Savez samostalnih sindikata, ASNS i UGS Nezavisnost najavljuju odvojene skupove na tri lokacije u glavnom gradu

Tri najveće sindikalne centrale u Srbiji će povodom Međunarodnog praznika rada, 1. maja, organizovati odvojene skupove na različitim lokacijama u Beogradu. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) zakazao je okupljanje na Trgu Nikole Pašića sa početkom u 12 sati, pod sloganom „Za dostojanstven život i sigurnu budućnost“, kako je objavljeno. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) održaće svoj skup na platou kod „Ruskog cara“, s početkom u 11 sati. Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ planiraju obeležavanje praznika na Trgu Dimitrija Tucovića, na Slaviji, od 12.15 do 14.15 časova. Program UGS „Nezavisnost“ uključuje intoniranje Internacionale, minut ćutanja za stradale radnike, čitanje Manifesta koje će izvesti glumci Šabačkog pozorišta, obraćanje predsednice Čedanke Andrić, polaganje cveća na spomenik Dimitriju Tucoviću i nastup Dečijeg rok hora. Ove manifestacije ističu različite zahteve radnika i sindikata u Srbiji, pri čemu svaka od organizacija nastoji da ukaže na važnost dostojanstvenih uslova rada i sigurnosti zaposlenih.

Državni data centar u Kragujevcu beleži potrošnju od 0,35% ukupne električne energije, planirano proširenje na 56 MW

Izgradnja i rad data centara u Srbiji donose značajno opterećenje na energetske i vodne resurse, pri čemu objekat sa opterećenjem od 30 MW godišnje troši 263 GWh električne energije. Pri prosečnoj ceni od 80 evra po megavat-satu, godišnji trošak za električnu energiju iznosi približno 21 milion evra, što čini energiju ključnim strateškim faktorom u održivosti ovakvih objekata. Prema dostupnim podacima, državni data centar u Kragujevcu trenutno koristi oko 0,35% ukupne električne energije zemlje, a najavljeno proširenje kapaciteta sa 14 MW na 56 MW dodatno će povećati taj udeo.

Nove investicije, poput planiranog dolaska kompanije Yango Group sa centralnim data centrom u Kragujevcu, dodatno potvrđuju da Srbija ulazi u globalnu trku za infrastrukturu veštačke inteligencije. Svaki novi veliki data centar može generisati opterećenje elektroenergetskog sistema na nivou srednje velikog grada. Prosečan globalni PUE (Power Usage Effectiveness) u 2024–2025. godini iznosi 1,56, dok najefikasniji centri, poput Google-ovih, beleže PUE od 1,09. U regionu su česte vrednosti između 1,5 i 1,6, što za data centar od 30 MW znači ukupnu snagu od 45 do 48 MW. Razlika između PUE 1,3 i 1,6 nosi dodatno opterećenje od 8 do 9 MW, sa još pet do sedam miliona evra godišnjih troškova struje.

Sa aspekta vodnih resursa, data centri troše 1 do 2 litra vode po kilovat-satu IT energije. Za objekat od 30 MW, godišnja potrošnja vode varira između 260.000 i 526.000 kubnih metara. Po ceni industrijske vode od 0,8 evra po kubiku, direktan godišnji trošak kreće se od 200.000 do 420.000 evra. Važno je napomenuti da data centar, ukoliko koristi vodu iz javnog vodovoda, deli resurse sa domaćinstvima i privredom, što u uslovima letnjih suša i ograničenih kapaciteta može predstavljati značajan rizik za pojedine regione, posebno Vojvodinu i Južnu Srbiju.

Na evropskom nivou, ukupna potrošnja vode od strane data centara tokom 2024. godine iznosila je oko 62 miliona kubnih metara, dok projekcije za 2030. godinu predviđaju rast na oko 90 miliona kubnih metara. Ovo odgovara zapremini desetina hiljada olimpijskih bazena. U tom kontekstu, planirana proširenja i razvoj novih centara u Srbiji zahtevaju posebnu pažnju prema održivosti i raspodeli resursa.

Troškove izgradnje i održavanja dodatnih kapaciteta za električnu energiju i vodu ne snose isključivo investitori, već se deo tereta prenosi i na javni sektor kroz ulaganja u trafo stanice, dalekovode i vodovodnu infrastrukturu. Javna preduzeća i država moraju da obezbede rezervne kapacitete i stabilnost snabdevanja, što može uticati na ukupne troškove i raspoloživost resursa za druge delatnosti.

Preko 85 posto velikih kompanija implementiralo AI, dok 28 procenata malih i srednjih preduzeća koristi ovu tehnologiju

U globalnom finansijskom sektoru, veštačka inteligencija postala je svakodnevni alat za više od 46 odsto zaposlenih u računovodstvu i finansijama, dok 81 odsto korisnika navodi da im je primena ovih rešenja značajno povećala produktivnost. Iako domaće kompanije sporije prihvataju nove tehnologije, uticaj svetskih trendova značajno raste i u Srbiji. Više od 85 posto velikih preduzeća već koristi veštačku inteligenciju, dok je u segmentu malih i srednjih preduzeća taj procenat 28.

U oblasti finansija, kompanije sve češće biraju digitalizovana rešenja poput AI Bookkeeping-a, koje omogućava bržu i precizniju obradu velikog broja dokumenata i podataka. Zahvaljujući integraciji sa ERP sistemima, rešenja poput onih koje razvija kompanija COMING ubrzavaju obradu finansijske dokumentacije i omogućavaju efikasnu ekstrakciju tabelarnih podataka, što značajno olakšava rad sa brojevima.

Prema rečima Mirjane S., koja se finansijama bavi 17 godina, digitalizacija kroz AI Bookkeeping u njenoj kompaniji donela je veću organizaciju i efikasnost: „Po prirodi posla, sektor finansija je uvek zatrpan različitim papirima i velikim brojem informacija koje treba detaljno i tačno obraditi. Iako je visok nivo preciznosti očekivan, greške su neizostavni deo svakog posla, samo što u knjigovodstvu one mogu skupo da koštaju kompaniju. Kako je organizacija veoma važna, a nekada ju je teško uspostaviti, odlučili smo da pokušamo sa AI Bookkeeping programom kompanije COMING i vrlo smo zadovoljni.“

Implementacija veštačke inteligencije u poslovne procese omogućava bržu realizaciju zadataka, smanjenje manuelnog rada i automatizaciju rutina. „Uspevam da mnogo više posla obavim u toku dana i lakše se koncentrišem na kompleksnije zadatke. Uz AI asistente i knjigovodstvo koje je digitalizovano, poslovni procesi postaju mnogo jednostavniji, procedure automatizovane, a rutinske operacije znatno ubrzane“, ističe Mirjana.

Za obradu dokumenata, rešenje Intelligent Document Processing (IDP) omogućava automatsku identifikaciju i strukturiranje podataka iz digitalnih i skeniranih PDF fajlova, što uz podršku veštačke inteligencije olakšava pretragu i upotrebu informacija. „Iako sam možda imala averziju prema korišćenju veštačke inteligencije u svrhu posla, sada sam velika pristalica toga. Pored toga što mi olakšava posao, čini da se osećam zadovoljnije i rasterećenije zato što uspevam da se bavim složenijim zadacima sa više koncetracije, uspostavim bolju kontrolu nad tekućim obavezama, a pritom ne trošim snagu na sitnice“, dodaje Mirjana.

Prema dostupnim analizama, veštačka inteligencija se očekuje kao ključni faktor za 90,9 odsto kompanija u narednih pet godina, dok je u gejming industriji donela profit od 22 milijarde dolara. Trendovi ukazuju na sve bržu digitalnu transformaciju i rast primene AI rešenja u poslovanju kako u svetu, tako i u Srbiji.