Nemačka rizikuje gubitak više od dva miliona tona nafte, što može dovesti do rasta cena goriva i regionalnih nestašica

Rafinerija PCK Švet, ključni snabdevač Berlinu i Brandenburgu, koristi 2,1 milion tona kazahstanske sirove nafte godišnje, a obustava isporuke od 1. maja može ugroziti čak 12% ukupnih naftnih potreba Nemačke, prema podacima industrije. Iako nemačka vlada tvrdi da je snabdevanje gorivom sigurno, stručnjaci upozoravaju na moguće nestašice i rast cena goriva u severoistočnoj Nemačkoj i zapadnoj Poljskoj.

PCK rafinerija u Švetu koristi naftovod Družba za uvoz sirove nafte iz Kazahstana, a prošle godine ovim putem pristiglo je ukupno 2,1 milion tona, što se koristi za proizvodnju benzina, dizela, kerozina i bitumena. Devet od deset vozila u Berlinu i Brandenburgu puni se gorivom iz ove rafinerije, a i aerodrom Berlin Brandenburg se značajno oslanja na njen kerozin, posebno zbog blokade Ormuskog moreuza koja ograničava dopremu sa Bliskog istoka.

Rafinerija PCK, zajedno sa MiRo i Bayernoil, pokriva 12% nemačkih potreba za sirovom naftom. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Berlin je stavio Rosneft Deutschland, vlasnika ovih postrojenja, pod privremeno starateljstvo. Od tada je naftovod Družba korišćen isključivo za transport kazahstanske nafte.

Stručnjaci za energetsku bezbednost, poput Franka Umbaha i profesora Andreasa Lošela, izražavaju sumnju u spremnost nemačkih vlasti da pronađu zamenu za kazahstansku naftu, jer su postrojenja u Švetu projektovana za sirovu naftu sličnih karakteristika. “Ključni faktor sada je koliko su dobro savezna i pokrajinske vlade pripremljene za ovaj predvidivi scenario”, izjavio je Umbah. Ministarstvo energetike insistira da rafinerija može “održati trenutni nivo proizvodnje” i bez kazahstanske sirovine, ali analitičari upozoravaju da je pronalazak odgovarajuće zamene izuzetno zahtevno.

Ekonomsku održivost dodatno otežava činjenica da se rad rafinerije smatra neprofitabilnim kada padne ispod 80% kapaciteta, dok rad ispod 60% kapaciteta ugrožava njen ekonomski opstanak. Maksimalni kapacitet skladišta u Švetu iznosi nešto više od 250.000 tona sirove nafte, što omogućava rad bez prekida četiri do šest nedelja, ukoliko ne dođe do zamene za kazahstansku naftu.

Zvaničnici ističu da neće biti nestašica, ali ne isključuju mogućnost privremenog i regionalnog rasta cena goriva. Uslovljenost rafinerije na određeni tip sirove nafte, uz ograničenja na globalnom tržištu zbog krize na Bliskom istoku, dodatno komplikuje mogućnost brze diversifikacije izvora.

Prema industrijskim podacima, od početka ruske invazije do sada je više od milijardu tona ruske sirove nafte transportovano Družbom, ali je snabdevanje iz Rusije zaustavljeno početkom 2023. godine. Ukoliko ne dođe do hitnog pronalaska zamene za više od dva miliona tona sirove nafte, severoistočna Nemačka i zapadna Poljska mogu se suočiti sa smanjenjem ponude goriva i pogoršanjem ekonomske održivosti rafinerije.

Italijanska modna kompanija beleži EBITDA rast od 3,2%, dok Starbaks podiže prognoze zahvaljujući neto dobiti od 511 miliona dolara

Armani grupa je u 2025. godini ostvarila prihod od 2,19 milijardi evra, što predstavlja blagi pad od 2,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je generalni direktor Đuzepe Marsoči. Kompanija je zadržala snažnu likvidnost sa 600 miliona evra u gotovini, a ukupna prodaja, uključujući prihode od licenci poput parfema i naočara, premašila je četiri milijarde evra. EBITDA (dobit pre kamata, poreza i deprecijacije) porasla je za 3,2 odsto, sa 148 na 152,7 miliona evra, dok je EBIT iznosio 52,6 miliona evra. Ukupni kapital Armanija je gotovo dve milijarde evra, što je oko 51 odsto ukupne aktive, a kompanija ostaje finansijski nezavisna od banaka.

Marsoči je naveo da Armani grupa nastavlja širenje u segmentima luksuznog iskustva kao što su visoka moda, dizajn enterijera, hoteli i sport, sa planovima za renoviranje ključnih hotela i jačanje prisustva u premijum segmentima. Otvoreno je i pitanje budućnosti 15 odsto udela u grupi, koji bi prema testamentu Đorđa Armanija trebalo da bude prodat do marta 2027. godine. Među prioritetnim kupcima su LVMH i Loreal, ali Marsoči ističe da “za sada nema novosti i da je fokus na svakodnevnom poslovanju”.

Istovremeno, američka kompanija Starbaks ostvarila je prihod od 9,53 milijarde dolara (oko 1.028 milijardi dinara) u drugom fiskalnom kvartalu do kraja marta, što je rast od 9 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznad tržišnih očekivanja. Neto dobit Starbaksa dostigla je 511 miliona dolara, dok je u istom periodu prethodne godine iznosila 384 miliona dolara. Zarada po akciji (EPS) bila je 0,45 dolara, a prilagođena kvartalna zarada bez jednokratnih troškova 0,5 dolara, iznad prognoze analitičara od 0,43 dolara.

Globalna prodaja u istim prodavnicama (same-store sales) porasla je za 6,2 odsto, podstaknuta povećanjem broja poseta kupaca. U Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je rast prodaje od 7,1 odsto i povećanje broja transakcija za 4,3 odsto, dok je na međunarodnim tržištima rast iznosio 2,6 odsto, a u Kini samo 0,5 odsto. Kompanija je podigla očekivanja i sada predviđa da će globalna i američka prodaja u istim prodavnicama porasti za najmanje 5 odsto do kraja fiskalne godine, što je više od prethodne projekcije od 3 odsto.

Izvršni direktor Starbaksa Brajan Nikol izjavio je da “proteki kvartal predstavlja prekretnicu u oporavku kompanije” i naglasio da su promene u operativnom modelu i ponudi proizvoda počele da daju rezultate.

Tri četvrtine ispitanika ima neki oblik štednje, dok je 60 odsto građana izdvojilo novac svakog meseca

AikBank je 29. aprila 2026. godine predstavila rezultate svog prvog godišnjeg istraživanja AikBank Puls štednje, koje pokazuje da tri četvrtine građana Srbije ima neki oblik štednje, pri čemu 60% ispitanika redovno svakog meseca odvaja manje iznose. Prema rezultatima, 33% štediša odvaja novac za štednju na početku meseca, dok 23% to čini sa iznosom koji im ostane na kraju meseca.

Najviše štediša nalazi se u starosnoj grupi od 30 do 39 godina, a štednja je najzastupljenija u Beogradu i Šumadiji. Odnos između muškaraca i žena koji štede je ujednačen, uz blagu prednost žena. Kada je reč o trajanju štednje, 33% ispitanika štedi kraće od 3 godine, dok 30% štedi duže od 10 godina. Najveći broj, 33%, počeo je da štedi u poslednje tri godine.

Glavni motivi za štednju su navike stečene u porodici (45% ispitanika) i osećaj nesigurnosti zbog faktora kao što su tržište rada ili inflacija (44%). Mladi od 18 do 29 godina najčešće štede za kupovinu stana ili automobila, dok je među onima od 30 do 39 godina roditeljstvo najčešći razlog, a kod starijih od 65 godina zdravlje.

Istraživanje je ispitalo i percepciju finansijske sigurnosti. Najsigurnijim načinom čuvanja i uvećavanja vrednosti novca građani smatraju ulaganje u nekretnine (22%), čuvanje novca kod kuće (21%) i štednju u banci (20%). Svaki četvrti ispitanik oseća sigurnost zahvaljujući predvidivim mesečnim troškovima, dok 22% izdvojeno navodi štednju. Pozajmice od prijatelja su izvor sigurnosti za 18% ispitanika, a bankarske pozajmice za 10%, dok 12% sigurnost pronalazi u dodatnim prihodima, poput izdavanja nekretnina ili dodatnog posla.

Prema nalazima istraživanja, sigurnost je glavni razlog za štednju u banci (29%), dok visina kamate dolazi posle (22%). Štednja u banci za 38% ispitanika asocira na sigurnost, dok 17% navodi poverenje, a po 10% kontrolu nad finansijama ili odricanje.

Kada je reč o iznosima štednje koji bi građanima pružili osećaj komfora i spremnosti za budućnost, svaki četvrti ispitanik navodi iznos od preko 20.000 evra, a 23% iznos između 5.000 i 10.000 evra.

Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank, izjavio je: „Kao banka broj 1 po visini oročene štednje građana u Srbiji i najveća domaća privatna banka, mi se štednjom bavimo strateški i dugoročno. Klijente edukujemo o prednostima koje im čuvanje novca donosi, a istovremeno svoju ponudu štednih proizvoda širimo kako bi građani zaista mogli da pronađu načine za štednju koji su prilagođeni njihovim navikama i mogućnostima.“

Jedna četvrtina ispitanika još uvek nije počela sa štednjom, a 71% njih navodi da bi veća plata ili penzija bio osnovni motiv za početak štednje. Kao najveći izazov, 37% ističe nedostatak motivacije, 33% priznaje nedisciplinu, a 18% nema dovoljno novca za štednju. Za štednju u banci bi se odlučilo 39% ispitanika zbog sigurnosti novca i 20% zbog fleksibilnosti u pristupu sredstvima.