Rumunski državljanin osuđen na doživotnu robiju i još dve godine i osam meseci zbog brutalne pljačke zlatare u Kolimpiji.

Rumunski državljanin (45) osuđen je na doživotnu robiju i dodatnu kaznu od dve godine i osam meseci zbog pljačke zlatare u Kolimpiji na grčkom ostrvu Rodos, koja se dogodila 28.09.2025. godine. Presudu je izreklo tročlano veće Apelacionog suda za teška krivična dela Dodekaneza, nakon što je utvrđeno da je napad na vlasnika zlatare bio izuzetno brutalan. Ova presuda za “pljačka zlatare na Rodosu” izazvala je veliko interesovanje, jer su tokom incidenta pljačkaši odneli nakit vredan 700.000 evra.

Prema policijskim izvorima, optuženi i njegov navodni saučesnik su danima pratili kretanje vlasnika zlatare, beležeći njegove navike i rutinu. Na veče napada, dvojica muškaraca, maskirani i sa rukavicama, iznenadili su 56-godišnjeg vlasnika na zemljanom putu u blizini prodavnice. Napali su ga, oborili na zemlju i brutalno tukli pesnicama i nogama, pri čemu su mu pretili smrću ukoliko pruži otpor. Vlasniku su začepljena usta peškirom, a ruke i noge vezane plastičnim vezicama.

Tok pljačke zlatare na Rodosu i reakcija policije

Nakon što su savladali vlasnika, jedan od napadača je ušao u zlataru i odneo stotine komada zlatnog nakita. U plenu se nalazilo oko 800 prstenova, 400 pari minđuša, razne narukvice, krstići i privesci. Pljačka i napad trajali su približno sedam minuta. Vlasnik je uspeo da aktivira sistem za ispuštanje dima, što je nateralo pljačkaše da pobegnu sa lica mesta. Povređeni vlasnik je potom prevezen u bolnicu, gde je zadržan na neurohirurgiji zbog povreda glave, ogrebotina i modrica.

Policijska istraga je bila intenzivna, a ključni trag bio je beli iznajmljeni kombi u kojem su pronađena dva električna trotineta za koja se sumnja da su korišćena tokom izvršenja krivičnog dela. Policija je 45-godišnjaka uhapsila 05.11.2025. godine, nakon što nije poslušao naređenja da se zaustavi. Prilikom hapšenja kod njega su pronađeni ključ vozila, SIM kartice i bankovna kartica koja je povezana sa transakcijom izvršenom tri dana pre pljačke zlatare na Rodosu.

Dalja istraga i potraga za saučesnikom

Tokom pretresa prostora u blizini jednog potoka policija je pronašla kutije za nakit, postolja za izlaganje i ambalažni materijal koje je vlasnik prepoznao kao deo inventara svoje zlatare. U stambenim objektima pronađen je i deo ukradenog nakita. Drugi osumnjičeni, 53-godišnji državljanin Rumunije, još uvek je u bekstvu. Protiv njega je izdata crvena poternica Interpola zbog sumnje da je povezan sa ubistvom iz aprila 2025. godine.

Osuđeni Rumun je već imao bogat kriminalni dosije, uključujući teške krađe, nedozvoljeno posedovanje oružja i članstvo u kriminalnoj grupi. Iz zatvora je izašao u julu 2025, samo dva meseca pre pljačke zlatare na Rodosu. Ovaj slučaj je pokazao koliko je važno praćenje povratnika u kriminal i efikasnost međunarodne policijske saradnje u ovakvim slučajevima.

Snažan dolar, visoke kamatne stope i rast cena nafte doprineli su padu zlata na oko 3.900 dolara po unci.

Vrednost zlata zabeležila je dramatičan pad u poslednjih nekoliko meseci, izgubivši gotovo 30 odsto nakon što je početkom godine dostigla rekordnu cenu. Prema poslednjim podacima, cena zlata ponovo je pala prema 3.900 dolara po unci, dok je spot cena oko podneva bila niža za 1,1 odsto. Ovaj pad vrednosti zlata dolazi posle kratkotrajnog oporavka ranije u nedelji i predstavlja značajnu promenu na tržištu plemenitih metala.

Tržište je na početku godine beležilo snažan rast, a zlato je krajem januara dostiglo rekordnih 5.594,82 dolara po unci. Međutim, usled visokih kamatnih stopa, snažnog dolara i rasta cena nafte, situacija se preokrenula. Strah od nove inflacije dodatno je pojačao pritisak na zlato, čineći ga manje privlačnim za investitore u poređenju sa obveznicama i bankarskim depozitima.

Nafta i kamatne stope utiču na vrednost zlata

Jedan od ključnih faktora za pad vrednosti zlata bio je rast cena nafte, što je pojačalo inflatorne pritiske u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao rezultat, tržišta procenjuju da postoji oko 76 odsto verovatnoće da će američke Federalne rezerve u decembru povećati kamatne stope. Zlato, koje ne donosi kamatu, postaje manje atraktivno u okruženju visokih kamata.

“Više cene nafte povećavaju inflatorne pritiske, a sa njima rastu i očekivanja u pogledu kamatnih stopa, što je negativno za zlato”, naveo je Niteš Šah, strateg za tržište sirovina u kompaniji WisdomTree. Pad vrednosti zlata prati i snažan dolar, kao i rast prinosa na američke obveznice, što dodatno smanjuje tražnju među privatnim investitorima.

Centralne banke povećavaju rezerve zlata

Iako deo investitora odustaje od kupovine, centralne banke koriste pad vrednosti zlata za povećanje svojih rezervi. Prema saopštenju Svetskog saveta za zlato, tokom trećeg kvartala centralne banke su kupile 321 tonu zlata, što je 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Od početka godine, centralne banke su ukupno kupile 675 tona, predvođene Kinom i Poljskom.

Očekuje se da će ukupna kupovina centralnih banaka do kraja godine najmanje dostići 848 tona, koliko je zabeleženo tokom prethodne godine. Ovaj trend pokazuje da velike institucije i dalje vide zlato kao važnu zaštitu od fiskalnih, geopolitičkih i finansijskih rizika.

Privatni investitori i fondovi oprezniji

S druge strane, globalna potražnja za zlatnim polugama i zlatnicima pala je za 19 odsto, na ukupno 268 tona u trećem kvartalu. Potrošnja zlata za izradu nakita takođe je smanjena za 17 odsto, što je najniži nivo za treći kvartal otkako Svetski savet za zlato vodi ovu statistiku. Ipak, fondovi kojima se trguje na berzi i koji fizički poseduju zlato zabeležili su priliv od 211 tona, dostigavši rekordnih 4.256 tona u ukupnim zalihama.

Analitičari procenjuju da su izgledi za vrednost zlata do kraja godine podeljeni. Visoke kamatne stope i dalje predstavljaju pritisak na cenu, ali geopolitička neizvesnost i kupovine centralnih banaka ostaju važna podrška. Medijalna prognoza prosečne cene zlata za ovu godinu iznosi 4.495 dolara po unci, dok se za 2027. godinu očekuje oporavak na 4.650 dolara.

Ova kretanja pokazuju da vrednost zlata ostaje podložna velikim oscilacijama, pri čemu su institucionalni i privatni investitori sve oprezniji u svojim strategijama ulaganja.

Dva osumnjičena uhapšena nakon što je devojčica izložena zlostavljanju u više gradova, istraga i dalje traje

Petnaestogodišnja devojčica bila je žrtva trgovine ljudima i prisilne prostitucije u Francuskoj, gde je, prema policijskim izvorima, silovalo gotovo 900 muškaraca. Slučaj maloletnice u Francuskoj izazvao je veliku pažnju javnosti zbog obima zlostavljanja i brutalnosti mreže koja je stajala iza ovog krivičnog dela. Devojčica je tokom četiri meseca bila primoravana na prostituciju, a osumnjičeni su za to vreme zaradili više od 50.000 funti.

Prema saopštenju policije, devojčici su svakodnevno nametani novčani ciljevi koje je morala da ispuni. Nasilna mreža za podvođenje delovala je u nekoliko gradova, uključujući oblasti Var i Primorski Alpi, kao i luksuzne destinacije poput Nice i Kana. Muškarci su kontaktirali devojčicu putem oglasa na internetu, a susreti su se organizovali u iznajmljenim hotelima i apartmanima. Uvek je bila pod strogim nadzorom kako bi se sprečio njen beg.

Tok istrage o slučaju maloletnice u Francuskoj

Majka devojčice prijavila je njen nestanak u maju, u oblasti Pije-sir-Argan, što je pokrenulo istragu. Policija iz Marseja brzo je reagovala i pronašla devojčicu samo nekoliko dana kasnije. Istraga je utvrdila da su dva osumnjičena, jedan punoletni muškarac i jedan maloletnik, svakodnevno kontrolisali i eksploatisali žrtvu. Pripadnici policijske jedinice za borbu protiv prostitucije identifikovali su i uhapsili osumnjičene 13. oktobra.

Obojica su privedena i izvedena pred javnog tužioca 15. oktobra. Punoletni osumnjičeni je zadržan u pritvoru, dok je maloletnik pušten na slobodu uz sudski nadzor. Prema navodima istražitelja, optuženi su za podvođenje maloletnog lica i trgovinu ljudima na području više francuskih gradova, uključujući Pije-sir-Argan, Draginjan, Tulon, Nicu i Kan.

Detalji o mreži za trgovinu ljudima i dalji koraci

Istraga o slučaju maloletnice u Francuskoj otkrila je da su osumnjičeni koristili sofisticiranu mrežu za privlačenje muškaraca putem interneta i iznajmljivanje prostora za susrete. Nadležni navode da je žrtva bila konstantno nadgledana, čime su joj ograničili mogućnost bekstva. Dalje istražne radnje su u toku, a prvi sudski postupak protiv punoletnog osumnjičenog zakazan je za 11. decembar. Drugi osumnjičeni, koji je maloletan, biće suđen pred sudom za maloletnike u Draginjanu.

Prema policijskim izvorima, slučaj je izazvao zabrinutost javnosti i otvorio pitanja o zaštiti maloletnika od trgovine ljudima u Francuskoj. Nadležni nastavljaju sa prikupljanjem dokaza i analizom svih okolnosti pod kojima je došlo do ovog teškog krivičnog dela.