Snažan dolar, visoke kamatne stope i rast cena nafte doprineli su padu zlata na oko 3.900 dolara po unci.

Vrednost zlata zabeležila je dramatičan pad u poslednjih nekoliko meseci, izgubivši gotovo 30 odsto nakon što je početkom godine dostigla rekordnu cenu. Prema poslednjim podacima, cena zlata ponovo je pala prema 3.900 dolara po unci, dok je spot cena oko podneva bila niža za 1,1 odsto. Ovaj pad vrednosti zlata dolazi posle kratkotrajnog oporavka ranije u nedelji i predstavlja značajnu promenu na tržištu plemenitih metala.

Tržište je na početku godine beležilo snažan rast, a zlato je krajem januara dostiglo rekordnih 5.594,82 dolara po unci. Međutim, usled visokih kamatnih stopa, snažnog dolara i rasta cena nafte, situacija se preokrenula. Strah od nove inflacije dodatno je pojačao pritisak na zlato, čineći ga manje privlačnim za investitore u poređenju sa obveznicama i bankarskim depozitima.

Nafta i kamatne stope utiču na vrednost zlata

Jedan od ključnih faktora za pad vrednosti zlata bio je rast cena nafte, što je pojačalo inflatorne pritiske u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao rezultat, tržišta procenjuju da postoji oko 76 odsto verovatnoće da će američke Federalne rezerve u decembru povećati kamatne stope. Zlato, koje ne donosi kamatu, postaje manje atraktivno u okruženju visokih kamata.

“Više cene nafte povećavaju inflatorne pritiske, a sa njima rastu i očekivanja u pogledu kamatnih stopa, što je negativno za zlato”, naveo je Niteš Šah, strateg za tržište sirovina u kompaniji WisdomTree. Pad vrednosti zlata prati i snažan dolar, kao i rast prinosa na američke obveznice, što dodatno smanjuje tražnju među privatnim investitorima.

Centralne banke povećavaju rezerve zlata

Iako deo investitora odustaje od kupovine, centralne banke koriste pad vrednosti zlata za povećanje svojih rezervi. Prema saopštenju Svetskog saveta za zlato, tokom trećeg kvartala centralne banke su kupile 321 tonu zlata, što je 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Od početka godine, centralne banke su ukupno kupile 675 tona, predvođene Kinom i Poljskom.

Očekuje se da će ukupna kupovina centralnih banaka do kraja godine najmanje dostići 848 tona, koliko je zabeleženo tokom prethodne godine. Ovaj trend pokazuje da velike institucije i dalje vide zlato kao važnu zaštitu od fiskalnih, geopolitičkih i finansijskih rizika.

Privatni investitori i fondovi oprezniji

S druge strane, globalna potražnja za zlatnim polugama i zlatnicima pala je za 19 odsto, na ukupno 268 tona u trećem kvartalu. Potrošnja zlata za izradu nakita takođe je smanjena za 17 odsto, što je najniži nivo za treći kvartal otkako Svetski savet za zlato vodi ovu statistiku. Ipak, fondovi kojima se trguje na berzi i koji fizički poseduju zlato zabeležili su priliv od 211 tona, dostigavši rekordnih 4.256 tona u ukupnim zalihama.

Analitičari procenjuju da su izgledi za vrednost zlata do kraja godine podeljeni. Visoke kamatne stope i dalje predstavljaju pritisak na cenu, ali geopolitička neizvesnost i kupovine centralnih banaka ostaju važna podrška. Medijalna prognoza prosečne cene zlata za ovu godinu iznosi 4.495 dolara po unci, dok se za 2027. godinu očekuje oporavak na 4.650 dolara.

Ova kretanja pokazuju da vrednost zlata ostaje podložna velikim oscilacijama, pri čemu su institucionalni i privatni investitori sve oprezniji u svojim strategijama ulaganja.

Dva osumnjičena uhapšena nakon što je devojčica izložena zlostavljanju u više gradova, istraga i dalje traje

Petnaestogodišnja devojčica bila je žrtva trgovine ljudima i prisilne prostitucije u Francuskoj, gde je, prema policijskim izvorima, silovalo gotovo 900 muškaraca. Slučaj maloletnice u Francuskoj izazvao je veliku pažnju javnosti zbog obima zlostavljanja i brutalnosti mreže koja je stajala iza ovog krivičnog dela. Devojčica je tokom četiri meseca bila primoravana na prostituciju, a osumnjičeni su za to vreme zaradili više od 50.000 funti.

Prema saopštenju policije, devojčici su svakodnevno nametani novčani ciljevi koje je morala da ispuni. Nasilna mreža za podvođenje delovala je u nekoliko gradova, uključujući oblasti Var i Primorski Alpi, kao i luksuzne destinacije poput Nice i Kana. Muškarci su kontaktirali devojčicu putem oglasa na internetu, a susreti su se organizovali u iznajmljenim hotelima i apartmanima. Uvek je bila pod strogim nadzorom kako bi se sprečio njen beg.

Tok istrage o slučaju maloletnice u Francuskoj

Majka devojčice prijavila je njen nestanak u maju, u oblasti Pije-sir-Argan, što je pokrenulo istragu. Policija iz Marseja brzo je reagovala i pronašla devojčicu samo nekoliko dana kasnije. Istraga je utvrdila da su dva osumnjičena, jedan punoletni muškarac i jedan maloletnik, svakodnevno kontrolisali i eksploatisali žrtvu. Pripadnici policijske jedinice za borbu protiv prostitucije identifikovali su i uhapsili osumnjičene 13. oktobra.

Obojica su privedena i izvedena pred javnog tužioca 15. oktobra. Punoletni osumnjičeni je zadržan u pritvoru, dok je maloletnik pušten na slobodu uz sudski nadzor. Prema navodima istražitelja, optuženi su za podvođenje maloletnog lica i trgovinu ljudima na području više francuskih gradova, uključujući Pije-sir-Argan, Draginjan, Tulon, Nicu i Kan.

Detalji o mreži za trgovinu ljudima i dalji koraci

Istraga o slučaju maloletnice u Francuskoj otkrila je da su osumnjičeni koristili sofisticiranu mrežu za privlačenje muškaraca putem interneta i iznajmljivanje prostora za susrete. Nadležni navode da je žrtva bila konstantno nadgledana, čime su joj ograničili mogućnost bekstva. Dalje istražne radnje su u toku, a prvi sudski postupak protiv punoletnog osumnjičenog zakazan je za 11. decembar. Drugi osumnjičeni, koji je maloletan, biće suđen pred sudom za maloletnike u Draginjanu.

Prema policijskim izvorima, slučaj je izazvao zabrinutost javnosti i otvorio pitanja o zaštiti maloletnika od trgovine ljudima u Francuskoj. Nadležni nastavljaju sa prikupljanjem dokaza i analizom svih okolnosti pod kojima je došlo do ovog teškog krivičnog dela.

Prva dama SAD Melanija Tramp nagrađena je za humanitarnu podršku Ukrajini, dok je njen savetnik Mark Bekman dobio nagradu za doprinos spasavanju civila.

Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Melanija Tramp primila je orden princeze Olge prvog reda od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Ovo priznanje dodeljeno joj je zbog njenog značajnog ličnog doprinosa humanitarnoj podršci Ukrajini i aktivnosti usmerenih na spasavanje građana pogođenih ruskom agresijom. Prema zvaničnoj objavi, nagrađena je posebno za angažovanje u oblasti ljudskih prava i dobrotvorne aktivnosti koje su imale za cilj pomoć ukrajinskoj deci i osobama koje su nezakonito deportovane ili prisilno raseljene sa teritorija koje je privremeno okupirala Ruska Federacija.

U dokumentu koji je objavljen na sajtu predsednika Ukrajine navodi se da je Melanija Tramp odigrala ključnu ulogu kao inicijator i posrednik u ostvarivanju humanitarne operacije u ukrajinskom gradu Oleškom, koji se nalazi u Hersonskoj oblasti pod ruskom kontrolom. Zahvaljujući njenom posredovanju, sprovedena je lokalna obustava vatre, što je omogućilo evakuaciju i spasavanje civilnog stanovništva sa područja zahvaćenih sukobima.

Detalji o priznanju i ulozi Melanije Tramp

Prema saopštenju, orden princeze Olge prvog stepena dodeljuje se pojedincima koji su dali izuzetan doprinos društvu, posebno u oblastima humanitarne pomoći i zaštite ljudskih prava. U slučaju Melanije Tramp, naglasak je stavljen na njene aktivnosti u vezi sa spasavanjem i evakuacijom ukrajinske dece i građana sa teritorija pogođenih ratnim dejstvima. Njen angažman prepoznat je kao izuzetno važan u trenutku kada veliki broj ljudi trpi posledice konflikta.

Takođe, specijalni viši savetnik prve dame SAD, Mark Bekman, nagrađen je priznanjem “Zlatno srce”. On je dobio ovo priznanje za lični doprinos koordinaciji humanitarne pomoći i promovisanje mera za spasavanje i evakuaciju civila sa privremeno okupiranih teritorija. Kako je saopšteno, Bekman je imao značajnu ulogu u sprovođenju humanitarne operacije u Oleškom.

Planirani susreti i dalje aktivnosti

Osim uručenih priznanja, Melanija Tramp je najavila održavanje važnog sastanka 5. novembra u Beloj kući. Na tom skupu očekuje se učešće predstavnika Ukrajine i Rusije, a tema će biti nastavak pregovora o prekidu vatre u Oleškom. Ova inicijativa dolazi kao nastavak aktivnosti koje su prepoznate dodelom ordena princeze Olge prvog reda.

Kao rezultat angažovanja Melanije Tramp i njenog tima, humanitarna operacija u Hersonskoj oblasti ocenjena je kao primer uspešne međunarodne saradnje u kriznim situacijama. Pored toga, ovo priznanje ukazuje na značaj uloge humanitarnih inicijativa u ratnim područjima i potrebu za nastavkom sličnih aktivnosti u budućnosti.