Meksička vojska potvrdila operaciju u regionu Tamazula uz podršku američke obaveštajne službe, ključni saradnici privedeni

Meksičke oružane snage izvestile su da su tokom operacije sprovedene uz pomoć američke obaveštajne službe uhapsile deset članova frakcije kartela Sinaloa, koju predvodi Aureliano Guzman Loera, poznat kao “El Guano”, brat Hoakina Guzmana. Operacija je izvedena u planinskom selu Tamazula, na granici između meksičkih saveznih država Durango i Sinaloa, gde ova frakcija ima značajan uticaj, saopštilo je Ministarstvo odbrane Meksika 24. aprila.

Prema zvaničnim informacijama, među uhapšenima se nalaze i najbliži saradnici Aureliana Guzmana, uključujući njegovog desnu ruku, glavnog telohranitelja, kao i finansijskog i logističkog pomoćnika. Vlasti su navele da je operacija sprovedena na osnovu informacija dostavljenih od strane američkih službi, ali nisu iznosile dodatne detalje o toku akcije.

Lokalni novinari podsećaju da su meksički marinci uz podršku helikoptera već u decembru prošle godine sprovodili sličnu operaciju u istom regionu, pokušavajući da pronađu Aureliana Guzmana. Američki Stejt department je ranije ponudio nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Aureliana Guzmana Loere.

Hoakin “El Čapo” Guzman trenutno izdržava doživotnu zatvorsku kaznu u Sjedinjenim Američkim Državama, dok se dva njegova sina takođe nalaze u pritvoru i čekaju suđenje. Sukobi unutar kartela Sinaloa, prema izveštajima, intenzivirani su između frakcije koju predvodi Aureliano Guzman i grupa povezanih sa Ismaelom Zambadom, jednim od osnivača kartela, koji se takođe nalazi pred američkim pravosudnim organima.

Vojna operacija u planinskoj oblasti, gde je ranije boravio i sam Hoakin Guzman, odvijala se u trenutku kada su zabeležene napetosti između Meksika i Sjedinjenih Država povodom prisustva američkih agenata u antinarkotičkoj akciji, koja navodno nije bila unapred odobrena od strane nadležnih u Meksiku. U toj prethodnoj operaciji, prema zvaničnim navodima, poginula su dva američka službenika.

Nadležni organi nisu iznosili dodatne informacije o eventualnim daljim potezima ili mogućim novim operacijama u regionu. Situacija u planinskim oblastima Duranga i Sinaloe ostaje pod pažnjom lokalnih i međunarodnih bezbednosnih službi.

Makron potvrdio odluku studentima tokom posete Nikoziji, ističe da neće tražiti nove političke funkcije posle isteka drugog mandata

Emanuel Makron, predsednik Francuske, saopštio je tokom razgovora sa studentima na Kipru da će se povući iz politike po završetku svog drugog i poslednjeg mandata 2027. godine, kako nalaže ustav te zemlje. Tokom posete Nikoziji, gde je prisustvovao neformalnom sastanku Evropskog saveta, Makron je naglasio da ne planira dalje političko angažovanje nakon isteka mandata.

“Nisam bio političar pre, neću biti ni posle,” izjavio je Makron, dodajući da je njegov ulazak u visoku politiku bio “izlet” koji planira da završi dostojanstveno. Predsednik Francuske istakao je da se neće baviti politikom po odlasku sa funkcije, ostavljajući javnost u nedoumici o svojim budućim planovima.

Govoreći o izazovima tokom devet godina na čelu države, Makron je priznao da mu je najteže bilo da uskladi postignute rezultate sa reformama koje još nisu realizovane, kao i da ispravlja ranije greške dok se suočava sa globalnim izazovima. “Najteže je nakon devet godina to što morate da zadržite ono što ste dobro uradili i pokušate da idete dalje, ali ponekad morate da se vratite stvarima koje niste dobro uradili”, rekao je Makron studentima.

Makronova odluka da se povuče iz politike po isteku mandata 2027. godine otvara pitanje ko će ga naslediti na čelu Francuske i kakav će uticaj to imati na Evropsku uniju, s obzirom na njegovu dosadašnju ulogu jednog od najistaknutijih evropskih lidera.

Iranski zvaničnici odbacuju navode o podelama, ističući zajedništvo nacije uprkos spoljnim pritiscima

Vrhovni verski lider Irana, Sejed Modžtaba Hamnei, poručio je danas da snažno jedinstvo iranske nacije izaziva raskol među neprijateljima i doprinosi jačanju nacionalne kohezije. U poruci objavljenoj na društvenoj mreži, Hamnei je istakao da “neobično jedinstvo” građana destabilizuje planove onih koji žele da oslabe Iran, pozvavši sunarodnike da kroz konkretna dela pokažu zahvalnost tom jedinstvu, čime bi dodatno učvrstili nacionalnu koheziju.

Hamnei je upozorio na, kako je naveo, “psihološki rat” protiv Irana, ocenivši da su neprijateljske medijske operacije usmerene na umove i psihu ljudi sa ciljem da potkopaju nacionalno jedinstvo i bezbednost. “Neka naš nemar ne dozvoli da se ova zloslutna namera ostvari”, naglasio je Hamnei.

U svojoj poruci, Hamnei je naveo i da su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara pokrenuli veliki rat protiv Irana, u kojem su, prema njegovim rečima, ubijeni ajatolah Ali Hamnei i više visokih vojnih komandanata, što je dovelo do iranske odmazde raketama i dronovima tokom više od 40 dana.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan i predsednik iranskog parlamenta Mohamad-Bager Kalibaf sinoć su odbacili tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa o unutrašnjim previranjima u Iranu, navodeći da u zemlji nema podele na sledbenike tvrde ili umerene linije. “U Iranu nema sledbenika tvrde ili umerene linije”, stoji u saopštenju, uz naglasak da su svi “Iranci i revolucionari”.

Ministar spoljnih poslova Abas Arakči je na društvenim mrežama naveo da su svi Iranci ujedinjeni više nego ikada ranije. Tramp je ranije izjavio da u Iranu postoje različite frakcije koje se međusobno bore, što mu otežava procenu ko je lider zemlje.