Novi proizvod dostupan na 27 evropskih tržišta, prodaja u KFC restoranima Srbije traje od 1. septembra do 27. oktobra

PepsiCo i KFC su početkom septembra predstavili KFC x Doritos Loaded u Srbiji, lansirajući ovaj proizvod na 27 evropskih tržišta. KFC x Doritos Loaded objedinjuje KFC Stripse od 100% pilećeg belog mesa sa Doritos kukuruznim čipsom, uz sveže dodatke kao što su avokado i jalapeño. Ponuda je ograničena i dostupna od 1. septembra do 27. oktobra ili do isteka zaliha, u KFC restoranima širom Srbije i putem zvanične KFC aplikacije. Ovo lansiranje naglašava inovacije u segmentu street food gastronomije, a oba brenda ističu važnost prilagođavanja aktuelnim trendovima i potrebama potrošača.

Lansiranje KFC x Doritos Loaded i strateško partnerstvo

Nova ponuda KFC x Doritos Loaded rezultat je saradnje kompanija PepsiCo i KFC u okviru strategije Away From Home. Ovaj koncept kombinuje intenzivne ukuse i kvalitetne sastojke sa pojednostavljenom pripremom, omogućavajući brzo i dosledno korisničko iskustvo na svim tržištima. Proizvod je zamišljen kao kompletan obrok i služi se u inovativnoj Doritos kesici koja se otvara horizontalno i pretvara u praktičnu posudu za serviranje. Na taj način, obrok zadržava optimalnu temperaturu i teksturu, bilo da se konzumira u restoranu ili u pokretu. Takođe, format omogućava lako deljenje hrane sa prijateljima, što odgovara savremenim navikama potrošača.

Fokus na potrebe potrošača i inovaciju u prehrambenom sektoru

Kako navodi Luiz Perl, direktor marketinga KFC Europe, „Kroz KFC x Doritos Loaded, povezujemo dva kultna brenda kako bismo kreirali hrabro, ukusima bogato iskustvo inspirisano street food gastronomijom.“ Prema rečima Ivane Obućine, marketing menadžerke za Zapadni Balkan u PepsiCo, „Ovo lansiranje je odličan primer kako PepsiCo nastavlja da širi ulogu svojih brendova i izvan tradicionalnih prilika za grickanje.“ KFC x Doritos Loaded je osmišljen kao odgovor na rastuću potražnju za praktičnim, ukusnim obrocima, prilagođenim različitim prilikama za konzumaciju. Proizvod se može jesti samostalno ili deliti, što ga čini pogodnim za druženja i zajednička okupljanja.

Dostupnost i značaj za tržište brze hrane

Ograničena ponuda KFC x Doritos Loaded naglašava fokus oba brenda na inovaciju i kreiranje nezaboravnih potrošačkih iskustava. Kroz ovaj proizvod, PepsiCo i KFC demonstriraju sposobnost prilagođavanja globalnim trendovima u prehrambenoj industriji, odgovarajući na zahteve tržišta za novim formatima obroka inspirisanim street food konceptom. Potrošači u Srbiji sada imaju priliku da isprobaju ovu inovaciju, koja je deo šireg evropskog lansiranja, prateći aktuelne trendove u industriji brze hrane.

Realni rast zarada u Srbiji bio je više od 30 puta veći od proseka Evropske unije, ali prosečna plata i kupovna moć ostaju među najnižima u regionu.

Srbija je zabeležila najbrži realni rast zarada u Evropi u periodu od juna 2025. do juna 2026, prema analizi italijanskog portala Economia X Finanza zasnovanoj na podacima Evrostata. Realne zarade u Srbiji, sa uračunatom inflacijom, porasle su za 9,8 odsto, dok je rast zarada na nivou Evropske unije iznosio svega 0,3 odsto. Ova razlika ukazuje na snažan rast zarada u Srbiji u poređenju sa evropskim prosekom.

Realni rast zarada u Srbiji i poređenje sa EU

Na drugom mestu po realnom rastu zarada nalazi se Mađarska sa 5,8 odsto, dok su Bugarska i Hrvatska zabeležile rast od po 4,7 odsto. Češka i Estonija su ostvarile rast od 4,5 odsto, Litvanija 4,2 odsto, a Slovenija 3,2 odsto. S druge strane, u najvećim evropskim ekonomijama rast je bio znatno niži. U Nemačkoj su realne zarade porasle svega 0,5 odsto, u Francuskoj 0,1 odsto, dok su Španija i Irska zabeležile rast od po 0,7 odsto. Istovremeno, u pojedinim zemljama realna vrednost zarada je opala. Italija je imala pad od 0,9 odsto, Slovačka od 0,8 odsto, Kipar od 0,2 odsto, Luksemburg od 1,9 odsto, dok je u Rumuniji zabeležen najveći pad od 7,4 odsto.

Nominalne plate i životni standard: razlike ostaju velike

Međutim, uprkos visokom rastu zarada u Srbiji, nivo prosečne plate i dalje je znatno niži od proseka Evropske unije. Prosečna godišnja neto zarada u EU za samca bez dece iznosila je 26.929 evra u 2025. godini. U Mađarskoj, koja je druga po rastu zarada, prosečna godišnja neto plata iznosila je 12.967 evra. Srbija je sa prosečnom neto zaradom od 109.462 dinara mesečno, odnosno manje od 11.200 evra godišnje, 2,4 puta ispod proseka EU i za 1.770 evra godišnje ispod Mađarske.

Životni standard u Srbiji uporedno sa regionom

Podaci Evrostata o kupovnoj moći (PPS) pokazuju da Srbija u 2025. godini dostiže 52 odsto proseka EU, dok je deset godina ranije bila na 40 odsto. Iako je u delu životnog standarda zabeležen napredak, Srbija i dalje zaostaje za većinom zemalja regiona. Hrvatska i Rumunija beleže 78 odsto proseka EU, Bugarska 68 odsto, a Crna Gora 54 odsto. Albanija i Severna Makedonija su sa 43 odsto ispod Srbije. U najrazvijenijim članicama EU, kao što su Luksemburg i Irska, životni standard premašuje prosek za više od dva puta.

Usporavanje rasta zarada u najvećim evropskim ekonomijama

Za razliku od Srbije, najveće evropske ekonomije beleže izuzetno skroman rast realnih zarada. Nemačka i Francuska su tokom posmatranog perioda imale rast manji od jedan odsto. Rast u Španiji i Irskoj iznosio je po 0,7 odsto, dok su Italija i Luksemburg zabeležili pad. Kao rezultat toga, jaz između Srbije i razvijenijih zemalja u pogledu nominalnih zarada i životnog standarda ostaje izražen. Ipak, visok procenat realnog rasta zarada u Srbiji ima značajnu ulogu u smanjenju tog jaza na duži rok.

Perspektive za dalji rast životnog standarda

Podaci pokazuju da Srbija ima potencijal za nastavak rasta zarada, ali da je nominalni iznos plata još uvek nedovoljan za približavanje proseku EU. Osim toga, ograničenja u životnom standardu proizilaze i iz drugih faktora: strukture privrede, nivoa produktivnosti i investicija. Uporedo sa tim, poboljšanja u kupovnoj moći stanovništva zavise i od inflacije, fiskalne politike i privrednog rasta. Sve dok rast zarada ne prati i rast ukupne produktivnosti i investicija, razlike u životnom standardu i dalje će biti izražene.

Međunarodni dan kafe 1. oktobra donosi humanitarnu akciju, prihod od prodaje VIVA kafe namenjen podršci deci oboleloj od raka i osobama sa retkim bolestima

OMV Srbija pokreće humanitarnu akciju povodom Međunarodnog dana kafe 1. oktobra. Kompanija će sav prihod od prodaje VIVA kafe na svih 64 benzinskih stanica širom Srbije donirati organizacijama NURDOR i Fondaciji NORBS+. Ova akcija pod nazivom “dan kada kafa vredi više” okuplja hiljade ljudi širom zemlje koji na taj način doprinose borbi za bolji život dece obolele od raka i osoba sa retkim bolestima.

Već nekoliko godina OMV Srbija tradicionalno obeležava Međunarodni dan kafe kroz ovu humanitarnu inicijativu. Pre svega, zahvaljujući posvećenosti zaposlenih i podršci potrošača, akcija je postala prepoznatljiv društveno odgovoran projekat. Svaka šoljica VIVA Single Origin kafe kupljena 1. oktobra direktno pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Prihod od VIVA kafe podržava NURDOR i Fondaciju NORBS+

Na Međunarodni dan kafe, celokupan promet od VIVA kafe biće prebačen na račune organizacija koje se svakodnevno bore za osmeh i zdravlje dece sa onkološkim oboljenjima, kao i osoba sa retkim bolestima. Kao rezultat toga, potrošači postaju deo šire društvene akcije, jer na svakoj od 64 OMV stanice u Srbiji mogu da daju svoj doprinos. Zahvaljujući rastućem interesovanju, ova akcija svake godine okuplja sve veći broj građana.

Pored toga, kompanija poziva potrošače da dele svoju VIVA kafu na društvenim mrežama, koristeći stranicu @omv_serbia, što dodatno širi svest o značaju ove inicijative. Na taj način, Međunarodni dan kafe postaje prilika da jedan svakodnevni užitak preraste u podršku zajednici.

Širi značaj humanitarnih akcija u sektoru maloprodaje

Ovakve aktivnosti imaju višestruk uticaj na tržište i društvo. S jedne strane, OMV Srbija učvršćuje svoj imidž kao društveno odgovorna kompanija u sektoru maloprodaje goriva i ugostiteljstva. S druge strane, donacije ovog tipa jačaju povoljnu klimu za filantropiju u Srbiji, podstičući i druge kompanije da slede slične primere.

U praksi, potrošači sve više vrednuju kompanije koje pokazuju odgovornost prema zajednici, što se odražava i na lojalnost brendu. Kao rezultat, ovakve inicijative doprinose ne samo humanitarnim ciljevima, već i dugoročnoj održivosti poslovanja. Kroz akciju “dan kada kafa vredi više”, OMV Srbija povezuje ekonomske aktivnosti sa društvenim vrednostima, ističući da svaka šoljica može imati veći značaj od svakodnevnog rituala.