Novo strateško partnerstvo Srbije i Azerbejdžana obezbeđuje izgradnju gasne elektrane sa nominalnom snagom od 500 MW do 2030. godine

EPS, Srbijagas i azerbejdžanska državna naftna i gasna kompanija SOKAR potpisali su ugovor akcionara za zajednički projekat izgradnje gasne elektrane kod Niša sa nominalnom snagom od 500 megavata (MW). Projekat je najavljen da će biti završen do 2030. godine, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ova investicija predstavlja prvi zajednički poduhvat EPS-a, Srbijagasa i SOKAR-a, a cilj je diversifikacija izvora električne energije i jačanje energetske sigurnosti Srbije.

Detalji projekta gasne elektrane kod Niša

Prema najavi, gasna elektrana proizvodiće električnu i toplotnu energiju, sa ukupnim kapacitetom od 500 MW. Ugovor su u Vladi Srbije potpisali generalni direktor EPS-a Dušan Živković, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i Elčin Ibadov, savetnik predsednika SOKAR-a i direktor SOKAR-a u Turskoj. Potpisivanju su prisustvovali ministarka Dubravka Đedović Handanović i ambasador Azerbejdžana u Beogradu Tahir Tagi-Zade. Đedović Handanović je istakla da je saradnja sa SOKAR-om deo šireg strateškog energetskog partnerstva Srbije i Azerbejdžana. Kao rezultat, SOKAR unosi iskustvo iz sličnih projekata u Azerbejdžanu, dok EPS i Srbijagas doprinose znanjem i infrastrukturom.

Energetska i ekonomska važnost projekta

Ministarka Đedović Handanović navela je da Srbiji raste potreba za električnom energijom, posebno baznom, zbog i dalje dominantnog oslanjanja na ugalj. Loši hidrološki uslovi dodatno pojačavaju važnost novih stabilnih izvora energije. Izgradnja gasne elektrane kod Niša ima za cilj da diversifikuje izvore snabdevanja i unapredi sigurnost srpskog elektroenergetskog sistema. Srbija i Azerbejdžan su prethodno zaključili sporazum o realizaciji ovog projekta, a Narodna skupština ga je ratifikovala. Do sada su završeni ključni koraci: usvojen je prostorni plan, započeta je izrada tehničke dokumentacije i ugovorene su studije idejnog rešenja, priključenja na mrežu i tehničke opravdanosti (feasibility study).

Dalji koraci i implikacije za sektor energetike

Đedović Handanović očekuje da će sve neophodne analize biti završene do februara ili marta naredne godine. Nakon toga sledi izrada ekonomske studije opravdanosti i početak pregovora sa potencijalnim finansijerima. U međuvremenu, saradnja sa SOKAR-om se produbljuje, posebno nakon završetka gasne interkonekcije Srbije i Bugarske, što je omogućilo dodatne količine gasa za srpsko tržište. Projekat gasne elektrane kod Niša se uklapa u širu strategiju Srbije da poveća udeo pouzdanih izvora električne energije i smanji zavisnost od uglja. Očekuje se da će završetak elektrane do 2030. godine doprineti stabilnosti snabdevanja i omogućiti bolju fleksibilnost u energetskom miksu.

Izjave i strateška partnerstva

“Partnerstvo sa SOKAR-om nam je izuzetno važno, pre svega zbog prijateljskih odnosa sa Azerbejdžanom, kao i zbog snabdevanja gasa u poslednje tri godine”, istakla je Dubravka Đedović Handanović. Takođe je naglasila da je potpisivanje ugovora deo napora za unapređenje energetskog sektora i signal investitorima o ozbiljnosti namera Srbije. Projekat gasne elektrane kod Niša, nominalne snage 500 MW, biće jedan od ključnih infrastrukturnih poduhvata u energetskom sektoru Srbije u narednim godinama.

Prema analizi Agencije za energetiku, grejanje na gas i drva za 60 m² stan iznosi oko 60.000 dinara, dok je etažno grejanje na struju više od 250.000 dinara

Agencija za energetiku Srbije objavila je novu analizu troškova grejanja za predstojeću sezonu, koja otkriva da su troškovi grejanja u Srbiji najniži za domaćinstva koja koriste gas i drva. Troškovi grejanja u Srbiji na prirodni gas za stan od 60 kvadrata, uz 16 sati grejanja dnevno na 20 stepeni Celzijusa tokom šest meseci, iznose 59.500 dinara, što je na nivou najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Detaljna analiza troškova i poređenje energenata

Domaćinstva koja koriste drva u regionima gde se drvo može nabaviti po ceni od 7.300 dinara po kubnom metru, uz efikasnost peći od 65 odsto, za sezonu će platiti oko 60.000 dinara. S druge strane, troškovi grejanja na skuplje drvo, sa cenom od 10.200 dinara po kubiku i pećima niže efikasnosti, dostižu 99.300 dinara. U analizi se ističe da su cene ogrevnog drveta porasle do 13 odsto u odnosu na prethodnu sezonu. Grejanje na pelet, uz efikasne peći, košta 114.000 dinara, što je 50 odsto više nego prošle godine. Troškovi za ugalj variraju između 81.000 i 102.000 dinara, u zavisnosti od vrste uglja.

Najskuplje etažno grejanje na struju

Grejanje na lož-ulje izlazi na 167.600 dinara, dok domaćinstva koja za grejanje koriste propan butan gas moraju da izdvoje oko 187.000 dinara. Troškovi grejanja električnom energijom ostali su nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu. Korišćenje termoakumulacionih peći, pod uslovom da se koristi isključivo jeftina noćna struja, iznosi 102.700 dinara za sezonu. Ako se peći dopunjuju skupljom dnevnom strujom tokom dva sata dnevno, troškovi rastu za oko 40 odsto, dostižući 142.000 dinara. Najskuplji način grejanja u Srbiji i dalje ostaje etažno grejanje na struju, za koje je prema trenutnim cenama potrebno više od 250.000 dinara za sezonu, navodi Agencija za energetiku Srbije.

Implikacije i širi tržišni kontekst

Ova analiza pokazuje da izbor energenta ima ključan uticaj na budžet domaćinstava. U poređenju sa prethodnim sezonama, primetan je rast cena ogrevnog drveta i peleta, što dodatno opterećuje potrošače. S obzirom na značaj troškova grejanja u Srbiji za ukupne izdatke domaćinstava, racionalan odabir energenta postaje sve važniji. Takođe, razlike u ceni energenata i efikasnosti uređaja značajno utiču na ukupnu isplativost i održivost pojedinih rešenja. U urbanim sredinama, gde su alternativa centralno grejanje i električna energija, troškovi grejanja u Srbiji postaju presudni faktor prilikom planiranja porodičnih budžeta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz Srbije porastao je 8,8 odsto, dok je deficit smanjen 11,3 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2026. godine bila je manja za 0,5 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. U poređenju sa prosekom iz 2025. godine, zabeležen je pad od 4,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. S druge strane, spoljna trgovina Srbije porasla je 6,4 odsto u prvih osam meseci 2026. godine i iznosila je 52,51 milijardu evra, što ukazuje na rast izvoza i uvoza.

Detaljna kretanja industrijske proizvodnje i spoljna trgovina Srbije

Industrijska proizvodnja u periodu januar-avgust 2026. godine bila je veća za 0,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Desezonirani indeks za avgust, u poređenju sa julom, pokazuje pad industrije od 0,6 odsto. U prerađivačkoj industriji pad iznosi jedan odsto. Posmatrano po sektorima, u avgustu su zabeleženi različiti trendovi: rudarstvo je poraslo 6,7 odsto, dok je prerađivačka industrija pala 1,8 odsto. Snabdevanje strujom i gasom zabeležilo je rast od 0,8 odsto.

Rast izvoza i smanjenje deficita u spoljnoj trgovini Srbije

Spoljna trgovina Srbije donela je značajan rast izvoza. U prva osam meseci ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 23,70 milijardi evra, što je povećanje od 8,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz je iznosio 28,80 milijardi evra, što je rast od 4,6 odsto. Deficit u trgovini bio je 5,10 milijardi evra, što je smanjenje od 11,3 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 82,3 odsto, što je više nego prethodne godine kada je iznosila 79,1 odsto. Najveći udeo u izvozu imala je Vojvodina sa 29,7 odsto, dok je najveći udeo u uvozu imao Beogradski region. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu bili su proizvodi za reprodukciju sa 59,3 odsto, dok su u uvozu ti proizvodi činili 55,3 odsto. Najvažnije partnere čine zemlje Evropske unije sa 58,3 odsto ukupne razmene, a suficit je ostvaren sa državama CEFTA, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom. Najveći deficit ostvaren je sa Kinom, Kazahstanom, Turskom i Poljskom.

Promet u maloprodaji i turizam beleže rast

Promet robe u trgovini na malo u avgustu 2026. godine bio je veći u tekućim cenama za 8,4 do 8,8 odsto, a u stalnim cenama za 6,3 do 8,8 odsto u odnosu na avgust prošle godine. U prvih osam meseci promet je porastao 8,9 odsto u tekućim i 7,2 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom sa 9 odsto, dok je promet goriva porastao 6,2 odsto, a neprehrambenih proizvoda 2,8 odsto. Turizam je takođe ostvario rast. U avgustu je registrovano oko 537.000 dolazaka turista, što je 7,9 odsto više nego prethodne godine. Ostvareno je 1.582.000 noćenja, sa rastom od 7,3 odsto. Domaći turisti ostvarili su 851.000 noćenja (rast 5 odsto), a strani 731.000 noćenja (rast 10,1 odsto). Najviše noćenja stranih turista ostvarili su posetioci iz Rusije, Turske i Nemačke. Najposećeniji su bili Beograd, Novi Sad i Subotica, kao i Vrnjačka Banja, Sokobanja i Banja Vrdnik.

Analiza tržišnih okolnosti i značaja za privredu

Industrijska proizvodnja opala je u avgustu 2026. godine, dok spoljna trgovina Srbije beleži rast i uvoza i izvoza. Smanjenje deficita i rast pokrivenosti uvoza izvozom ukazuju na povoljnije kretanje robne razmene. Promet u maloprodaji i rast turističkog sektora dodatno doprinose ekonomskoj aktivnosti. Ovi podaci pokazuju da i pored izazova u industrijskom sektoru, snažan izvoz i rast potrošnje omogućavaju stabilan doprinos ukupnoj privredi.