Connect with us

Zdravlje

Kako proveriti gustinu kostiju: šta žene mogu da urade kod kuće

Za očuvanje zdravlja kostiju presudni su redovni pregledi, ishrana bogata kalcijumom i fizička aktivnost, a precizno merenje moguće je samo medicinskim putem.

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Tima miroshnichenko

Za očuvanje zdravlja kostiju presudni su redovni pregledi, ishrana bogata kalcijumom i fizička aktivnost, a precizno merenje moguće je samo medicinskim putem.

Gustina kostiju ima veliki značaj za zdravlje žena, posebno nakon 30. godine kada prirodno dolazi do smanjenja čvrstoće kostiju. Sa godinama raste šansa za osteoporozu i prelome, pa je potrebno voditi računa o stanju kostiju. Ipak, iako mnoge žene žele da same kod kuće provere gustinu kostiju, stručnjaci naglašavaju da za razliku od praćenja težine ili snage, ne postoji pouzdan kućni test za merenje gustine kostiju.

Za razliku od uređaja koji mere puls ili kiseonik u krvi, gustina kostiju se može precizno odrediti isključivo medicinskim pregledom. Ortopedski hirurg dr Karl Herndon objašnjava: „Gustina kostiju se meri posebnim snimanjem koje se zove DEXA (dvoenergijska rendgenska apsorpciometrija).” Prema njegovim rečima, DEXA je trenutno jedina pouzdana metoda za tačnu procenu zdravlja kostiju. Ova dijagnostika koristi rendgenske zrake niske doze kako bi izmerila količinu minerala u kostima, posebno kalcijuma, i na taj način odredila njihovu čvrstinu.

Specijalista ortopedske hirurgije dr Nataša Desai dodaje: „DEXA skener meri koliko minerala ima u vašim kostima. Što je kost gušća i jača, rezultat će biti bolji.” Ovaj pregled je brz i bezbolan, a lekarima omogućava da na vreme otkriju pad gustine, čak i pre nego što se pojave simptomi osteoporoze.

Žene koje brinu o zdravlju svojih kostiju, naročito posle 30. godine, trebalo bi da posvete pažnju redovnom vežbanju, ishrani bogatoj kalcijumom i vitaminom D, ali i da razgovaraju sa lekarom o potrebi za DEXA snimanjem. Nema pouzdanih aplikacija ili kućnih uređaja koji mogu zameniti ovu medicinsku proceduru.

Za očuvanje zdravlja kostiju savetuje se fizička aktivnost (posebno vežbe sa opterećenjem), uravnotežena ishrana sa dovoljnim unosom mlečnih proizvoda, ribe i povrća, kao i izbegavanje pušenja i prekomernog alkohola. Ako postoji porodična istorija osteoporoze ili drugi faktori rizika, preporučuje se savetovanje sa izabranim lekarom o preventivnim pregledima. Za tačnu dijagnozu i preporuke obavezno se obratite stručnjaku.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Sedam proizvoda koje stručnjakinja za rak ne koristi u svom domu

Naučnica sa Kembridža otkriva koje svakodnevne proizvode izbegava i daje savete za zdraviji životni prostor

Published

5 hours ago

on

June 30, 2026

By

Naučnica sa Kembridža otkriva koje svakodnevne proizvode izbegava i daje savete za zdraviji životni prostor

Ana Kanadas, poznata istraživačica iz oblasti karcinoma sa Univerziteta Kembridž, podelila je sa javnošću listu sedam proizvoda koje nikada ne koristi kod kuće. Njene preporuke posebno su zainteresovale žene koje žele da zaštite zdravlje svoje porodice, jer se radi o svakodnevnim predmetima koji mogu sadržati hemikalije povezane sa povećanim rizikom od raka i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Na prvom mestu nalaze se mirisne sveće. Iako pružaju prijatnu atmosferu, Ana upozorava da pri sagorevanju mogu ispuštati sitne čestice i hemikalije poput benzena i formaldehida, koje dodatno zagađuju vazduh u zatvorenom prostoru. Slično savetuje i za osveživače vazduha, jer oni zapravo ne uklanjaju neprijatne mirise, već ih maskiraju hemikalijama koje mogu formirati još više zagađivača.

Dr Kanadas takođe izbegava vodootporni tekstil i materijale otporne na fleke, jer su često tretirani tzv. ‘večitnim hemikalijama’ koje ostaju u organizmu i povezane su sa rizikom od raka bubrega i testisa, kao i sa poremećajem imuniteta i štitne žlezde. Umesto toga, bira tkanine bez ovih supstanci kada oprema svoj dom.

Plastične posude za hranu i plastične daske za sečenje takođe su na njenoj listi zabrana. Zagrijavanje plastike ili njena česta upotreba može dovesti do oslobađanja mikroplastike i štetnih hemikalija u hranu. Posebno upozorava na sitne čestice koje nastaju pri svakom presecanju plastične daske nožem, a završavaju u obroku. Umesto toga, preporučuje korišćenje staklenih posuda i drvenih ili bambusovih dasaka.

Još jedan proizvod koji ne koristi jeste voda sa česme bez filtera. Iako je često bezbedna, Ana savetuje upotrebu filtera jer voda može sadržati tragove teških metala i drugih zagađivača. Takođe, izbegava tiganje sa nelepljivim premazom – ukoliko je premaz oštećen ili pregrejan, može oslobađati opasna isparenja. Ona zato koristi posuđe od nerđajućeg čelika ili livenog gvožđa.

Na kraju, Ana Kanadas savetuje da pažljivo proveravate etikete i birate proizvode sa što manje hemikalija. ‘Mnoge male promene mogu značajno uticati na zdravlje vas i vaše porodice’, ističe dr Kanadas. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, uvek se obratite svom lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako toplotni talas utiče na naše raspoloženje i mozak

Ekstremne vrućine mogu izazvati mentalnu maglu, nervozu i pogoršanje psihičkih tegoba, posebno kod osetljivih grupa

Published

5 hours ago

on

June 30, 2026

By

Ekstremne vrućine mogu izazvati mentalnu maglu, nervozu i pogoršanje psihičkih tegoba, posebno kod osetljivih grupa

U poslednje vreme žene u Srbiji suočavaju se sa izuzetno visokim temperaturama, što nije samo svakodnevna neprijatnost, već i značajan izazov za zdravlje. Iako su rizici poput dehidratacije i toplotnog udara poznati, manje se govori o uticaju vrućine na funkcionisanje mozga. Naučna istraživanja pokazuju da toplotni talasi povećavaju verovatnoću pojave mentalne magle, nervoze i smanjenja koncentracije.

Psihološkinja Ketrin Tompson sa Univerziteta Liverpul Houp objašnjava: “već nakon kratkog izlaganja velikoj vrućini dolazi do privremenog opadanja pažnje i fokusa”. Posebno su ugrožene žene sa postojećim psihičkim tegobama, kao i deca i mladi. Tokom toplotnih talasa broj hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja raste i do 10 odsto.

Ekstremne vrućine utiču i na svakodnevno ponašanje i mentalno zdravlje. Studije ukazuju na porast razdražljivosti, impulsivnosti i čak nasilja tokom vrelih dana. Žene često osećaju “maglu u glavi” i imaju poteškoće sa donošenjem odluka. Kod osoba sa ozbiljnim psihijatrijskim dijagnozama, poput shizofrenije, rizik je još veći – tokom rekordnih vrućina u Kanadi 2021. godine, smrtnost među ovim pacijentima bila je tri puta viša nego u opštoj populaciji.

Vrućine utiču i na svakodnevne navike – ljudi manje vežbaju, ređe se druže i lošije spavaju, što dodatno može narušiti mentalno zdravlje. Naučnici ističu da toplotni stres utiče na hormone sreće (serotonin) i može poremetiti veze između moždanih ćelija.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju mentalnu maglu, usporene misli, probleme sa pažnjom, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanicu i apatiju. Ako već imate dijagnostikovano mentalno oboljenje, važno je pratiti pogoršanje simptoma. Ključno je znati kada su ove promene prolazne, a kada je potrebno obratiti se stručnjaku. “Tokom toplotnog talasa, ljudi treba da budu posebno pažljivi prema svom psihičkom stanju i da pravovremeno potraže savet”, naglašava Ketrin Tompson.

Praktični saveti za žene tokom vrućina uključuju redovno unošenje tečnosti, rashlađivanje prostorija i izbegavanje boravka napolju u najtoplijem delu dana. Planirajte trenutke za odmor i opuštanje, čak i kod kuće, a rutinu spavanja i lagane fizičke aktivnosti prilagodite vremenskim uslovima. Ukoliko primetite da se simptomi pogoršavaju ili traju duže, obavezno se obratite lekaru ili psihologu. Konsultacija sa prijateljicama ili porodicom takođe može biti važna podrška. Mentalno zdravlje zahteva istu pažnju kao i fizičko, a posebno tokom perioda ekstremnih temperatura.

Pročitaj još

Zdravlje

Pad estrogena u menopauzi: kako utiče na rizik od Alchajmerove bolesti kod žena

Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Published

8 hours ago

on

June 30, 2026

By

Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Nedavna britanska studija otkrila je da menopauza može predstavljati faktor rizika za kognitivni pad kod žena, pre svega zbog smanjenja hormona estrogena. Ovaj hormon igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga, a pad njegovog nivoa tokom menopauze može izazvati razne promene u telu i psihi. Naučnici su ustanovili da žene koje prolaze kroz menopauzu češće razvijaju simptome demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, u poređenju s muškarcima. Čak 70% svih dijagnostikovanih slučajeva demencije u svetu odnosi se na žene.

Menopauza je prirodan proces koji označava prestanak menstrualnih ciklusa i plodnosti, najčešće između 45. i 55. godine života. U tom periodu, pad estrogena može izazvati pojavu problema sa pamćenjem, koncentracijom i promenama raspoloženja, što se često opisuje kao „moždana magla”. Ovi simptomi obično prate i valunzi, teškoće sa snom i anksioznost.

Istraživači su pokazali da niži estrogen može dovesti do smanjenja sive mase u određenim regijama mozga, naročito onim koje su odgovorne za emocije i pamćenje. Time se povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Prof. Rossella Nappi, ginekolog i predsednica Svetskog društva za menopauzu, objašnjava: “Nedostatak estrogena svakako utiče na funkciju mozga na mnogim nivoima, uključujući i protok krvi kroz mozak, kao i veze između moždanih ćelija. Neuroni koriste glukozu kao gorivo, a estrogen pomaže da se održi pravilan nivo šećera u ćelijama.”

Ipak, nije svaka žena u menopauzi izložena obaveznom riziku od demencije – promene u mentalnim sposobnostima i raspoloženju često su privremene. Prof. Nappi dodaje: “Ovo je tipično za prelaznu fazu u menopauzu, ali to ne znači da će se demencija nužno razviti kasnije u životu.”

Osim hormonskog disbalansa, drugi faktori poput pušenja, preterane konzumacije alkohola, hroničnog stresa i nedostatka sna dodatno povećavaju rizik od kognitivnog pada. Obrazovanje i svakodnevne mentalne aktivnosti takođe su važni za zaštitu mozga. Prof. Nappi ističe: “Kada je ravnoteža između estrogena i progesterona poremećena tokom menopauze, valunzi mogu biti potencijalni znak upozorenja. Ako žena ima malo simptoma, dovoljno kvalitetnog sna i dobro mentalno stanje, manja je verovatnoća da će razviti demenciju.”

Pad estrogena u menopauzi može dovesti do valunga, problema sa spavanjem i emocionalnih promena, što može biti znak da je mozgu potrebna dodatna pažnja. Stručnjaci savetuju ženama da zdravim životnim navikama, pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima i mentalnom stimulacijom mogu smanjiti rizik od kognitivnog pada. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Pročitaj još

U Trendu