Izraelski premijer saopštio iz bolnice da je tumor uklonjen, javnost obaveštena nakon zahvata

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu operisan je nakon što je tokom medicinskog zahvata na prostati otkriven maligni tumor. Operacija je obavljena u bolnici, a Netanjahu je javnost obavestio o svom zdravstvenom stanju putem društvene mreže. Prema njegovim rečima, tumor je u potpunosti uklonjen i trenutno se oseća dobro.

Vest o Netanjahuovoj dijagnozi držana je u tajnosti tokom ratnog stanja u regionu. Premijer je izjavio da je namerno odložio objavljivanje informacija o svom zdravlju kako neprijateljske strane ne bi iskoristile njegovu situaciju.

“Želeo sam da odložim objavljivanje svog zdravstvenog stanja zbog rata sa Iranom, kako Teheran ne bi širio još više lažne propagande protiv Izraela”, naveo je Netanjahu u zvaničnoj izjavi.

Nakon uspešnog hirurškog zahvata, Netanjahu je potvrdio da će nastaviti sa propisanom medicinskom terapijom. “Kada dobijem informacije o potencijalnoj opasnosti, želim odmah da se suočim sa njom. To važi i za mene lično, i za Izrael”, saopštio je premijer, dodajući da će pratiti uputstva lekarskog tima.

Netanjahuovo zdravstveno stanje izazvalo je pažnju javnosti, s obzirom na trenutnu situaciju u regionu i značaj njegove pozicije. Dalje informacije o toku oporavka očekuju se u narednom periodu.

Pentagon potvrdio ograničene rezerve napredne municije, dok analize ukazuju na izazove u održavanju zaliha

Vašington — Nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države pokrenule vojnu kampanju protiv Irana, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da zemlja ima „gotovo neograničene zalihe“ ključne municije i mogućnost da vodi rat „zauvek“. Međutim, prema svedočenju funkcionera Pentagona pred Kongresom i analizama američkog arsenala, mogućnosti SAD su ograničene kada je reč o naprednim sistemima naoružanja.

Zabrinutost se posebno odnosi na zalihe naprednih raketa dugog dometa koje mogu gađati ciljeve na velikim udaljenostima, kao i na projektile za presretanje korišćene u zaštiti američkih snaga od napada. Ova pitanja su pokrenuta tokom najnovijeg produžetka prekida vatre sa Iranom, koji je predsednik Tramp najavio kao „neodređen“, dok su pregovori u toku.

Zvaničnici Pentagona navode da je američka vojna prednost zasnovana na visokotehnološkim, ali ograničenim resursima, a ne na beskonačnoj količini municije. Analize pokazuju da su trenutne zalihe nekih ključnih sistema podložne brzoj potrošnji tokom intenzivnih sukoba, što je izazvalo pažnju zakonodavaca i vojnih analitičara.

Tokom saslušanja pred Kongresom, predstavnici Ministarstva odbrane istakli su potrebu za dodatnim investicijama u proizvodnju i održavanje zaliha napredne municije. Napominje se da su određeni tipovi projektila, posebno oni sa dugim dometom i visokim stepenom preciznosti, zahtevni za proizvodnju i zahtevaju značajne resurse.

Dodatno, produženje prekida vatre sa Iranom daje vremenski prostor za procenu i obnovu zaliha. Prema zvaničnicima, cilj je obezbediti da vojni kapaciteti ostanu na odgovarajućem nivou ukoliko dođe do nastavka sukoba. Situacija na terenu i dalje je neizvesna, a američka vojska nastavlja sa procenom potreba i mogućnosti snabdevanja.

Stručnjaci upozoravaju da bi produženi sukob mogao dodatno opteretiti postojeće zalihe, naročito s obzirom na složenost i cenu naprednih sistema. Zvanične informacije o tačnoj količini preostale municije ostaju poverljive iz bezbednosnih razloga, ali javne izjave ukazuju na potrebu za pažljivim upravljanjem resursima.

SAD su i ranije tokom konflikta ulagale napore da obezbede kontinuirano snabdevanje svojim oružanim snagama, ali trenutna situacija otvara pitanje dugoročne održivosti ovakvog pristupa. Prema navodima iz Pentagona, prioritet je omogućiti vojsci dovoljno resursa za sve scenarije, uz istovremeno održavanje tehnološke prednosti.

Nezavisne međunarodne organizacije nisu imale pristup detaljnim podacima o zalihama, dok se zvanične procene i dalje razmatraju na zatvorenim sednicama američkog Kongresa. Dalji razvoj situacije zavisiće od dešavanja na terenu i toka pregovora između SAD i Irana.

Naučnici analizirali fosile iz Japana i Kanade, otkrivajući da su ogromne hobotnice mogle biti među glavnim predatorima pre 100 miliona godina

Analiza fosilizovanih vilica pronađenih na lokacijama u Japanu i na ostrvu Vankuver u Kanadi sugeriše da su pre oko 100 miliona godina u okeanima živeli džinovski srodnici današnjih hobotnica. Prema studiji međunarodnog naučnog tima, ove životinje su imale tela duga između 7 i 19 metara i bile su među najvećim poznatim beskičmenjacima iz perioda kasne krede.

Istraživači su koristili metodu digitalne analize fosila kako bi identifikovali 12 novih uzoraka vilica iz Japana, uz 15 prethodno pronađenih fosila. Upoređujući dimenzije vilica sa onima kod savremenih hobotnica, procenili su da su pojedini primerci mogli dostići dužinu i do 19 metara, što je značajno više od dužine današnjih džinovskih lignji, koje mogu narasti do oko 12 metara.

U naučnoj zajednici je poznato da su morski predatori iz perioda dinosaurusa uključivali zubate ajkule i velike morske reptile poput mosasaura i plesiosaura. Međutim, zbog mekog tela koje se retko fosilizuje, podaci o veličini i ulozi hobotnica u tadašnjem ekosistemu bili su ograničeni. Vilice hobotnica, koje su građene od čvrstog hitina, jedne su od retkih tvrdih struktura koje se mogu sačuvati kroz vreme i daju pouzdanije podatke o njihovim dimenzijama.

Paleontolog Adiel Klompmaker sa Univerziteta Alabama, koji nije učestvovao u istraživanju, naveo je da su ove životinje verovatno bile značajni predatori u tadašnjim morskim ekosistemima. Koautor studije, paleontolog Jasuhiro Iba sa Univerziteta Hokaido, istakao je da je najveća pronađena vilica znatno veća od bilo koje kod današnjih hobotnica.

Prema naučnicima, nalazi ukazuju da su ove hobotnice posedovale dovoljno čvrste vilice da mogu pleniti i životinje sa tvrdom školjkom ili skeletom, što ih je svrstalo među glavne morske predatore tog perioda. Otkriće doprinosi razumevanju raznolikosti i evolucije morskih organizama tokom krede, ali i ukazuje na potrebu za daljim istraživanjima fosilnih ostataka mekotkivnih životinja iz prošlosti.