Predlozi zakona usklađuju domaće propise sa regulativom Evropske unije i reformskom agendom Srbije.

Skupština Srbije započela je razmatranje predloga izmena i dopuna zakona iz oblasti zaštite životne sredine, među kojima su Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Prema saopštenju Vlade Srbije, cilj izmena je dalje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i ispunjavanje obaveza iz reformske agende i procesa pristupanja Uniji.

Izmene zakona o emisijama gasova sa efektom staklene bašte

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte uspostavlja fiskalni mehanizam kojim se omogućava sistemsko smanjenje emisija ovih gasova kroz ekonomsku internalizaciju eksternih ekoloških troškova. Predloženim izmenama i dopunama precizirane su odredbe o pravu na poreski kredit iz člana 4. zakona. Ove izmene su usklađene sa pravilima o kontroli državne pomoći, na osnovu mišljenja Komisije za kontrolu državne pomoći.

Takođe, poreski kredit se eksplicitno definiše kao državna pomoć, a uvode se i pravila o kumulaciji i maksimalnom dozvoljenom intenzitetu državne pomoći. Predviđeni su izuzeci od prava na poreski kredit za obveznike koji se nalaze u teškoćama ili kojima je naložen povraćaj državne pomoći ili pomoći male vrednosti.

Poreske prijave i rokovi

Važeći zakon predviđa da je obveznik dužan da Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi podnese poresku prijavu za poreski period, i to do 31. maja tekuće godine za prethodni period. U slučaju prestanka obavljanja delatnosti u svim postrojenjima, obveznik mora da podnese poresku prijavu za tekući poreski period, u roku od 30 dana od dana prestanka delatnosti.

Međutim, izmene predviđaju promenu roka za podnošenje poreske prijave, kako bi se omogućilo elektronsko podnošenje. Na taj način, poreske prijave za poreske periode koji se završavaju do 31. decembra 2026. godine, kao i u slučaju prestanka delatnosti do 31. marta 2027. godine, podnose se u periodu od 1. aprila 2027. godine do 31. maja 2027. godine.

Izmene zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda takođe uspostavlja fiskalni mehanizam kojim se obezbeđuje oporezivanje i jednak tretman ovih proizvoda na domaćem tržištu. Prema važećim propisima, poreska prijava se podnosi najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodni poreski period.

U slučaju prestanka obavljanja delatnosti, poreska prijava za tekući period podnosi se u rokovima koje propisuje zakon o porezu na dohodak građana, za prijavu za prethodnu godinu. Ove izmene omogućavaju efikasniju administraciju i praćenje poreskih obaveza u skladu sa novim zakonodavnim okvirima.

Na kraju, predložene izmene dva zakona predstavljaju korak ka daljem usklađivanju sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine i fiskalne politike. Očekuje se da će nova rešenja doprineti transparentnosti i efikasnosti poreskog sistema u segmentu emisija gasova i uvoza ugljenično intenzivnih proizvoda.

Žarko Mićin ističe ulaganja u vodosnabdevanje i planove za fabriku vode i prečistače

Žarko Mićin, gradonačelnik Novog Sada, izjavio je da gradska uprava sprovodi brojne projekte sa ciljem da Novi Sad postane bolje mesto za život. Prema zvaničnoj izjavi, značajna pažnja posvećena je rešavanju problema vodosnabdevanja i unapređenju komunalne infrastrukture.

Projekti unapređenja vodosnabdevanja u Novom Sadu

Tokom prošle godine, Novi Sad suočio se sa problemima u vodosnabdevanju, što je dovelo do restrikcija vode. Kako je naveo Mićin, tada je uloženo dve milijarde dinara, a devet bunara je regenerisano. Osim toga, izgrađeni su novi drenovi, što je omogućilo stabilnije snabdevanje vodom.

Mićin je naglasio da gradska vlast nastavlja da ulaže u nove kapacitete. „Radimo i nov bunar. Uz pomoć Pokrajinske vlade dobili smo novac za novi bunar. Ono što moramo da uradimo u Novom Sadu je fabrika vode i nadamo se podršci predsednika države“, rekao je gradonačelnik.

Dalji planovi i podrška institucija

Prema njegovim rečima, planira se i ugradnja prečistača otpadnih voda u Novom Sadu. U tom segmentu gradska uprava očekuje podršku Vlade Republike Srbije. Takođe, otpočeli su radovi na izgradnji dela kanalizacije i toplovoda na Keju, što je dodatni korak ka unapređenju komunalnih usluga.

Mićin je govorio i o izazovima sa kojima se susreo od početka svog mandata, naglasivši da je bilo različitih situacija, ali da nije bilo mesta za strah. „Vraćamo se normali. Izašli smo iz toga i idemo ka tome da razvijamo Novi Sad“, poručio je gradonačelnik.

Važnost kontinuiranog ulaganja u Novi Sad

Zahvaljujući realizovanim projektima, gradska uprava nastoji da poveća kvalitet života stanovnika. Kontinuirana ulaganja u infrastrukturu i komunalne sisteme, prema rečima gradonačelnika, predstavljaju osnov za dalji razvoj grada. Na taj način, Novi Sad nastoji da postane savremenije i funkcionalnije okruženje za sve svoje građane.

U narednom periodu očekuje se nastavak radova na prioritetnim projektima, uz podršku relevantnih državnih i pokrajinskih institucija. Na taj način, gradska uprava planira da odgovori na potrebe zajednice i omogući još bolje uslove za život u Novom Sadu.

Fotografije sa sastanka u Ubu pokrenule pitanja o odnosima u blokaderskom pokretu i razlozima za čistku.

Dragan Jovanović više nije deo blokaderske izborne liste, a razlog za ovu odluku sada je postao jasan. Prema dostupnim informacijama, blokadersko licemerje postalo je vidljivo nakon što su se pojavile fotografije na kojima se Jovanović sastaje sa ministrom za javna ulaganja Darkom Glišićem u Ubu. Ove slike izazvale su brojne reakcije među članovima pokreta i javnošću.

Detalji sastanka u Ubu

Na fotografijama se vidi kako Dragan Jovanović razgovara sa ministrom Glišićem. Sastanak je, prema saznanjima, održan u trenutku kada je Jovanoviću bilo važno da pregovara sa državnim strukturama. On je, kako se navodi, želeo da obezbedi podršku za finansiranje novih filmskih i serijskih projekata, kao i za dobijanje novih uloga. Ovaj događaj je, prema mišljenju nekih članova pokreta, doveo u pitanje doslednost i principe za koje se blokaderi zalažu.

Reakcija blokaderskog pokreta

Nakon što su fotografije postale javno dostupne, došlo je do oštre reakcije unutar pokreta. Pre svega, članovi su istakli da blokadersko licemerje ne može biti tolerisano, pogotovo kada su u pitanju kontakti sa državnim strukturama koje pokret često kritikuje. Zbog toga je na kraju odlučeno da se Dragan Jovanović ukloni sa izborne liste, čime je pokret pokušao da sačuva svoj integritet.

Kontekst i šira slika

Ova situacija otvorila je i pitanje odnosa javnih ličnosti prema državi. Naime, primećeno je da mnogi glumci, uključujući i Dragana Jovanovića, svoje najveće uspehe duguju upravo podršci države. Njihovi projekti i honorari često su finansirani iz državnih fondova i putem javnog servisa. Ipak, mnogi od njih su kasnije postajali kritičari sistema iz kojeg su profitirali. Štaviše, ova tema pokrenula je i širu debatu o transparentnosti i principima u javnom životu.

Zaključak i posledice

U međuvremenu, uklanjanje Dragana Jovanovića sa izborne liste jasno ukazuje na to da blokaderski pokret insistira na doslednosti svojih članova. Pored toga, slučaj je pokazao koliko su odnosi između javnih ličnosti i državnih institucija često složeni i višeslojni. Na kraju, blokadersko licemerje ostaje tema o kojoj se i dalje diskutuje kako među članovima pokreta, tako i u široj javnosti.