Sajmovi zapošljavanja u Vršcu 9. oktobra i Novom Sadu 14. oktobra nude besplatne usluge selekcije za poslodavce i podršku nezaposlenima

Nacionalna služba za zapošljavanje najavila je održavanje dva sajma zapošljavanja u oktobru, sa ciljem povećanja zaposlenosti i povezivanja poslodavaca sa kandidatima. Prvi sajam biće održan u Vršcu 9. oktobra od 11 do 13 časova, dok je drugi zakazan za 14. oktobar u Novom Sadu od 10 do 15 časova. Ovi događaji predstavljaju priliku za nezaposlene da stupe u kontakt sa poslodavcima i informišu se o aktuelnim poslovima, dok firme dobijaju podršku u selekciji kandidata i mogućnost korišćenja finansijskih olakšica.

Sajmovi zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu: Detalji i benefiti

Sajam zapošljavanja u Vršcu biće održan u foajeu kongresno-muzičke dvorane Centra „Millennium“, Omladinski trg 17. Poslodavci koji žele da učestvuju mogu se prijaviti lično u Filijali Vršac Nacionalne službe za zapošljavanje, telefonom ili putem mejla. Takođe, njima je na raspolaganju besplatna profesionalna selekcija kandidata. Nezaposleni koji su zainteresovani za sajam treba da kontaktiraju svog savetnika za zapošljavanje radi evidentiranja i pripreme. Preporučuje se i obuka za aktivno traženje posla, dostupna na onlajn platformi NSZ.

Podrška za poslodavce i nezaposlene kroz sajmove zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu

Sajam u Novom Sadu biće održan u holu Master centra Novosadskog sajma, Hajduk Veljkova 11. Prijava poslodavaca je u toku i može se obaviti lično, telefonom ili mejlom. Na štandu Nacionalne službe za zapošljavanje, učesnici mogu dobiti informacije o aktuelnim programima podrške. Zbog toga su sajmovi zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu važni za tržište rada, jer pomažu efikasnijem povezivanju ponude i tražnje radne snage.

Širi značaj sajmova zapošljavanja za lokalnu ekonomiju

Ovi sajmovi predstavljaju ključni mehanizam u smanjenju nezaposlenosti i unapređenju zapošljavanja na regionalnom nivou. Uporedo sa time, poslodavci dobijaju pristup bazi kandidata i mogućnost da koriste finansijske podsticaje pri zapošljavanju. Organizacija ovakvih događaja doprinosi boljoj informisanosti i većoj vidljivosti otvorenih radnih mesta, čime se podstiče i ekonomska aktivnost u lokalnim zajednicama. Kao rezultat, sajmovi zapošljavanja u Vršcu i Novom Sadu potvrđuju značaj institucionalne podrške u procesu zapošljavanja.

Novo strateško partnerstvo Srbije i Azerbejdžana obezbeđuje izgradnju gasne elektrane sa nominalnom snagom od 500 MW do 2030. godine

EPS, Srbijagas i azerbejdžanska državna naftna i gasna kompanija SOKAR potpisali su ugovor akcionara za zajednički projekat izgradnje gasne elektrane kod Niša sa nominalnom snagom od 500 megavata (MW). Projekat je najavljen da će biti završen do 2030. godine, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ova investicija predstavlja prvi zajednički poduhvat EPS-a, Srbijagasa i SOKAR-a, a cilj je diversifikacija izvora električne energije i jačanje energetske sigurnosti Srbije.

Detalji projekta gasne elektrane kod Niša

Prema najavi, gasna elektrana proizvodiće električnu i toplotnu energiju, sa ukupnim kapacitetom od 500 MW. Ugovor su u Vladi Srbije potpisali generalni direktor EPS-a Dušan Živković, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i Elčin Ibadov, savetnik predsednika SOKAR-a i direktor SOKAR-a u Turskoj. Potpisivanju su prisustvovali ministarka Dubravka Đedović Handanović i ambasador Azerbejdžana u Beogradu Tahir Tagi-Zade. Đedović Handanović je istakla da je saradnja sa SOKAR-om deo šireg strateškog energetskog partnerstva Srbije i Azerbejdžana. Kao rezultat, SOKAR unosi iskustvo iz sličnih projekata u Azerbejdžanu, dok EPS i Srbijagas doprinose znanjem i infrastrukturom.

Energetska i ekonomska važnost projekta

Ministarka Đedović Handanović navela je da Srbiji raste potreba za električnom energijom, posebno baznom, zbog i dalje dominantnog oslanjanja na ugalj. Loši hidrološki uslovi dodatno pojačavaju važnost novih stabilnih izvora energije. Izgradnja gasne elektrane kod Niša ima za cilj da diversifikuje izvore snabdevanja i unapredi sigurnost srpskog elektroenergetskog sistema. Srbija i Azerbejdžan su prethodno zaključili sporazum o realizaciji ovog projekta, a Narodna skupština ga je ratifikovala. Do sada su završeni ključni koraci: usvojen je prostorni plan, započeta je izrada tehničke dokumentacije i ugovorene su studije idejnog rešenja, priključenja na mrežu i tehničke opravdanosti (feasibility study).

Dalji koraci i implikacije za sektor energetike

Đedović Handanović očekuje da će sve neophodne analize biti završene do februara ili marta naredne godine. Nakon toga sledi izrada ekonomske studije opravdanosti i početak pregovora sa potencijalnim finansijerima. U međuvremenu, saradnja sa SOKAR-om se produbljuje, posebno nakon završetka gasne interkonekcije Srbije i Bugarske, što je omogućilo dodatne količine gasa za srpsko tržište. Projekat gasne elektrane kod Niša se uklapa u širu strategiju Srbije da poveća udeo pouzdanih izvora električne energije i smanji zavisnost od uglja. Očekuje se da će završetak elektrane do 2030. godine doprineti stabilnosti snabdevanja i omogućiti bolju fleksibilnost u energetskom miksu.

Izjave i strateška partnerstva

“Partnerstvo sa SOKAR-om nam je izuzetno važno, pre svega zbog prijateljskih odnosa sa Azerbejdžanom, kao i zbog snabdevanja gasa u poslednje tri godine”, istakla je Dubravka Đedović Handanović. Takođe je naglasila da je potpisivanje ugovora deo napora za unapređenje energetskog sektora i signal investitorima o ozbiljnosti namera Srbije. Projekat gasne elektrane kod Niša, nominalne snage 500 MW, biće jedan od ključnih infrastrukturnih poduhvata u energetskom sektoru Srbije u narednim godinama.

Prema analizi Agencije za energetiku, grejanje na gas i drva za 60 m² stan iznosi oko 60.000 dinara, dok je etažno grejanje na struju više od 250.000 dinara

Agencija za energetiku Srbije objavila je novu analizu troškova grejanja za predstojeću sezonu, koja otkriva da su troškovi grejanja u Srbiji najniži za domaćinstva koja koriste gas i drva. Troškovi grejanja u Srbiji na prirodni gas za stan od 60 kvadrata, uz 16 sati grejanja dnevno na 20 stepeni Celzijusa tokom šest meseci, iznose 59.500 dinara, što je na nivou najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Detaljna analiza troškova i poređenje energenata

Domaćinstva koja koriste drva u regionima gde se drvo može nabaviti po ceni od 7.300 dinara po kubnom metru, uz efikasnost peći od 65 odsto, za sezonu će platiti oko 60.000 dinara. S druge strane, troškovi grejanja na skuplje drvo, sa cenom od 10.200 dinara po kubiku i pećima niže efikasnosti, dostižu 99.300 dinara. U analizi se ističe da su cene ogrevnog drveta porasle do 13 odsto u odnosu na prethodnu sezonu. Grejanje na pelet, uz efikasne peći, košta 114.000 dinara, što je 50 odsto više nego prošle godine. Troškovi za ugalj variraju između 81.000 i 102.000 dinara, u zavisnosti od vrste uglja.

Najskuplje etažno grejanje na struju

Grejanje na lož-ulje izlazi na 167.600 dinara, dok domaćinstva koja za grejanje koriste propan butan gas moraju da izdvoje oko 187.000 dinara. Troškovi grejanja električnom energijom ostali su nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu. Korišćenje termoakumulacionih peći, pod uslovom da se koristi isključivo jeftina noćna struja, iznosi 102.700 dinara za sezonu. Ako se peći dopunjuju skupljom dnevnom strujom tokom dva sata dnevno, troškovi rastu za oko 40 odsto, dostižući 142.000 dinara. Najskuplji način grejanja u Srbiji i dalje ostaje etažno grejanje na struju, za koje je prema trenutnim cenama potrebno više od 250.000 dinara za sezonu, navodi Agencija za energetiku Srbije.

Implikacije i širi tržišni kontekst

Ova analiza pokazuje da izbor energenta ima ključan uticaj na budžet domaćinstava. U poređenju sa prethodnim sezonama, primetan je rast cena ogrevnog drveta i peleta, što dodatno opterećuje potrošače. S obzirom na značaj troškova grejanja u Srbiji za ukupne izdatke domaćinstava, racionalan odabir energenta postaje sve važniji. Takođe, razlike u ceni energenata i efikasnosti uređaja značajno utiču na ukupnu isplativost i održivost pojedinih rešenja. U urbanim sredinama, gde su alternativa centralno grejanje i električna energija, troškovi grejanja u Srbiji postaju presudni faktor prilikom planiranja porodičnih budžeta.