Vlada SAD potvrdila iznos troškova, dok su zastupnici zatražili objašnjenje trenutne strategije i daljih planova

Troškovi tekućeg sukoba u Iranu dostigli su oko 25 milijardi dolara, izjavio je vršilac dužnosti kontrolora Ministarstva odbrane SAD Džuls Hurst tokom obraćanja Odboru za oružane snage Predstavničkog doma 29. aprila 2026. Hurst je izneo ovu procenu tokom saslušanja na kojem su takođe prisustvovali sekretar za odbranu Pit Hegset i predsednik Zajedničkog štaba general Den Kein, u okviru razmatranja budžetskog zahteva Pentagona od 1,5 biliona dolara.

Ovo je prva javna sednica na kojoj je sekretar Hegset nastupio pred Kongresom od juna prošle godine, odnosno pre početka aktuelnog sukoba u Iranu. Tokom saslušanja, članovi Kongresa postavljali su pitanja u vezi sa naporima Pentagona za povećanje proizvodnje ključne municije i brodova, sa posebnim akcentom na sposobnost odvraćanja potencijalnih pretnji iz Kine. Neki zastupnici iz redova Demokratske stranke izrazili su zabrinutost zbog trenutne strategije administracije SAD prema Iranu, posebno u svetlu zastoja u diplomatskim razgovorima.

Predsedavajući demokrata u Odboru, Adam Smit, komentarisao je raniju izjavu predsednika Donalda Trampa da je Iran “pristao da odustane od svega”, uključujući nuklearni program i uticaj na moreuz Ormuz. Smit je naglasio da, prema trenutnim informacijama, takva izjava nije potvrđena. “Želimo da čujemo koja su realna rešenja i šta će zaista funkcionisati”, rekao je Smit tokom rasprave.

U uvodnom izlaganju, sekretar Hegset je naveo da očekuje pitanja o Iranu i kritikovao pojedine članove Kongresa, istakavši da, prema njegovim rečima, “najveći izazov trenutno predstavljaju neodgovorne izjave pojedinih demokratskih i republikanskih zastupnika”. Hegset je istakao da Pentagon nastavlja sa sprovođenjem ciljeva zadatih u okviru aktuelne strategije, bez iznošenja konkretnih detalja o operacijama ili planovima u Iranu.

Tokom sednice, više zastupnika je postavilo pitanje o dugoročnom planu američkih snaga u Iranu, kao i o budžetskim posledicama produženog sukoba. Hurst je ponovio procenu o trenutnim finansijskim troškovima, ali nije izneo dodatne projekcije za naredni period.

Sukob u Iranu traje više meseci, a diplomatski pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana su trenutno u zastoju. Predstavnici Pentagona nisu izneli nove informacije o potencijalnim koracima niti o postizanju prekida neprijateljstava. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve iznete podatke tokom sednice.

Britanski kralj predao simboličan poklon i održao govor pred Kongresom, naglašavajući savezništvo sa SAD

Kralj Čarls III je tokom zvanične posete Vašingtonu, zajedno sa kraljicom Kamilom, uručio američkom predsedniku simboličan poklon iz perioda Drugog svetskog rata i održao govor pred Kongresom. Prema izveštajima sa lica mesta, poseta je obeležena nizom protokolarnih događaja i porukama o dugogodišnjem savezništvu između Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Tokom državne večere u Beloj kući, kralj Čarls predao je predsedniku originalno zvono sa britanske podmornice HMS Trump, koja je bila u upotrebi tokom Drugog svetskog rata. Zvono je nosilo natpis „Trump 1944“ i predstavljeno je kao znak prijateljstva između dve države.

U svom obraćanju, kralj je istakao istorijski razvoj odnosa Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, posebno naglašavajući period od američkog sticanja nezavisnosti do savremenog partnerstva. Kralj je naveo da su „narodi dve zemlje zajedno branili vrednosti koje dele“ i ukazao na važnost obnavljanja i jačanja savezništva.

U obraćanju Kongresu, kralj Čarls se dotakao istorijskih trenutaka u odnosima dve zemlje i upotrebio nekoliko šala na račun prošlih događaja, čime je, prema navodima prisutnih, doprineo prijateljskoj atmosferi tokom posete. Zvaničnici iz Sjedinjenih Država izrazili su zahvalnost na simboličnom poklonu i porukama upućenim tokom zvaničnih događaja.

Poseta kraljevskog para obuhvatila je i druge protokolarne aktivnosti, uključujući susrete sa američkim zvaničnicima i zajedničke fotografije sa istorijskim artefaktom. Izvori navode da je tokom boravka poseban akcenat stavljen na saradnju u oblasti diplomatije i kulture, čime je potvrđena čvrsta veza između dve zemlje.

Ova poseta se smatra delom kontinuiranih napora ka jačanju odnosa između Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, sa naglaskom na zajedničke vrednosti i istorijsko partnerstvo. Prema izveštajima, svi događaji su protekli u skladu sa protokolom i bez incidenata.

Nezavisni izvori nisu naveli dodatne detalje o drugim sastancima tokom posete. Zvanične institucije obe države su istakle značaj ovakvih susreta za dalji razvoj bilateralnih odnosa.

Američka agencija za vanredne situacije potvrdila smanjenje potrošnje, prioritet hitna pomoć i zaštita infrastrukture

Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) saopštila je da je njen fond za pomoć pri katastrofama ušao u tzv. “crvenu zonu” usled niskog stanja sredstava, nekoliko nedelja pred početak nove sezone uragana. Prema navodima FEMA, agencija je zbog toga uvela proceduru “Imminent Needs Funding”, što podrazumeva ograničenje trošenja na najhitnije slučajeve i životno ugrožene situacije, dok su isplate za ostale potrebe privremeno obustavljene.

Zvaničnici FEMA navode da je ovaj korak preduzet nakon što je fond za pomoć pri katastrofama pao ispod definisanog praga, što automatski aktivira restriktivni režim finansiranja. “Katastrofe su nepredvidive i mogu biti veoma skupe. Ne znamo šta nas očekuje do 1. juna, kada počinje sezona uragana”, izjavila je zamenica administratora FEMA Viktorija Barton.

U okviru novih mera, FEMA nastavlja sa pružanjem neposredne hitne pomoći, direktne podrške preživelima i zaštitom ključne infrastrukture, ali su odložene isplate vezane za dugoročne projekte oporavka i nadoknade za ranije katastrofe. Barton je istakla da su i pre zvaničnog uvođenja ovog režima pojedinačne isplate već bile usporene ili odobravane selektivno, naročito one koje se odnose na ranije katastrofe, uključujući i značajna sredstva namenjena za posledice pandemije.

“Mnoge od tih nadoknada odnose se na seoske bolnice, ali sada, kada smo u režimu neposrednih potreba, te isplate će biti pauzirane”, navela je Barton. Prema njenim rečima, iako FEMA nije potpuno obustavila rad, agencija je prinuđena da značajno suzi način na koji raspolaže federalnim sredstvima za katastrofe.

Ovo nije prvi put da FEMA koristi režim “Imminent Needs Funding” – prema zvaničnim podacima, takve restrikcije su uvedene devet puta u poslednje dve decenije. Ipak, zvaničnici ukazuju da se ovakve mere retko primenjuju tokom perioda kada je u toku delimična blokada rada federalne vlade, što dodatno komplikuje mogućnost pravovremene reakcije na potencijalne katastrofe.

Nadležni naglašavaju da će ovakav način upravljanja fondovima ostati na snazi dok se ne obezbede dodatna sredstva ili dok se ne promeni finansijska situacija, posebno imajući u vidu neizvesnosti vezane za predstojeću sezonu uragana.