Jedini manastir na Fruškoj gori na čijoj kupoli nije prikazan Hristos ili Bogorodica, već figura goluba koja simbolizuje Sveti Duh.

Većina pravoslavnih hramova u Srbiji na svojim kupolama ima prikaze Isusa Hrista ili Presvete Bogorodice. Međutim, manastir Kuveždin na Fruškoj gori izdvaja se po tome što se na njegovoj kupoli nalazi figura goluba. Ova neobičnost već godinama privlači pažnju posetilaca i vernika. Prema predanju, golub na vrhu manastira simbolizuje Sveti Duh, čime se Kuveždin razlikuje od drugih svetinja u Srbiji.

Manastir Kuveždin, osnovan u 16. veku, poznat je kao jedinstvena svetinja na Fruškoj gori. Na njegovoj kupoli, umesto tradicionalnih likova, oslikan je Sveti Duh u vidu belog goluba. Ovaj simbol vezuje se za Bogojavljenje, trenutak kada se Sveti Duh pojavio u obliku goluba, što ima posebno mesto u pravoslavnom verovanju. Takođe, Sveto trojstvo, koje podrazumeva Boga Oca, Boga Sina i Svetog Duha, ovde je dodatno naglašeno kroz umetnički detalj na kupoli.

Neobičan detalj na kupoli manastira Kuveždin

Prema dostupnim podacima, crkva manastira Kuveždin izgrađena je od kamena sa zvonikom i dva kubeta. Iako danas originalna crkva iz 16. veka više ne postoji, o ovom objektu postoje samo ograničene informacije. Poznato je da je tokom 18. veka kompleks više puta obnavljan i dograđivan, a uticaj baroknog stila tog perioda vidi se i na kupoli.

Zanimljivo je da se na većini drugih pravoslavnih svetinja na Fruškoj gori na kupolama nalaze tradicionalne ikone. Ipak, Kuveždin ostaje upamćen po figuri goluba, što ga izdvaja i čini značajnim u okviru hramova ovog regiona. Ova umetnička odluka doprinosi mistici i posebnosti manastira, pa često budi radoznalost kod prolaznika i ljubitelja kulturne baštine.

Vekovna predanja i istorijski zapisi o manastiru

O nastanku manastira Kuveždin nema pouzdanih zapisa, ali prema predanju, njegovu izgradnju započeo je srpski despot Stefan Štiljanović 1520. godine. Takođe, postoji tvrdnja da je, zajedno sa vojvodom Teodorom, podigao i manastir Šišatovac. Pretpostavlja se da su oba manastira gradili isti majstori i oslikavali isti umetnici.

Prvi zvanični pisani trag o manastiru Kuveždin potiče iz 1566. godine. U jednom turskom dokumentu navodi se da je reč o manastiru Sveti Sava, što je drugi naziv ovog zdanja. Tokom vekova, manastir je doživljavao promene i obnavljanja, ali je simbol goluba na kupoli ostao kao prepoznatljiv znak duhovnosti i tradicije.

Na kraju, manastir Kuveždin ostaje mesto s bogatom istorijom, neobičnim arhitektonskim rešenjem i zanimljivim umetničkim detaljima. Figura goluba na kupoli danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola ovog dela Fruške gore, a priča o njoj i dalje inspiriše posetioce i istraživače kulturne baštine.

Institut ‘Batut’ prijavio ukupno 53 slučaja groznice Zapadnog Nila, sa teškim oblicima bolesti i dominantno starijim muškarcima među obolelima.

Još sedam novih slučajeva groznice Zapadnog Nila registrovano je na teritoriji Srbije, što ukupno čini 53 osobe zaražene ovim virusom koji prenose komarci, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’. Najviše obolelih je u Beogradu, a bolest najčešće pogađa muškarce, prosečne starosti 65 godina. Od ukupno 53 slučaja, čak 49 ima težak, neuroinvazivni oblik bolesti.

Prema poslednjim podacima, groznica Zapadnog Nila u Srbiji potvrđena je u jedanaest okruga. Najveći broj obolelih beleži se u Beogradu (20 slučajeva), a slede Južnobački okrug sa devet i Šumadijski sa šest. Slučajevi su zabeleženi i u Srednjobanatskom, Južnobanatskom, Severnobanatskom, Zapadnobačkom, Rasinskom, Pomoravskom, Braničevskom i, po prvi put ove nedelje, u Raškom okrugu.

Ko je najviše u riziku od groznice Zapadnog Nila u Srbiji

Institut ‘Batut’ naglašava da su među obolelima dominantno muškarci – 32 osobe u poređenju sa 21 ženom. Prosečna starost obolelih je 65,1 godina. Zdravstveni stručnjaci ističu da se teži oblici bolesti češće javljaju kod starijih osoba, kao i kod onih sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunitetom. Prema rečima infektologa profesora dr Darka Nožića, veliki broj ljudi može biti zaražen, ali nije registrovan zbog blagih simptoma, jer se testiraju samo oni koji dospeju u bolnicu sa sumnjom na infekciju centralnog nervnog sistema.

Pored toga, sezona komaraca, koji su glavni prenosioci virusa, ove godine traje duže nego inače. Virus prenosi vrsta Culex pipiens, poznata i kao domaći ili rečni komarac, koji je široko rasprostranjen u Srbiji. Groznica Zapadnog Nila u Srbiji ima sezonski karakter i najviše slučajeva beleži se od juna do novembra.

Simptomi i prevencija groznice Zapadnog Nila

Simptomi bolesti javljaju se tri do četrnaest dana nakon uboda zaraženog komarca. Oko 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome, dok 20 odsto razvija blaže tegobe kao što su povišena temperatura, glavobolja, mučnina ili povraćanje. U retkim slučajevima mogu se javiti otok limfnih žlezda ili osip na koži.

Najteži, neuroinvazivni oblik bolesti razvija se kod jednog na 150 zaraženih. Tada se, osim visoke temperature i glavobolje, može javiti ukočenost vrata, dezorijentacija, koma, tremor, konvulzije, mišićna slabost ili paraliza. Ovi simptomi mogu trajati nedeljama i ostaviti trajne posledice po zdravlje.

Kako vakcina protiv groznice Zapadnog Nila za ljude ne postoji, prevencija je usmerena na ličnu zaštitu i smanjenje populacije komaraca. Institut ‘Batut’ preporučuje upotrebu repelenata, izbegavanje boravka na otvorenom u sumrak i zoru, kao i zaštitu prostora protiv ulaska insekata.

Groznica Zapadnog Nila u Evropi i epidemiološki značaj

Zaključno sa 23. septembrom, u Evropi je identifikovano 175 područja pogođenih virusom u 14 zemalja. Najviše slučajeva zabeleženo je u Italiji (65) i Grčkoj (22), dok su slučajevi registrovani i u Rumuniji, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Španiji, Severnoj Makedoniji, Belgiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Austriji, Albaniji i Kipru.

Zbog toga zdravstvene institucije apeluju na građane da redovno primenjuju mere zaštite, posebno tokom sezone pojačane aktivnosti komaraca. Groznica Zapadnog Nila u Srbiji ostaje važan javnozdravstveni izazov zbog mogućnosti teških komplikacija kod najrizičnijih grupa stanovništva.

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Vera, Nada i Ljubav, a običaj darivanja devojčica posebno se poštuje.

Vernici i Srpska pravoslavna crkva danas obeležavaju praznik Vera, Nada i Ljubav, posvećen svetim mučenicama i njihovoj majci Sofiji. Ovaj praznik ima posebno mesto u narodu jer se veruje da na dan Vera, Nada i Ljubav devojčice treba darivati, makar i simboličnim poklonom. Prema tradiciji, poklon ne mora biti materijalne prirode — dovoljno je posvetiti im pažnju i pokazati koliko su voljene.

Značaj praznika ogleda se u tome što imena Vera, Nada i Ljubav predstavljaju temeljne hrišćanske vrednosti. U pravoslavlju se smatra da ove vrline stoje u središtu svakodnevnog života, a praznik podseća da ljubav prema bližnjima i Bogu treba biti na prvom mestu.

Običaji za praznik Vera, Nada i Ljubav

Na današnji dan, posebno se poštuje običaj darivanja ćerki. Takođe, preporučuje se da roditelji pokažu deci pažnju i toplinu, makar kroz lepu reč ili zajedničko vreme. U mnogim porodicama, praznik Vera, Nada i Ljubav se koristi kao prilika da se devojčicama obraduju poklonom, bez obzira na njegovu vrednost.

Pored toga, veruje se da je danas važno uzdržati se od loših misli i dela. Smatra se da bi trebalo posvetiti dodatnu pažnju međusobnom razumevanju i ljubavi, jer upravo to simbolizuju imena svete mučenice. Ovaj običaj ima dugu tradiciju u srpskom narodu i prenosi se s generacije na generaciju.

Vrline koje praznik ističe

Praznik Vera, Nada i Ljubav slavi tri osnovne hrišćanske vrline. Imena ovih svetiteljki nisu slučajna, jer predstavljaju ono što se smatra osnovom svakog hrišćanskog života. Prema predanju, praznik je namenjen ženama i deci, a posebno ćerkama, koje na ovaj dan dobijaju pažnju i poklone od svojih najbližih.

Mnogi vernici danas provode vreme sa porodicom i trude se da pokažu dobročinstvo. Osim toga, praznik podseća na važnost ljubavi kao najvišeg odnosa između čoveka i Boga.

Poruka praznika Vera, Nada i Ljubav

Iako je običaj darivanja ćerki centralni deo praznika, poruka koju ovaj dan nosi mnogo je šira. Kroz slavljenje Vera, Nada i Ljubav, vernici se podsećaju na značaj uzdržavanja od zlih misli i dela, kao i na negovanje ljubavi u svakodnevnim odnosima. Tako, praznik nije važan samo za devojčice, već za sve koji žele da žive u skladu sa hrišćanskim vrlinama.

Praznik Vera, Nada i Ljubav svake godine podseća na to da su pažnja, toplina i međusobno razumevanje vrednosti koje treba negovati. Bez obzira na materijalne poklone, najvažnije je da devojčice, ali i svi članovi porodice, danas osete ljubav i bliskost.