. Dodatno, energetski šok izazvan ratom na Bliskom istoku dodatno je uticao na evropsku privredu.