Realni rast zarada u Srbiji bio je više od 30 puta veći od proseka Evropske unije, ali prosečna plata i kupovna moć ostaju među najnižima u regionu.

Srbija je zabeležila najbrži realni rast zarada u Evropi u periodu od juna 2025. do juna 2026, prema analizi italijanskog portala Economia X Finanza zasnovanoj na podacima Evrostata. Realne zarade u Srbiji, sa uračunatom inflacijom, porasle su za 9,8 odsto, dok je rast zarada na nivou Evropske unije iznosio svega 0,3 odsto. Ova razlika ukazuje na snažan rast zarada u Srbiji u poređenju sa evropskim prosekom.

Realni rast zarada u Srbiji i poređenje sa EU

Na drugom mestu po realnom rastu zarada nalazi se Mađarska sa 5,8 odsto, dok su Bugarska i Hrvatska zabeležile rast od po 4,7 odsto. Češka i Estonija su ostvarile rast od 4,5 odsto, Litvanija 4,2 odsto, a Slovenija 3,2 odsto. S druge strane, u najvećim evropskim ekonomijama rast je bio znatno niži. U Nemačkoj su realne zarade porasle svega 0,5 odsto, u Francuskoj 0,1 odsto, dok su Španija i Irska zabeležile rast od po 0,7 odsto. Istovremeno, u pojedinim zemljama realna vrednost zarada je opala. Italija je imala pad od 0,9 odsto, Slovačka od 0,8 odsto, Kipar od 0,2 odsto, Luksemburg od 1,9 odsto, dok je u Rumuniji zabeležen najveći pad od 7,4 odsto.

Nominalne plate i životni standard: razlike ostaju velike

Međutim, uprkos visokom rastu zarada u Srbiji, nivo prosečne plate i dalje je znatno niži od proseka Evropske unije. Prosečna godišnja neto zarada u EU za samca bez dece iznosila je 26.929 evra u 2025. godini. U Mađarskoj, koja je druga po rastu zarada, prosečna godišnja neto plata iznosila je 12.967 evra. Srbija je sa prosečnom neto zaradom od 109.462 dinara mesečno, odnosno manje od 11.200 evra godišnje, 2,4 puta ispod proseka EU i za 1.770 evra godišnje ispod Mađarske.

Životni standard u Srbiji uporedno sa regionom

Podaci Evrostata o kupovnoj moći (PPS) pokazuju da Srbija u 2025. godini dostiže 52 odsto proseka EU, dok je deset godina ranije bila na 40 odsto. Iako je u delu životnog standarda zabeležen napredak, Srbija i dalje zaostaje za većinom zemalja regiona. Hrvatska i Rumunija beleže 78 odsto proseka EU, Bugarska 68 odsto, a Crna Gora 54 odsto. Albanija i Severna Makedonija su sa 43 odsto ispod Srbije. U najrazvijenijim članicama EU, kao što su Luksemburg i Irska, životni standard premašuje prosek za više od dva puta.

Usporavanje rasta zarada u najvećim evropskim ekonomijama

Za razliku od Srbije, najveće evropske ekonomije beleže izuzetno skroman rast realnih zarada. Nemačka i Francuska su tokom posmatranog perioda imale rast manji od jedan odsto. Rast u Španiji i Irskoj iznosio je po 0,7 odsto, dok su Italija i Luksemburg zabeležili pad. Kao rezultat toga, jaz između Srbije i razvijenijih zemalja u pogledu nominalnih zarada i životnog standarda ostaje izražen. Ipak, visok procenat realnog rasta zarada u Srbiji ima značajnu ulogu u smanjenju tog jaza na duži rok.

Perspektive za dalji rast životnog standarda

Podaci pokazuju da Srbija ima potencijal za nastavak rasta zarada, ali da je nominalni iznos plata još uvek nedovoljan za približavanje proseku EU. Osim toga, ograničenja u životnom standardu proizilaze i iz drugih faktora: strukture privrede, nivoa produktivnosti i investicija. Uporedo sa tim, poboljšanja u kupovnoj moći stanovništva zavise i od inflacije, fiskalne politike i privrednog rasta. Sve dok rast zarada ne prati i rast ukupne produktivnosti i investicija, razlike u životnom standardu i dalje će biti izražene.

Međunarodni dan kafe 1. oktobra donosi humanitarnu akciju, prihod od prodaje VIVA kafe namenjen podršci deci oboleloj od raka i osobama sa retkim bolestima

OMV Srbija pokreće humanitarnu akciju povodom Međunarodnog dana kafe 1. oktobra. Kompanija će sav prihod od prodaje VIVA kafe na svih 64 benzinskih stanica širom Srbije donirati organizacijama NURDOR i Fondaciji NORBS+. Ova akcija pod nazivom “dan kada kafa vredi više” okuplja hiljade ljudi širom zemlje koji na taj način doprinose borbi za bolji život dece obolele od raka i osoba sa retkim bolestima.

Već nekoliko godina OMV Srbija tradicionalno obeležava Međunarodni dan kafe kroz ovu humanitarnu inicijativu. Pre svega, zahvaljujući posvećenosti zaposlenih i podršci potrošača, akcija je postala prepoznatljiv društveno odgovoran projekat. Svaka šoljica VIVA Single Origin kafe kupljena 1. oktobra direktno pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Prihod od VIVA kafe podržava NURDOR i Fondaciju NORBS+

Na Međunarodni dan kafe, celokupan promet od VIVA kafe biće prebačen na račune organizacija koje se svakodnevno bore za osmeh i zdravlje dece sa onkološkim oboljenjima, kao i osoba sa retkim bolestima. Kao rezultat toga, potrošači postaju deo šire društvene akcije, jer na svakoj od 64 OMV stanice u Srbiji mogu da daju svoj doprinos. Zahvaljujući rastućem interesovanju, ova akcija svake godine okuplja sve veći broj građana.

Pored toga, kompanija poziva potrošače da dele svoju VIVA kafu na društvenim mrežama, koristeći stranicu @omv_serbia, što dodatno širi svest o značaju ove inicijative. Na taj način, Međunarodni dan kafe postaje prilika da jedan svakodnevni užitak preraste u podršku zajednici.

Širi značaj humanitarnih akcija u sektoru maloprodaje

Ovakve aktivnosti imaju višestruk uticaj na tržište i društvo. S jedne strane, OMV Srbija učvršćuje svoj imidž kao društveno odgovorna kompanija u sektoru maloprodaje goriva i ugostiteljstva. S druge strane, donacije ovog tipa jačaju povoljnu klimu za filantropiju u Srbiji, podstičući i druge kompanije da slede slične primere.

U praksi, potrošači sve više vrednuju kompanije koje pokazuju odgovornost prema zajednici, što se odražava i na lojalnost brendu. Kao rezultat, ovakve inicijative doprinose ne samo humanitarnim ciljevima, već i dugoročnoj održivosti poslovanja. Kroz akciju “dan kada kafa vredi više”, OMV Srbija povezuje ekonomske aktivnosti sa društvenim vrednostima, ističući da svaka šoljica može imati veći značaj od svakodnevnog rituala.

Preduzetnice mlađe od 45 godina čine 43,8%, ali zakonske barijere otežavaju usklađivanje majčinstva i poslovanja

Žensko preduzetništvo u Srbiji suočava se sa specifičnim izazovima, posebno kada je reč o trudnoći i pitanjima finansijske sigurnosti. Prema poslednjim podacima UN, žene su vlasnice 32% preduzeća u Srbiji, a čak 43,8% preduzetnica mlađe je od 45 godina, što ih svrstava u reproduktivno doba. Tako, za mnoge preduzetnice odluka o majčinstvu postaje i poslovna odluka, jer direktno utiče na opstanak firme.

Zakonski okvir za preduzetnice tokom trudnoće

U poslednjih deset godina zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom menjan je u više navrata, kako bi se položaj preduzetnica unapredio. Izmenama iz 2018. godine, one su prvi put jasno prepoznate u sistemu podrške porodicama sa decom, ali u posebnoj kategoriji u odnosu na žene zaposlene kod poslodavca. Godine 2021. maksimalna osnovica za obračun naknade povećana je sa tri na pet prosečnih zarada. Prva veća izjednačavanja prava dogodila su se 2023. godine, kada su preduzetnice dobile mogućnost dvogodišnjeg odsustva za treće i svako naredno dete, kao i opciju da otac koristi odsustvo radi nege deteta ako je majka preduzetnica. Ipak, u praksi, preduzetnicama je garantovano znatno manje nego zaposlenim ženama. Da bi ostvarila punu naknadu tokom odsustva zbog trudnoće ili porođaja, preduzetnica mora da obustavi poslovanje, u suprotnom joj se naknada umanjuje za 50%.

Finansijski i organizacioni izazovi za preduzetnice

Kada su preduzetnice istovremeno i samostalne vlasnice radnji ili paušalne preduzetnice, njihov prihod zavisi direktno od ličnog angažovanja. Ako nema zaposlenih, teško je delegirati poslovanje, što znači da u slučaju odsustva, posao može stagnirati ili čak prestati da postoji. S druge strane, angažovanje zamene predstavlja dodatan trošak, dok privremeno zatvaranje može dovesti do gubitka kontinuiteta poslovanja i problema sa doprinosima. Kao rezultat, mnoge preduzetnice nastavljaju da rade tokom trudnoće i nakon porođaja, bez obzira na preporuke za mirovanje. Neke angažuju zamenu, ali time povećavaju operativne troškove. Postoje i one koje su prinuđene da privremeno obustave delatnost, što nosi rizik za egzistenciju firme.

Rodna diskriminacija i širi društveni kontekst

Na ove probleme ukazuju udruženja preduzetnica i poslovna zajednica. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i platforma Pausal.rs navode da položaj preduzetnica koje žele da postanu majke odslikava širi problem rodne diskriminacije u poslovnom sektoru. Sofija Popara Parmaković iz Pausal.rs i potpredsednica Saveta za male biznise NALED-a, ističe: „Gotovo je nemoguće biti žena koja gradi posao u Srbiji a da vas rodna diskriminacija ne dotakne bar jednom.“ Prema njenim rečima, diskriminacija može biti suptilna, kroz način komunikacije ili pretpostavke o donošenju odluka, ali i ozbiljnija, kada su u pitanju pregovori i strateška partnerstva. Takođe, ističe da su zakonske promene važne, ali da i dalje ostaje otvoreno pitanje egzistencijalne sigurnosti preduzetnica tokom trudnoće. Zbog toga se kao ključno nameće pitanje kako unaprediti sistem podrške i omogućiti ženama da ne biraju između majčinstva i opstanka sopstvenog posla.