Sajmovi zapošljavanja u Vršcu 9. oktobra i Novom Sadu 14. oktobra nude besplatne usluge selekcije za poslodavce i podršku nezaposlenima

Nacionalna služba za zapošljavanje najavila je održavanje dva sajma zapošljavanja u oktobru, sa ciljem povećanja zaposlenosti i povezivanja poslodavaca sa kandidatima. Prvi sajam biće održan u Vršcu 9. oktobra od 11 do 13 časova, dok je drugi zakazan za 14. oktobar u Novom Sadu od 10 do 15 časova. Ovi događaji predstavljaju priliku za nezaposlene da stupe u kontakt sa poslodavcima i informišu se o aktuelnim poslovima, dok firme dobijaju podršku u selekciji kandidata i mogućnost korišćenja finansijskih olakšica.

Sajmovi zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu: Detalji i benefiti

Sajam zapošljavanja u Vršcu biće održan u foajeu kongresno-muzičke dvorane Centra „Millennium“, Omladinski trg 17. Poslodavci koji žele da učestvuju mogu se prijaviti lično u Filijali Vršac Nacionalne službe za zapošljavanje, telefonom ili putem mejla. Takođe, njima je na raspolaganju besplatna profesionalna selekcija kandidata. Nezaposleni koji su zainteresovani za sajam treba da kontaktiraju svog savetnika za zapošljavanje radi evidentiranja i pripreme. Preporučuje se i obuka za aktivno traženje posla, dostupna na onlajn platformi NSZ.

Podrška za poslodavce i nezaposlene kroz sajmove zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu

Sajam u Novom Sadu biće održan u holu Master centra Novosadskog sajma, Hajduk Veljkova 11. Prijava poslodavaca je u toku i može se obaviti lično, telefonom ili mejlom. Na štandu Nacionalne službe za zapošljavanje, učesnici mogu dobiti informacije o aktuelnim programima podrške. Zbog toga su sajmovi zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu važni za tržište rada, jer pomažu efikasnijem povezivanju ponude i tražnje radne snage.

Širi značaj sajmova zapošljavanja za lokalnu ekonomiju

Ovi sajmovi predstavljaju ključni mehanizam u smanjenju nezaposlenosti i unapređenju zapošljavanja na regionalnom nivou. Uporedo sa time, poslodavci dobijaju pristup bazi kandidata i mogućnost da koriste finansijske podsticaje pri zapošljavanju. Organizacija ovakvih događaja doprinosi boljoj informisanosti i većoj vidljivosti otvorenih radnih mesta, čime se podstiče i ekonomska aktivnost u lokalnim zajednicama. Kao rezultat, sajmovi zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu potvrđuju značaj institucionalne podrške u procesu zapošljavanja.

Prema analizi Agencije za energetiku, grejanje na gas i drva za 60 m² stan iznosi oko 60.000 dinara, dok je etažno grejanje na struju više od 250.000 dinara

Agencija za energetiku Srbije objavila je novu analizu troškova grejanja za predstojeću sezonu, koja otkriva da su troškovi grejanja u Srbiji najniži za domaćinstva koja koriste gas i drva. Troškovi grejanja u Srbiji na prirodni gas za stan od 60 kvadrata, uz 16 sati grejanja dnevno na 20 stepeni Celzijusa tokom šest meseci, iznose 59.500 dinara, što je na nivou najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Detaljna analiza troškova i poređenje energenata

Domaćinstva koja koriste drva u regionima gde se drvo može nabaviti po ceni od 7.300 dinara po kubnom metru, uz efikasnost peći od 65 odsto, za sezonu će platiti oko 60.000 dinara. S druge strane, troškovi grejanja na skuplje drvo, sa cenom od 10.200 dinara po kubiku i pećima niže efikasnosti, dostižu 99.300 dinara. U analizi se ističe da su cene ogrevnog drveta porasle do 13 odsto u odnosu na prethodnu sezonu. Grejanje na pelet, uz efikasne peći, košta 114.000 dinara, što je 50 odsto više nego prošle godine. Troškovi za ugalj variraju između 81.000 i 102.000 dinara, u zavisnosti od vrste uglja.

Najskuplje etažno grejanje na struju

Grejanje na lož-ulje izlazi na 167.600 dinara, dok domaćinstva koja za grejanje koriste propan butan gas moraju da izdvoje oko 187.000 dinara. Troškovi grejanja električnom energijom ostali su nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu. Korišćenje termoakumulacionih peći, pod uslovom da se koristi isključivo jeftina noćna struja, iznosi 102.700 dinara za sezonu. Ako se peći dopunjuju skupljom dnevnom strujom tokom dva sata dnevno, troškovi rastu za oko 40 odsto, dostižući 142.000 dinara. Najskuplji način grejanja u Srbiji i dalje ostaje etažno grejanje na struju, za koje je prema trenutnim cenama potrebno više od 250.000 dinara za sezonu, navodi Agencija za energetiku Srbije.

Implikacije i širi tržišni kontekst

Ova analiza pokazuje da izbor energenta ima ključan uticaj na budžet domaćinstava. U poređenju sa prethodnim sezonama, primetan je rast cena ogrevnog drveta i peleta, što dodatno opterećuje potrošače. S obzirom na značaj troškova grejanja u Srbiji za ukupne izdatke domaćinstava, racionalan odabir energenta postaje sve važniji. Takođe, razlike u ceni energenata i efikasnosti uređaja značajno utiču na ukupnu isplativost i održivost pojedinih rešenja. U urbanim sredinama, gde su alternativa centralno grejanje i električna energija, troškovi grejanja u Srbiji postaju presudni faktor prilikom planiranja porodičnih budžeta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz Srbije porastao je 8,8 odsto, dok je deficit smanjen 11,3 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2026. godine bila je manja za 0,5 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. U poređenju sa prosekom iz 2025. godine, zabeležen je pad od 4,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. S druge strane, spoljna trgovina Srbije porasla je 6,4 odsto u prvih osam meseci 2026. godine i iznosila je 52,51 milijardu evra, što ukazuje na rast izvoza i uvoza.

Detaljna kretanja industrijske proizvodnje i spoljna trgovina Srbije

Industrijska proizvodnja u periodu januar-avgust 2026. godine bila je veća za 0,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Desezonirani indeks za avgust, u poređenju sa julom, pokazuje pad industrije od 0,6 odsto. U prerađivačkoj industriji pad iznosi jedan odsto. Posmatrano po sektorima, u avgustu su zabeleženi različiti trendovi: rudarstvo je poraslo 6,7 odsto, dok je prerađivačka industrija pala 1,8 odsto. Snabdevanje strujom i gasom zabeležilo je rast od 0,8 odsto.

Rast izvoza i smanjenje deficita u spoljnoj trgovini Srbije

Spoljna trgovina Srbije donela je značajan rast izvoza. U prva osam meseci ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 23,70 milijardi evra, što je povećanje od 8,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz je iznosio 28,80 milijardi evra, što je rast od 4,6 odsto. Deficit u trgovini bio je 5,10 milijardi evra, što je smanjenje od 11,3 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 82,3 odsto, što je više nego prethodne godine kada je iznosila 79,1 odsto. Najveći udeo u izvozu imala je Vojvodina sa 29,7 odsto, dok je najveći udeo u uvozu imao Beogradski region. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu bili su proizvodi za reprodukciju sa 59,3 odsto, dok su u uvozu ti proizvodi činili 55,3 odsto. Najvažnije partnere čine zemlje Evropske unije sa 58,3 odsto ukupne razmene, a suficit je ostvaren sa državama CEFTA, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom. Najveći deficit ostvaren je sa Kinom, Kazahstanom, Turskom i Poljskom.

Promet u maloprodaji i turizam beleže rast

Promet robe u trgovini na malo u avgustu 2026. godine bio je veći u tekućim cenama za 8,4 do 8,8 odsto, a u stalnim cenama za 6,3 do 8,8 odsto u odnosu na avgust prošle godine. U prvih osam meseci promet je porastao 8,9 odsto u tekućim i 7,2 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom sa 9 odsto, dok je promet goriva porastao 6,2 odsto, a neprehrambenih proizvoda 2,8 odsto. Turizam je takođe ostvario rast. U avgustu je registrovano oko 537.000 dolazaka turista, što je 7,9 odsto više nego prethodne godine. Ostvareno je 1.582.000 noćenja, sa rastom od 7,3 odsto. Domaći turisti ostvarili su 851.000 noćenja (rast 5 odsto), a strani 731.000 noćenja (rast 10,1 odsto). Najviše noćenja stranih turista ostvarili su posetioci iz Rusije, Turske i Nemačke. Najposećeniji su bili Beograd, Novi Sad i Subotica, kao i Vrnjačka Banja, Sokobanja i Banja Vrdnik.

Analiza tržišnih okolnosti i značaja za privredu

Industrijska proizvodnja opala je u avgustu 2026. godine, dok spoljna trgovina Srbije beleži rast i uvoza i izvoza. Smanjenje deficita i rast pokrivenosti uvoza izvozom ukazuju na povoljnije kretanje robne razmene. Promet u maloprodaji i rast turističkog sektora dodatno doprinose ekonomskoj aktivnosti. Ovi podaci pokazuju da i pored izazova u industrijskom sektoru, snažan izvoz i rast potrošnje omogućavaju stabilan doprinos ukupnoj privredi.