Samostalna izložba otvorena je u Univerzitetskoj galeriji u Novom Pazaru i donosi radove koji istražuju odnos pojedinca i savremenog vremena.

Samostalna izložba Susreti sa životom autora dr Selmana Trtovca otvorena je u prostorijama Univerzitetske galerije Univerziteta u Novom Pazaru. Ova umetnička postavka, prema zvaničnoj najavi, donosi izbor radova iz dosadašnjeg stvaralaštva autora i bavi se temama koje su aktuelne za savremenog čoveka. Poseban akcenat stavljen je na odnos pojedinca prema savremenom vremenu, što čini izložbu posebno zanimljivom za sve ljubitelje umetnosti i kulture.

Teme koje otvara izložba ‘Susreti sa životom’

Na izložbi Susreti sa životom posetioci mogu videti radove koji istražuju kompleksne aspekte čoveka, života i način na koji se pojedinac suočava sa izazovima modernog društva. Izbor radova prikazuje različite faze umetničkog razvoja dr Selmana Trtovca, a svaki od njih otvara nova pitanja o mestu i ulozi čoveka u savremenom društvu. Takođe, naglašena je i važnost umetnosti u razumevanju ličnog i kolektivnog identiteta.

Izložba je otvorila vrata brojnim posetiocima, među kojima su bili studenti, nastavnici, kao i ljubitelji umetnosti i drugi gosti koji su želeli da upoznaju aktuelna kretanja u savremenoj vizuelnoj umetnosti. Tokom otvaranja, predstavljen je osnovni koncept izložbe, a posetioci su imali priliku da se upoznaju sa radovima koji čine ovu postavku.

Kako izgleda izložba u Univerzitetskoj galeriji

Postavka izložbe Susreti sa životom smeštena je u savremeno opremljenom prostoru Univerzitetske galerije. Organizatori su pažljivo birali radove koji najbolje oslikavaju teme kojima se dr Selman Trtovac bavi. Osim toga, postavka je koncipirana tako da svaki posetilac može da doživi umetnički izraz autora na jedinstven način, uz mogućnost razmišljanja o savremenim dilemama kroz prizmu umetnosti.

U međuvremenu, izložba ostaje otvorena za sve zainteresovane tokom narednog perioda. Zbog toga, svi koji žele da se upoznaju sa aktuelnim radovima dr Selmana Trtovca mogu da posete Univerzitetsku galeriju i uživaju u umetničkom ambijentu.

Šta posetioci mogu da očekuju

Izložba Susreti sa životom nudi poseban pogled na teme čoveka i života, kroz radove koji su nastajali u različitim periodima umetničkog delovanja autora. Zbog toga, ova postavka pruža priliku za razmišljanje o aktuelnim pitanjima, kao i za uživanje u savremenoj umetnosti u Novom Pazaru. S obzirom na raznovrsnost radova i tematiku kojom se bavi, izložba je namenjena širokom krugu posetilaca, od studenata i profesora do ljubitelja umetnosti svih generacija.

Poznati novinar i urednik Tanjuga preminuo je danas u Beogradu, posle duge bolesti, ostavivši snažan trag u srpskom novinarstvu.

Dugogodišnji novinar i urednik novinske agencije Tanjug, Nebojša Radošević, preminuo je danas u Beogradu u 61. godini, nakon teške bolesti. Tokom bogate karijere, Radošević je ostavio neizbrisiv trag u srpskom novinarstvu, radeći u brojnim medijskim kućama, a najduže upravo u Tanjugu, gde je bio zaposlen od 2000. godine i ostao gotovo dve decenije.

Za to vreme, obavljao je odgovorne funkcije kao novinar i urednik političke redakcije, izveštavajući sa svih najvažnijih događaja u zemlji i regionu.

Karijera Nebojše Radoševića i značaj za Tanjug

Radošević je rođen u Prištini, a posebno se istakao izveštavanjem tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Njegov profesionalni i lični život su obeležili dramatični trenuci iz 1998. godine, kada su ga, tokom radnog zadatka, pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zajedno sa fotoreporterom Vladimirom Dobričićem kidnapovali u blizini aerodroma Slatina.

U zarobljeništvu su proveli 41 dan, tokom kojih su promenili tri lokacije i preživeli ispitivanja, maltretiranja i lažna suđenja. Prema navodima, oslobođeni su krajem novembra iste godine, a ključnu ulogu u njihovom povratku imale su međunarodne institucije i kolege novinari, koji su se solidarno zalagali za njihovu slobodu.

Radošević kao svedok u važnim procesima

Zbog iskustva koje je prošao, Nebojša Radošević je bio jedan od ključnih svedoka pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. U oktobru 2023. godine, svedočio je na suđenju Hašimu Tačiju i ostalim liderima OVK optuženim za ratne zločine, gde je detaljno opisao torturu i okolnosti zarobljeništva.

Osim toga, poslednjih pet godina života Radošević je proveo kao član redakcije Studija B, gde je radio kao iskusan i pouzdan hroničar i izveštač. Njegov profesionalizam, posvećenost i integritet bili su prepoznati među kolegama i širim novinarskim krugovima. Mnogi ga pamte kao osobu koja je nepokolebljivo izveštavala o najvažnijim događajima, često u izuzetno zahtevnim uslovima.

Tokom čitave karijere, Radošević je ostao posvećen istinitom i odgovornom novinarstvu, što ga je učinilo jednim od cenjenijih urednika i izveštača u Srbiji. Njegov doprinos ostaje zapažen, posebno kada je reč o praćenju političkih i društvenih promena na ovim prostorima.

Jedini manastir na Fruškoj gori na čijoj kupoli nije prikazan Hristos ili Bogorodica, već figura goluba koja simbolizuje Sveti Duh.

Većina pravoslavnih hramova u Srbiji na svojim kupolama ima prikaze Isusa Hrista ili Presvete Bogorodice. Međutim, manastir Kuveždin na Fruškoj gori izdvaja se po tome što se na njegovoj kupoli nalazi figura goluba. Ova neobičnost već godinama privlači pažnju posetilaca i vernika. Prema predanju, golub na vrhu manastira simbolizuje Sveti Duh, čime se Kuveždin razlikuje od drugih svetinja u Srbiji.

Manastir Kuveždin, osnovan u 16. veku, poznat je kao jedinstvena svetinja na Fruškoj gori. Na njegovoj kupoli, umesto tradicionalnih likova, oslikan je Sveti Duh u vidu belog goluba. Ovaj simbol vezuje se za Bogojavljenje, trenutak kada se Sveti Duh pojavio u obliku goluba, što ima posebno mesto u pravoslavnom verovanju. Takođe, Sveto trojstvo, koje podrazumeva Boga Oca, Boga Sina i Svetog Duha, ovde je dodatno naglašeno kroz umetnički detalj na kupoli.

Neobičan detalj na kupoli manastira Kuveždin

Prema dostupnim podacima, crkva manastira Kuveždin izgrađena je od kamena sa zvonikom i dva kubeta. Iako danas originalna crkva iz 16. veka više ne postoji, o ovom objektu postoje samo ograničene informacije. Poznato je da je tokom 18. veka kompleks više puta obnavljan i dograđivan, a uticaj baroknog stila tog perioda vidi se i na kupoli.

Zanimljivo je da se na većini drugih pravoslavnih svetinja na Fruškoj gori na kupolama nalaze tradicionalne ikone. Ipak, Kuveždin ostaje upamćen po figuri goluba, što ga izdvaja i čini značajnim u okviru hramova ovog regiona. Ova umetnička odluka doprinosi mistici i posebnosti manastira, pa često budi radoznalost kod prolaznika i ljubitelja kulturne baštine.

Vekovna predanja i istorijski zapisi o manastiru

O nastanku manastira Kuveždin nema pouzdanih zapisa, ali prema predanju, njegovu izgradnju započeo je srpski despot Stefan Štiljanović 1520. godine. Takođe, postoji tvrdnja da je, zajedno sa vojvodom Teodorom, podigao i manastir Šišatovac. Pretpostavlja se da su oba manastira gradili isti majstori i oslikavali isti umetnici.

Prvi zvanični pisani trag o manastiru Kuveždin potiče iz 1566. godine. U jednom turskom dokumentu navodi se da je reč o manastiru Sveti Sava, što je drugi naziv ovog zdanja. Tokom vekova, manastir je doživljavao promene i obnavljanja, ali je simbol goluba na kupoli ostao kao prepoznatljiv znak duhovnosti i tradicije.

Na kraju, manastir Kuveždin ostaje mesto s bogatom istorijom, neobičnim arhitektonskim rešenjem i zanimljivim umetničkim detaljima. Figura goluba na kupoli danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola ovog dela Fruške gore, a priča o njoj i dalje inspiriše posetioce i istraživače kulturne baštine.