Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz Srbije porastao je 8,8 odsto, dok je deficit smanjen 11,3 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2026. godine bila je manja za 0,5 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. U poređenju sa prosekom iz 2025. godine, zabeležen je pad od 4,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. S druge strane, spoljna trgovina Srbije porasla je 6,4 odsto u prvih osam meseci 2026. godine i iznosila je 52,51 milijardu evra, što ukazuje na rast izvoza i uvoza.

Detaljna kretanja industrijske proizvodnje i spoljna trgovina Srbije

Industrijska proizvodnja u periodu januar-avgust 2026. godine bila je veća za 0,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Desezonirani indeks za avgust, u poređenju sa julom, pokazuje pad industrije od 0,6 odsto. U prerađivačkoj industriji pad iznosi jedan odsto. Posmatrano po sektorima, u avgustu su zabeleženi različiti trendovi: rudarstvo je poraslo 6,7 odsto, dok je prerađivačka industrija pala 1,8 odsto. Snabdevanje strujom i gasom zabeležilo je rast od 0,8 odsto.

Rast izvoza i smanjenje deficita u spoljnoj trgovini Srbije

Spoljna trgovina Srbije donela je značajan rast izvoza. U prva osam meseci ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 23,70 milijardi evra, što je povećanje od 8,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz je iznosio 28,80 milijardi evra, što je rast od 4,6 odsto. Deficit u trgovini bio je 5,10 milijardi evra, što je smanjenje od 11,3 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 82,3 odsto, što je više nego prethodne godine kada je iznosila 79,1 odsto. Najveći udeo u izvozu imala je Vojvodina sa 29,7 odsto, dok je najveći udeo u uvozu imao Beogradski region. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu bili su proizvodi za reprodukciju sa 59,3 odsto, dok su u uvozu ti proizvodi činili 55,3 odsto. Najvažnije partnere čine zemlje Evropske unije sa 58,3 odsto ukupne razmene, a suficit je ostvaren sa državama CEFTA, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom. Najveći deficit ostvaren je sa Kinom, Kazahstanom, Turskom i Poljskom.

Promet u maloprodaji i turizam beleže rast

Promet robe u trgovini na malo u avgustu 2026. godine bio je veći u tekućim cenama za 8,4 do 8,8 odsto, a u stalnim cenama za 6,3 do 8,8 odsto u odnosu na avgust prošle godine. U prvih osam meseci promet je porastao 8,9 odsto u tekućim i 7,2 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom sa 9 odsto, dok je promet goriva porastao 6,2 odsto, a neprehrambenih proizvoda 2,8 odsto. Turizam je takođe ostvario rast. U avgustu je registrovano oko 537.000 dolazaka turista, što je 7,9 odsto više nego prethodne godine. Ostvareno je 1.582.000 noćenja, sa rastom od 7,3 odsto. Domaći turisti ostvarili su 851.000 noćenja (rast 5 odsto), a strani 731.000 noćenja (rast 10,1 odsto). Najviše noćenja stranih turista ostvarili su posetioci iz Rusije, Turske i Nemačke. Najposećeniji su bili Beograd, Novi Sad i Subotica, kao i Vrnjačka Banja, Sokobanja i Banja Vrdnik.

Analiza tržišnih okolnosti i značaja za privredu

Industrijska proizvodnja opala je u avgustu 2026. godine, dok spoljna trgovina Srbije beleži rast i uvoza i izvoza. Smanjenje deficita i rast pokrivenosti uvoza izvozom ukazuju na povoljnije kretanje robne razmene. Promet u maloprodaji i rast turističkog sektora dodatno doprinose ekonomskoj aktivnosti. Ovi podaci pokazuju da i pored izazova u industrijskom sektoru, snažan izvoz i rast potrošnje omogućavaju stabilan doprinos ukupnoj privredi.

Novi proizvod dostupan na 27 evropskih tržišta, prodaja u KFC restoranima Srbije traje od 1. septembra do 27. oktobra

PepsiCo i KFC su početkom septembra predstavili KFC x Doritos Loaded u Srbiji, lansirajući ovaj proizvod na 27 evropskih tržišta. KFC x Doritos Loaded objedinjuje KFC Stripse od 100% pilećeg belog mesa sa Doritos kukuruznim čipsom, uz sveže dodatke kao što su avokado i jalapeño. Ponuda je ograničena i dostupna od 1. septembra do 27. oktobra ili do isteka zaliha, u KFC restoranima širom Srbije i putem zvanične KFC aplikacije. Ovo lansiranje naglašava inovacije u segmentu street food gastronomije, a oba brenda ističu važnost prilagođavanja aktuelnim trendovima i potrebama potrošača.

Lansiranje KFC x Doritos Loaded i strateško partnerstvo

Nova ponuda KFC x Doritos Loaded rezultat je saradnje kompanija PepsiCo i KFC u okviru strategije Away From Home. Ovaj koncept kombinuje intenzivne ukuse i kvalitetne sastojke sa pojednostavljenom pripremom, omogućavajući brzo i dosledno korisničko iskustvo na svim tržištima. Proizvod je zamišljen kao kompletan obrok i služi se u inovativnoj Doritos kesici koja se otvara horizontalno i pretvara u praktičnu posudu za serviranje. Na taj način, obrok zadržava optimalnu temperaturu i teksturu, bilo da se konzumira u restoranu ili u pokretu. Takođe, format omogućava lako deljenje hrane sa prijateljima, što odgovara savremenim navikama potrošača.

Fokus na potrebe potrošača i inovaciju u prehrambenom sektoru

Kako navodi Luiz Perl, direktor marketinga KFC Europe, „Kroz KFC x Doritos Loaded, povezujemo dva kultna brenda kako bismo kreirali hrabro, ukusima bogato iskustvo inspirisano street food gastronomijom.“ Prema rečima Ivane Obućine, marketing menadžerke za Zapadni Balkan u PepsiCo, „Ovo lansiranje je odličan primer kako PepsiCo nastavlja da širi ulogu svojih brendova i izvan tradicionalnih prilika za grickanje.“ KFC x Doritos Loaded je osmišljen kao odgovor na rastuću potražnju za praktičnim, ukusnim obrocima, prilagođenim različitim prilikama za konzumaciju. Proizvod se može jesti samostalno ili deliti, što ga čini pogodnim za druženja i zajednička okupljanja.

Dostupnost i značaj za tržište brze hrane

Ograničena ponuda KFC x Doritos Loaded naglašava fokus oba brenda na inovaciju i kreiranje nezaboravnih potrošačkih iskustava. Kroz ovaj proizvod, PepsiCo i KFC demonstriraju sposobnost prilagođavanja globalnim trendovima u prehrambenoj industriji, odgovarajući na zahteve tržišta za novim formatima obroka inspirisanim street food konceptom. Potrošači u Srbiji sada imaju priliku da isprobaju ovu inovaciju, koja je deo šireg evropskog lansiranja, prateći aktuelne trendove u industriji brze hrane.

Realni rast zarada u Srbiji bio je više od 30 puta veći od proseka Evropske unije, ali prosečna plata i kupovna moć ostaju među najnižima u regionu.

Srbija je zabeležila najbrži realni rast zarada u Evropi u periodu od juna 2025. do juna 2026, prema analizi italijanskog portala Economia X Finanza zasnovanoj na podacima Evrostata. Realne zarade u Srbiji, sa uračunatom inflacijom, porasle su za 9,8 odsto, dok je rast zarada na nivou Evropske unije iznosio svega 0,3 odsto. Ova razlika ukazuje na snažan rast zarada u Srbiji u poređenju sa evropskim prosekom.

Realni rast zarada u Srbiji i poređenje sa EU

Na drugom mestu po realnom rastu zarada nalazi se Mađarska sa 5,8 odsto, dok su Bugarska i Hrvatska zabeležile rast od po 4,7 odsto. Češka i Estonija su ostvarile rast od 4,5 odsto, Litvanija 4,2 odsto, a Slovenija 3,2 odsto. S druge strane, u najvećim evropskim ekonomijama rast je bio znatno niži. U Nemačkoj su realne zarade porasle svega 0,5 odsto, u Francuskoj 0,1 odsto, dok su Španija i Irska zabeležile rast od po 0,7 odsto. Istovremeno, u pojedinim zemljama realna vrednost zarada je opala. Italija je imala pad od 0,9 odsto, Slovačka od 0,8 odsto, Kipar od 0,2 odsto, Luksemburg od 1,9 odsto, dok je u Rumuniji zabeležen najveći pad od 7,4 odsto.

Nominalne plate i životni standard: razlike ostaju velike

Međutim, uprkos visokom rastu zarada u Srbiji, nivo prosečne plate i dalje je znatno niži od proseka Evropske unije. Prosečna godišnja neto zarada u EU za samca bez dece iznosila je 26.929 evra u 2025. godini. U Mađarskoj, koja je druga po rastu zarada, prosečna godišnja neto plata iznosila je 12.967 evra. Srbija je sa prosečnom neto zaradom od 109.462 dinara mesečno, odnosno manje od 11.200 evra godišnje, 2,4 puta ispod proseka EU i za 1.770 evra godišnje ispod Mađarske.

Životni standard u Srbiji uporedno sa regionom

Podaci Evrostata o kupovnoj moći (PPS) pokazuju da Srbija u 2025. godini dostiže 52 odsto proseka EU, dok je deset godina ranije bila na 40 odsto. Iako je u delu životnog standarda zabeležen napredak, Srbija i dalje zaostaje za većinom zemalja regiona. Hrvatska i Rumunija beleže 78 odsto proseka EU, Bugarska 68 odsto, a Crna Gora 54 odsto. Albanija i Severna Makedonija su sa 43 odsto ispod Srbije. U najrazvijenijim članicama EU, kao što su Luksemburg i Irska, životni standard premašuje prosek za više od dva puta.

Usporavanje rasta zarada u najvećim evropskim ekonomijama

Za razliku od Srbije, najveće evropske ekonomije beleže izuzetno skroman rast realnih zarada. Nemačka i Francuska su tokom posmatranog perioda imale rast manji od jedan odsto. Rast u Španiji i Irskoj iznosio je po 0,7 odsto, dok su Italija i Luksemburg zabeležili pad. Kao rezultat toga, jaz između Srbije i razvijenijih zemalja u pogledu nominalnih zarada i životnog standarda ostaje izražen. Ipak, visok procenat realnog rasta zarada u Srbiji ima značajnu ulogu u smanjenju tog jaza na duži rok.

Perspektive za dalji rast životnog standarda

Podaci pokazuju da Srbija ima potencijal za nastavak rasta zarada, ali da je nominalni iznos plata još uvek nedovoljan za približavanje proseku EU. Osim toga, ograničenja u životnom standardu proizilaze i iz drugih faktora: strukture privrede, nivoa produktivnosti i investicija. Uporedo sa tim, poboljšanja u kupovnoj moći stanovništva zavise i od inflacije, fiskalne politike i privrednog rasta. Sve dok rast zarada ne prati i rast ukupne produktivnosti i investicija, razlike u životnom standardu i dalje će biti izražene.