Francuska mornarica i arheolozi potvrdili nalaz keramičkih posuda i topova na mestu brodoloma kod obale Ramatuela

Francuska mornarica, u saradnji sa odeljenjem za podvodnu arheologiju Ministarstva kulture, sprovodi arheološku misiju na najdubljoj olupini broda u francuskim teritorijalnim vodama Sredozemnog mora. Prema zvaničnim informacijama, olupina datira iz 16. veka i pronađena je tokom rutinskog vojnog istraživanja morskog dna prošle godine u vodama u blizini Ramatuela, nedaleko od Saint-Tropeza.

Operaciju vodi mornarički oficir Sebastijen, koji iz bezbednosnih razloga nije naveo svoje prezime. Prva faza misije uključuje upotrebu daljinski upravljanog podvodnog robota specijalizovanog za ovakve zadatke. Robot, opremljen kamerama i mehaničkim hvataljkama, spušta se na dubinu od preko 1,5 milje ispod površine mora, gde arheolozi i tehničari prate operacije putem monitora iz improvizovanih kancelarija na mornaričkom tegljaču.

Zvaničnici navode da je prilikom pregleda olupine, nazvane „Camarat 4“, dokumentovan značajan broj keramičkih posuda, kao i nekoliko metalnih topova. Prema proceni arheologa, brod je plovio iz severne Italije i prevozio teret keramike i metalnih šipki. Precizna lokacija nalazišta ostaje poverljiva iz bezbednosnih razloga, s obzirom na to da se nalazi na velikoj dubini i teško je dostupna.

Uprkos tehničkim izazovima, tim iz Francuske mornarice i Ministarstva kulture nastavlja sa pažljivim prikupljanjem i dokumentovanjem artefakata. „Neophodna je izuzetna preciznost da se ne bi oštetila nalazišta niti podigao sediment koji može ugroziti vidljivost“, izjavio je mornarički oficir zadužen za operaciju.

Nakon pronalaska brodoloma, planirano je više arheoloških misija kako bi se detaljno istražila i očuvala nalazišta. Francuske vlasti ističu značaj ovog otkrića za proučavanje pomorske istorije regiona i trgovinskih veza između Italije i Francuske tokom 16. veka. Svi pronađeni predmeti biće predmet daljih naučnih analiza i potencijalnog izlaganja nakon završetka istraživanja.

Mornarica i arheolozi napominju da su svi radovi sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima za zaštitu podvodne kulturne baštine. Dalji rezultati misije biće objavljeni nakon kompletiranja analize materijala prikupljenih sa mesta olupine.

Prema navodima tužilaštva, osumnjičeni je planirao napad nedeljama unapred, dok istraga obuhvata i aktivnosti tokom putovanja

Američko tužilaštvo saopštilo je da je osumnjičeni za oružani incident u blizini događaja povodom večere Udruženja dopisnika iz Bele kuće u Vašingtonu započeo planiranje napada tri nedelje pre samog događaja. U podnesku pred saveznim sudom navodi se da je osumnjičeni, Cole Allen, pretraživao informacije o ovom događaju putem interneta, a da se intenzitet njegovih aktivnosti povećao u danima koji su prethodili incidentu.

Prema izveštaju tužilaštva, Allen je tokom subote putovao vozom na relaciji kroz više saveznih država do Vašingtona, gde je kasnije te večeri boravio u hotelskoj sobi. Tužilaštvo navodi da je u hotelu napravio fotografiju na kojoj se vidi kako pozira ispred ogledala sa više komada oružja. Ova fotografija priložena je kao dokaz u sudskom postupku.

U saopštenju tužilaštva ističe se da je osumnjičeni, prema njihovim tvrdnjama, svoje aktivnosti sprovodio s predumišljajem i da su one bile usmerene na izazivanje ozbiljnih posledica. Allen se tereti za više krivičnih dela, uključujući pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Njegovi advokati, prema dostupnim informacijama, nisu odgovorili na upite međunarodnih medija.

Tužilaštvo je u podnesku navelo i hronologiju događaja, uključujući podatak da je tadašnji predsednik Donald Tramp 2. marta javno objavio na svom nalogu na društvenim mrežama da će prisustvovati večeri Udruženja dopisnika iz Bele kuće. Istražitelji su pratili aktivnosti osumnjičenog, uključujući pretrage njegovog telefona i kretanja tokom putovanja.

U dokumentaciji tužilaštva nisu navedeni precizni podaci o žrtvama, niti detalji o samom incidentu tokom večere. Takođe, nije objavljen zvaničan komentar od strane odbrane. Istraga se nastavlja, a zvanične institucije ističu da će dodatni detalji biti objavljeni nakon završetka sudskog procesa.

Ovaj slučaj je privukao pažnju javnosti zbog povezanosti sa velikim javnim događajem i prisustva visokih zvaničnika. Nadležne institucije ističu značaj bezbednosti tokom sličnih skupova i naglašavaju da će istraga obuhvatiti sve relevantne aspekte događaja.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni uskoro obara rekord, bez rekonstrukcija kabineta od 2022. godine

Vlada Italije na čelu sa premijerkom Đorđom Meloni postaće u subotu druga najdugovečnija vlada u zemlji od završetka Drugog svetskog rata, nakon što je na dužnost stupila 22.10.2022. godine, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Meloni je prva žena na mestu premijera u istoriji Italije, a njena vlada obeležiće 1.288 dana na funkciji 2. maja, čime će premašiti prethodni rekord od 1.287 dana, koji je držala četvrta i poslednja vlada bivšeg premijera Silvija Berluskonija.

Kako se navodi, Meloni je na putu da postane i prva moderna liderka koja bi, ukoliko ostane na funkciji do septembra naredne godine, završila pun petogodišnji mandat vlade bez rekonstrukcija. Ovaj rezultat predstavlja značajan presedan u italijanskoj politici, poznatoj po čestim promenama vlada i političkim krizama.

“Vlada Đorđe Meloni nastavlja sa stabilnim mandatom i bez promena u sastavu kabineta od preuzimanja vlasti”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Prethodni rekordi dugovečnosti na premijerskoj poziciji uglavnom su povezani sa višestrukim rekonstrukcijama ili promenama unutar vladajuće koalicije, što nije slučaj sa aktuelnim kabinetom.

Italijanska javnost i analitičari prate razvoj situacije, a dodatno se ističe značaj činjenice da bi Meloni, ako vlada opstane do 4. septembra sledeće godine, mogla da postavi i novi rekord kao prva liderka koja je završila čitav mandat bez promene ministara. Ovakav kontinuitet ocenjuje se kao važan faktor političke stabilnosti u zemlji, posebno imajući u vidu istoriju čestih promena izvršne vlasti.

“Ovo je značajan trenutak za italijansku političku scenu, jer ukazuje na mogućnost jačanja političke stabilnosti u zemlji”, navodi se u zaključku zvanične izjave.