Izraelski premijer saopštio iz bolnice da je tumor uklonjen, javnost obaveštena nakon zahvata

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu operisan je nakon što je tokom medicinskog zahvata na prostati otkriven maligni tumor. Operacija je obavljena u bolnici, a Netanjahu je javnost obavestio o svom zdravstvenom stanju putem društvene mreže. Prema njegovim rečima, tumor je u potpunosti uklonjen i trenutno se oseća dobro.

Vest o Netanjahuovoj dijagnozi držana je u tajnosti tokom ratnog stanja u regionu. Premijer je izjavio da je namerno odložio objavljivanje informacija o svom zdravlju kako neprijateljske strane ne bi iskoristile njegovu situaciju.

“Želeo sam da odložim objavljivanje svog zdravstvenog stanja zbog rata sa Iranom, kako Teheran ne bi širio još više lažne propagande protiv Izraela”, naveo je Netanjahu u zvaničnoj izjavi.

Nakon uspešnog hirurškog zahvata, Netanjahu je potvrdio da će nastaviti sa propisanom medicinskom terapijom. “Kada dobijem informacije o potencijalnoj opasnosti, želim odmah da se suočim sa njom. To važi i za mene lično, i za Izrael”, saopštio je premijer, dodajući da će pratiti uputstva lekarskog tima.

Netanjahuovo zdravstveno stanje izazvalo je pažnju javnosti, s obzirom na trenutnu situaciju u regionu i značaj njegove pozicije. Dalje informacije o toku oporavka očekuju se u narednom periodu.

Britanska vlada saopštila da suverenitet nad Foklandima nije predmet rasprave, dok Vašington preispituje podršku zbog neslaganja oko Irana

Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države suočile su se sa tenzijama nakon što su iz britanske vlade stigle jasne poruke o suverenitetu nad Foklandskim ostrvima, usled informacija da Vašington razmatra promenu svog stava kao odgovor na britansko odbijanje da se aktivnije uključi u sukob sa Iranom. Prema zvaničnom saopštenju iz Londona, stav o Foklandskim ostrvima ostaje nepromenjen, a pravo na samoopredeljenje stanovnika ocenjuje se kao ključni princip.

Britanska vlada reagovala je na izveštaje o internom dopisu iz Pentagona, koji sugeriše da bi američka administracija mogla preispitati podršku britanskom suverenitetu nad ostrvima kao vid pritiska zbog neslaganja oko iranske krize. Portparol britanske vlade izjavio je da “suverenitet pripada isključivo Velikoj Britaniji, a pravo na samoopredeljenje je najvažnije”.

Istovremeno, spekuliše se da administracija Donalda Trampa razmatra i druge mere prema saveznicima u NATO, uključujući mogućnost suspenzije Španije iz saveza, ukoliko ne podrže američke operacije u vezi sa Iranom. Na pitanje da li je Velika Britanija spremna da odbrani Foklandska ostrva u slučaju eskalacije, iz Londona je poručeno da situacija još nije dostigla taj nivo ozbiljnosti.

Britanski zvaničnici ponovili su da neće biti “pritisnuti” niti “uvućeni” u rat sa Iranom, naglašavajući distancu od američke politike prema Bliskom istoku. “Velika Britanija neće biti pritisnuta niti uvučena u rat sa Iranom”, istakao je portparol u zvaničnoj izjavi.

Stanovnici Foklandskih ostrva prethodno su se izjasnili u korist ostanka pod britanskom upravom, ali najnoviji potezi američke administracije mogli bi ponovo da otvore ovo teritorijalno pitanje unutar NATO saveza.

Pentagon potvrdio ograničene rezerve napredne municije, dok analize ukazuju na izazove u održavanju zaliha

Vašington — Nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države pokrenule vojnu kampanju protiv Irana, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da zemlja ima „gotovo neograničene zalihe“ ključne municije i mogućnost da vodi rat „zauvek“. Međutim, prema svedočenju funkcionera Pentagona pred Kongresom i analizama američkog arsenala, mogućnosti SAD su ograničene kada je reč o naprednim sistemima naoružanja.

Zabrinutost se posebno odnosi na zalihe naprednih raketa dugog dometa koje mogu gađati ciljeve na velikim udaljenostima, kao i na projektile za presretanje korišćene u zaštiti američkih snaga od napada. Ova pitanja su pokrenuta tokom najnovijeg produžetka prekida vatre sa Iranom, koji je predsednik Tramp najavio kao „neodređen“, dok su pregovori u toku.

Zvaničnici Pentagona navode da je američka vojna prednost zasnovana na visokotehnološkim, ali ograničenim resursima, a ne na beskonačnoj količini municije. Analize pokazuju da su trenutne zalihe nekih ključnih sistema podložne brzoj potrošnji tokom intenzivnih sukoba, što je izazvalo pažnju zakonodavaca i vojnih analitičara.

Tokom saslušanja pred Kongresom, predstavnici Ministarstva odbrane istakli su potrebu za dodatnim investicijama u proizvodnju i održavanje zaliha napredne municije. Napominje se da su određeni tipovi projektila, posebno oni sa dugim dometom i visokim stepenom preciznosti, zahtevni za proizvodnju i zahtevaju značajne resurse.

Dodatno, produženje prekida vatre sa Iranom daje vremenski prostor za procenu i obnovu zaliha. Prema zvaničnicima, cilj je obezbediti da vojni kapaciteti ostanu na odgovarajućem nivou ukoliko dođe do nastavka sukoba. Situacija na terenu i dalje je neizvesna, a američka vojska nastavlja sa procenom potreba i mogućnosti snabdevanja.

Stručnjaci upozoravaju da bi produženi sukob mogao dodatno opteretiti postojeće zalihe, naročito s obzirom na složenost i cenu naprednih sistema. Zvanične informacije o tačnoj količini preostale municije ostaju poverljive iz bezbednosnih razloga, ali javne izjave ukazuju na potrebu za pažljivim upravljanjem resursima.

SAD su i ranije tokom konflikta ulagale napore da obezbede kontinuirano snabdevanje svojim oružanim snagama, ali trenutna situacija otvara pitanje dugoročne održivosti ovakvog pristupa. Prema navodima iz Pentagona, prioritet je omogućiti vojsci dovoljno resursa za sve scenarije, uz istovremeno održavanje tehnološke prednosti.

Nezavisne međunarodne organizacije nisu imale pristup detaljnim podacima o zalihama, dok se zvanične procene i dalje razmatraju na zatvorenim sednicama američkog Kongresa. Dalji razvoj situacije zavisiće od dešavanja na terenu i toka pregovora između SAD i Irana.