Britanski kralj predao simboličan poklon i održao govor pred Kongresom, naglašavajući savezništvo sa SAD

Kralj Čarls III je tokom zvanične posete Vašingtonu, zajedno sa kraljicom Kamilom, uručio američkom predsedniku simboličan poklon iz perioda Drugog svetskog rata i održao govor pred Kongresom. Prema izveštajima sa lica mesta, poseta je obeležena nizom protokolarnih događaja i porukama o dugogodišnjem savezništvu između Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Tokom državne večere u Beloj kući, kralj Čarls predao je predsedniku originalno zvono sa britanske podmornice HMS Trump, koja je bila u upotrebi tokom Drugog svetskog rata. Zvono je nosilo natpis „Trump 1944“ i predstavljeno je kao znak prijateljstva između dve države.

U svom obraćanju, kralj je istakao istorijski razvoj odnosa Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, posebno naglašavajući period od američkog sticanja nezavisnosti do savremenog partnerstva. Kralj je naveo da su „narodi dve zemlje zajedno branili vrednosti koje dele“ i ukazao na važnost obnavljanja i jačanja savezništva.

U obraćanju Kongresu, kralj Čarls se dotakao istorijskih trenutaka u odnosima dve zemlje i upotrebio nekoliko šala na račun prošlih događaja, čime je, prema navodima prisutnih, doprineo prijateljskoj atmosferi tokom posete. Zvaničnici iz Sjedinjenih Država izrazili su zahvalnost na simboličnom poklonu i porukama upućenim tokom zvaničnih događaja.

Poseta kraljevskog para obuhvatila je i druge protokolarne aktivnosti, uključujući susrete sa američkim zvaničnicima i zajedničke fotografije sa istorijskim artefaktom. Izvori navode da je tokom boravka poseban akcenat stavljen na saradnju u oblasti diplomatije i kulture, čime je potvrđena čvrsta veza između dve zemlje.

Ova poseta se smatra delom kontinuiranih napora ka jačanju odnosa između Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, sa naglaskom na zajedničke vrednosti i istorijsko partnerstvo. Prema izveštajima, svi događaji su protekli u skladu sa protokolom i bez incidenata.

Nezavisni izvori nisu naveli dodatne detalje o drugim sastancima tokom posete. Zvanične institucije obe države su istakle značaj ovakvih susreta za dalji razvoj bilateralnih odnosa.

Američka agencija za vanredne situacije potvrdila smanjenje potrošnje, prioritet hitna pomoć i zaštita infrastrukture

Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) saopštila je da je njen fond za pomoć pri katastrofama ušao u tzv. “crvenu zonu” usled niskog stanja sredstava, nekoliko nedelja pred početak nove sezone uragana. Prema navodima FEMA, agencija je zbog toga uvela proceduru “Imminent Needs Funding”, što podrazumeva ograničenje trošenja na najhitnije slučajeve i životno ugrožene situacije, dok su isplate za ostale potrebe privremeno obustavljene.

Zvaničnici FEMA navode da je ovaj korak preduzet nakon što je fond za pomoć pri katastrofama pao ispod definisanog praga, što automatski aktivira restriktivni režim finansiranja. “Katastrofe su nepredvidive i mogu biti veoma skupe. Ne znamo šta nas očekuje do 1. juna, kada počinje sezona uragana”, izjavila je zamenica administratora FEMA Viktorija Barton.

U okviru novih mera, FEMA nastavlja sa pružanjem neposredne hitne pomoći, direktne podrške preživelima i zaštitom ključne infrastrukture, ali su odložene isplate vezane za dugoročne projekte oporavka i nadoknade za ranije katastrofe. Barton je istakla da su i pre zvaničnog uvođenja ovog režima pojedinačne isplate već bile usporene ili odobravane selektivno, naročito one koje se odnose na ranije katastrofe, uključujući i značajna sredstva namenjena za posledice pandemije.

“Mnoge od tih nadoknada odnose se na seoske bolnice, ali sada, kada smo u režimu neposrednih potreba, te isplate će biti pauzirane”, navela je Barton. Prema njenim rečima, iako FEMA nije potpuno obustavila rad, agencija je prinuđena da značajno suzi način na koji raspolaže federalnim sredstvima za katastrofe.

Ovo nije prvi put da FEMA koristi režim “Imminent Needs Funding” – prema zvaničnim podacima, takve restrikcije su uvedene devet puta u poslednje dve decenije. Ipak, zvaničnici ukazuju da se ovakve mere retko primenjuju tokom perioda kada je u toku delimična blokada rada federalne vlade, što dodatno komplikuje mogućnost pravovremene reakcije na potencijalne katastrofe.

Nadležni naglašavaju da će ovakav način upravljanja fondovima ostati na snazi dok se ne obezbede dodatna sredstva ili dok se ne promeni finansijska situacija, posebno imajući u vidu neizvesnosti vezane za predstojeću sezonu uragana.

Zvaničnici američkog Ministarstva odbrane izneli finansijsku procenu pred Odborom za oružane snage, situacija i dalje napeta

Rat Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana do sada je koštao 25 milijardi dolara, saopštio je visoki zvaničnik Pentagona zadužen za finansije, Džuls Herst, pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma. Prema njegovim rečima, većina sredstava izdvaja se za municiju, dok je ovo prva zvanična procena ukupnih troškova kampanje koja traje od kraja februara 2026.

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je ovom prilikom da je za održavanje vojne dominacije neophodno povećanje vojnog budžeta SAD na 1,5 biliona dolara za narednu godinu. On je upozorio da Teheran nije odustao od nuklearnih ambicija i da Iran raspolaže arsenalom od hiljada raketa.

Vazdušni udari SAD i Izraela na iranske ciljeve počeli su 28.02.2026. godine, nakon što pregovori o nuklearnom programu nisu doneli dogovor. Sukobi su privremeno zaustavljeni 8. aprila stupanjem na snagu trenutnog primirja, ali američki zvaničnici ističu da je situacija i dalje neizvesna.

“Većina sredstava je utrošena na municiju i logistiku, što govori o intenzitetu operacije”, naveo je Herst tokom izlaganja pred odborom.

Prema dostupnim informacijama, borbe su tokom pet nedelja trajanja zahtevale značajne finansijske i vojne resurse, dok se u Vašingtonu razmatra dalji odgovor u slučaju prekida primirja.